Delovanje pojedinaca još uvek podupire kulturu da se sasvim ne strovali u ponor u koji je guraju stranačko kadriranje, neshvatljivo loši prioriteti i istinska nebriga za to da kultura bude dostupna svim građanima. Oni koji se njome profesionalno bave neće dopustiti, upravo zbog svesti o njenom značaju, da kultura odustane od ovog društva i od ovog grada.

 

Direktorka Narodnog muzeja u Šapcu i nekadašnja direktorka Savremene galerije u Subotici Nela Tonković izjavila je za portal Slobodna reč da je stanje kulture u Subotici već nekoliko godina neodvojivo od pojma „urušavanje“, zato što gradske vlasti nisu uložile niti jedan napor da kulturnu politiku učine progresivnom i autentičnom.

“A ona bi to mogla da bude u ovakvom gradu jer delovanje pojedinaca još uvek podupire tu kulturu da se sasvim ne strovali u ponor u koji je guraju stranačko kadriranje, neshvatljivo loši prioriteti i, kako mi se čini, istinska nebriga za to da kultura bude dostupna svim građanima”, kaže Tonković.

“Daleka, razjedinjena, urušena, retradicionalizovana – takva je kultura u Subotici danas”, kaže Tonković i dodaje da uz nekoliko svetlih izuzetaka koji nisu iznikli iz ovakvog sistemskog okruženja, već su isključivi plod entuzijazma i stvaralačke snage ljudi koji odgovorno obavljaju svoj posao ili onih koji ne mogu da se pomire sa stanjem sve ubrzanijeg propadanja.

Prema njenim rečima, savremena, otvorena, empatična kultura se gura na marginu i to je pokušaj da se neke druge vrednosti instaliraju u društvo i to se dešava na sva tri nivoa vlasti u državi.

“Međutim, stanje je daleko od preslikanog, svaki ima svoje specifičnosti, a unutar njih i neke oaze autonomnog delovanja zahvaljujući kojima će kultura, uprkos onome čemu svedočimo danas, opstati kao mehanizam odupiranja i nepristajanja na društvo u kojem ona više ne bi bila važna za bilo čiji život”, smatra Tonković.

Zatvaranje ustanova kulture usled pandemije korona virusa kulturu stavlja u još teži i složeniji položaj, ali ne samo iz finansijskih razloga, kako bi se u prvom trenutku moglo pomisliti, već i zato što gubitak kontakta sa publikom u toliko dugom periodu može da se odrazi na njene kulturne navike.

“U tom smislu, kultura će posle ove pandemije morati da se učini ‘dvostruko relevantnom’, da ponovo pokaže pojedincu, ali i društvu, da je neophodna i nezamenjiva”, kaže Tonković.

Ona smatra da nije presudna isključivo finansijska podrška lokalne samouprave, iako ona jeste činilac bez kojeg ne može da se ostvari bilo kakva smislena produkcija u kulturi.

“Ipak, podrška se ogleda i u mnogim drugim aspektima, poput institucionalne otvorenosti za saradnju i ko-kreaciju sa nezavisnim sektorom, brige lokalne samouprave za socijalni standard stvaralaca, te je konkurs samo jedan od indikatora odnosa lokalne samouprave prema stvaraocima.

Dodala je da postoje i brojni drugi i svi oni čine klimu u kojoj se odvija rad tih stvaralaca, a ona je, to je činjenica, prilično demotivišuća ukoliko se ti stvaraoci ne „uklapaju“ u kulturne modele koje proizvodi i podržava vlast.

Prema rečima istoričarke umetnosti Nele Tonković, ovo nije najteže vreme za kulturu u istoriji njenog institucionalnog organizovanja, iako jeste veoma teško, ali da kultura, a posebno ljudi koji rade u oblasti kulture, nosi nepokolebljiv duh opstanka u uslovima koje nekada teško možemo i da zamislimo.

“Sada je strahovito teško, ali kultura će opstati jer je ona jedna od osnovnih ljudskih potreba. Oni koji se njome profesionalno bave neće dopustiti, upravo zbog svesti o njenom značaju, da kultura odustane od ovog društva i od ovog grada”, kaže Tonković.

 

Natalija Jakovljević (Slobodna reč)

 Nela Tonković, foto: lična arhiva

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo