Vlasti ćute o podizanju žice za migrante

Iako su se u medijima i na društvenim mrežama pojavile informacije praćene fotografijama da je Srbija na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa počela postavljanje žičane ograde, nadležni organi o tome i dalje ćute.

Ograda bi, prema pisanju Radija Slobodna Evropa (RSE), koja se poziva na informacije iz lokalne samouprave u Preševu, trebalo da onemogući eventualne masovne ilegalne prelaske granice.

Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo, rekao je za RSE da je izgradnja žičane ograde deo dogovora sa Evropskom unijom (EU).

Na pitanje Danasa da li su tačni navodi Radija Slobodne Evrope koja je pre dva dana objavila informaciju o podizanju ograde na granici sa Severnom Makedonijom, iz Komeserijata za izbeglice i migracije Republike Srbije su nas uputili na graničnu policiju, navodeći da je ovo pitanje u njihovoj nadležnosti.

Naša redakcija pisala je i Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), ali do zaključenja ovog našeg izdanja, nismo dobili nikakav odgovor.

Da se ograda na granici sa Severnom Makedonijom podiže, potvrdio je na svom Tviter nalogu Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila još 13. avgusta. Iz Centra su tada napisali: „Beležimo povećan broj pushbackova prema Makedoniji, a prema svedočenjima migranata na terenu na jugu Srbije. Ljudi posle četvrtog ili petog puta uspevaju da uđu u Srbiju i sa juga nastave dalje. Ubrzano se i nastavljaju radovi na postavljanju ograde prema Severnoj Makedoniji.“

Naša redakcija pokušala je juče da stupi u kontakt sa Radošem Đurovićem iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ali nažalost nije nam odgovorio na pozive.

Srbija se nalazi na tzv. Balkanskoj ruti preko koje izbeglice pokušavaju da dođu do zemalja Evropske unije. Na granici sa Severnom Makedonijom, u selu Miratovac, postoji pretprihvatni centar za migrante, dok u Preševu ima prihvatni centar.

Goran Miletić, direktor Civil Rights Defendersa za Evropu, smatra da „Srbija ide u histeriju prema migrantima“.

– Takva situacija je bila i u nekim zemljama EU, dok su vlasti u Srbiji tada deklarativno podržavale „najbolji tretman izbeglica“, a da su istovremeno odobravale tek nekoliko azila godišnje. Sada se sutuacija menja, kreće se sa populističkim merama koje očigledno nemaju nikakve veze sa migrantima, jer žice i zidovi nigde ne sprečavaju one koji beže zbog nepodnošljive situacije u svojim zemljama. Čini se da je ova mera podizanja ograde na granici sa Severnom Makedonijom više za domaću upotrebu, a da li je tako, saznaćemo u narednim nedeljama – ističe Miletić za Danas.

Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS saopštio je juče da je zabrinut povodom navoda koji ukazuju da nadležni organi Srbije postavljaju žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom.

„Bez obzira na teške okolnosti u kojima se naša zemlja nalazi, a koja je uslovljena borbom protiv korona virusa, pravo na pristup teritoriji i postupku azila ni na koji način ne sme biti uskraćeno izbeglicama i tražiocima azila“, navodi se u saopštenju.

Kako se ukazuje, prakse koje podrazumevaju postavljanje žičanih ograda sa ciljem sprečavanja ljudi koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom da pristupe teritoriji za sobom, vuku posledice u vidu teških oblika kršenja ljudskih prava, guranja izbeglica „u ruke krijumčara“, ali i do međunarodne odgovornosti različitih država pred Evropskim sudom za ljudska prava i komitetima Ujedinjenih nacija.

Jačanje ksenofobije

Iz IDEAS-a naglašavaju da postavljanje žičanih ograda dovodi do jačanja ksenofobičnog sentimenta u društvu i podsticanja govora mržnje, ali i utiče na jačanje predrasuda i izgradnju negativnih stavova prema izbegličkoj populaciji.

Đurović: Srbija ne treba da preuzme ulogu Mađarske prema migrantima

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je danas, povodom informacije o podizanju ograde na granici sa Severnom Makedonijom, da Srbija ne sme da preuzme ulogu Mađarske i da je nemoguće na taj način zaštiti granicu.

„Scenario u kojem bi se mi ponašali prema izbeglicama kao Mađarska je scenario koji ne donosi dobro ni migrantima, ni našim građanima, ni zemlji. Jer migracije su nezaustavljiv proces„, rekao je Đurović agenciji Beta.

On je ukazao da je postavljanje te ograde moguće samo na pojedinim delovima granice a da je posebno sporno pitanje administrativne linije prema Kosovu, koja se baš nalazi u blizini Preševa.

„Prave se neke prepreke ali granica je neodbranjiva na taj način. Čak ni mađarska granica, koja je ravna kao ploča, nije odbranjiva tako a naročito nije naša, ni prema Severnoj Makedoniji ni prema Bugarskoj a ni administrativna linija prema Kosovu“, rekao je on.

Đurović je rekao Mađarska na svojoj teritoriji više nema tranzitne kampove i da sada odmah ilegalno i na silu vraća migrante na teritoriju Srbije, a da se stiče utisak na terenu da i Srbija preduzime mere da na problem migracija odgovori na sličan način kao severni sused.

„A to nije put, taj princip nije dobar. Uostalom, taj princip nije uspeo ni u slučaju Mađarske jer oni nisu rešili problem, samo su ga prevalili nama. Ograda nikada ne može da zaštiti baš celu granicu“, rekao je Đurović.

Mediji su ranije javili da Srbija na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa počinje da postavlja žičanu ogradu sa ciljem da onemogući eventualne masovne ilegalne prelaske granice.

Kako je za Radio „Slobodna Evropa“ potvrdio predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi, izgradnja žičane ograde deo je dogovora sa Evropskom unijom (EU).

„Mislimo da je ograda u funkciji dodatnog osiguranja granica zemalja van EU od izbeglica, koje će eventualno ponovo masovno krenuti takozvanom Balkanskom rutom“, rekao je Arifi.

Izvor: Danas, Beta

Bodljikava žica, naslovna fotografija: Pixabay