Skoro svi na ovom svetu dobro znaju da je 1. maj praznik, ali ne znaju svi kakav je značaj ovog dana.

U svetu se naziva Međunarodni praznik rada, Prvi maj ili Dan radnika. Zapravo je Svetski dan rada ustoličen da bi se širom sveta obeležio u čast istorijskih borbi i pobeda radnika i radničkog pokreta.

Poreklo praznika rada može se pratiti do sindikalnog pokreta u devetnaestom veku u Sjedinjenim Državama. U znak sećanja na pobunu u Hejmarketu Čikagu, međunarodna federacija socijalističkih grupa i sindikata proglasila je 1. maj Danom radnika 1886. godine. Nezadovoljan socijalističkim poreklom Dana radnika, američki predsednik Grover Klivlend pet godina kasnije potpisao je zakon kojim je Praznik rada, koji se u nekim državama već obeležavao prvog ponedeljka septembra, postao zvanični američki praznik u čast radnika.

Otprilike početkom 19. veka, industrijalci su eksploatisali radničku klasu u Sjedinjenim Američkim Državama, primoravajući ih da rade i do 15 sati dnevno. Radnici su bili primorani da se suprotstave eksploataciji. Tražili su plaćeno odsustvo, odgovarajuće plate i pauze. U maju 1886. godine, 400 000 radnika širom SAD stupilo je u štrajk, zahtevajući osmočasovni radni dan. Štrajk je počeo mirno, ali je trećeg dana protesta došlo do nasilja u Čikagu. Policija je otvorila vatru na nenaoružane radnike, ubivši nekoliko njih. Sutradan je bilo još više protesta, a neko je bacio bombu. Od bombe ili pucnjave policije koja se dogodila neposredno nakon bacanja bombe, poginula su četiri radnika i sedmoro policajaca. Iako onaj ko je bacio bombu nikada nije identifikovan, uhapšeno je osam radnika. Njih sedmoro je osuđeno na smrt, a jedan na 15 godina zatvora.

Ovaj događaj, poznat kao Afera Hejmarket, bio je ključan za ujedinjenje radnih ljudi u Sjedinjenim Državama. Mnogi ljudi nisu verovali da su pomenutih osmoro ljudi krivi, a suđenje je ocenjeno kao nepravedno. Afera Hejmarket postala je simbol međunarodne borbe za radnička prava, a 1. maj je proglašen Međunarodnim danom radnika. Na taj dan, socijalističke partije i sindikati pozvali su radnike da demonstriraju u znak podrške osmočasovnom radnom vremenu i mirnom protestu. U Sjedinjenim Državama, osmočasovni radni dan postao je zakon za javne službenike 1892. godine. Radnički pokreti širom sveta su od tada nastavili da se bore za ovo pravo i da ga osvajaju.

Interesantne činjenice o Međunarodnom prazniku rada

-Koncept je prvi put objavljen 1882. godine. Sindikati grada Njujorka odlučili su da održe paradu u septembru 1882. godine, kako bi proslavili članstvo svojih članova u sindikatima i pokazali podršku svim sindikatima. Prisutno je bilo najmanje 20 000 ljudi, a radnici su morali da se odreknu svoje dnevnice da bi prisustvovali.

-Parada iz 1882. godine je povezana sa mašinistom Metjuom Mekgvajerom i stolarom Piterom Mekgvajerom. Oni su bili iz suprotstavljenih sindikata; 2011. godine, Linda Stinson, bivša istoričarka Ministarstva rada SAD, rekla je da ne zna kom od njih treba pripisati priznanje, delom zato što su se ljudi godinama zbunjivali zbog imena koja slično zvuče.

-Ljudi na ovaj dan nose belu odeću. Ovaj stari običaj datira iz kasnog viktorijanskog doba, kada se nosila bilo kakva bela odeća nakon završetka leta koje je padalo na Praznik rada. Ovo se smatralo kasnije modnom greškom. Tradicija se više ne poštuje u celini.

-Iako je skoro svaka zemlja u svetu priznala Međunarodni praznik rada, samo nekoliko, oko 60 nacija, slavi ovaj dan, kako bi odali priznanje trudu radnika.

Protesti i proslave imaju različite oblike u različitim zemljama širom sveta. Južna Afrika, Tunis, Tanzanija, Zimbabve i Kina imaju državni praznik 1. maja. Na Međunarodni praznik rada u mnogim zemljama su protesti, uključujući Francusku, Grčku, Japan, Pakistan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.

Svetski praznik rada je dan koji je namenjen zaposlenima da se odmore od svojih uobičajenih obaveza. To je takođe prilika da se zalažemo za radnička prava, solidarišemo se sa drugim radnicima i slavimo dostignuća svih radnika.

1. maj, praznik rada (Foto: vijesti.me)