Skloni smo da razmišljamo o Srbiji kao o ekonomski slaboj zemlji koja ide u pogrešnom smeru, gde vlada siromaštvo, nepovoljni životni uslovi, visoka nezaposlenost i niske plate. Barem kada se uporedi sa drugim razvijenim zemljama, ovo je svakako slika koja se pojavljuje pred nama.

Iako nismo ekonomski tigar, zemlja je poslednjih godina pokazala prilično lepe pokazatelje i ima potencijala za razvoj – tvrdi ekonomista Laslo Karai, prema čijim rečima, gledajući geopolitičku situaciju, ceo svet je sada definisan bliskoistočnim sukobom, koji male zemlje još više osećaju.

Koliko Srbija može da izdrži?

Na Bliskom istoku je došlo do masovnih razaranja, kako na gasnim poljima, tako i na rafinerijama nafte, i čak i ako bi se mir odmah sklopio, trebalo bi mnogo meseci da se šteta popravi dovoljno da se obnovi i održi prethodni obim proizvodnje. Što duže traje sukob, veću štetu će prouzrokovati svetskoj ekonomiji, kako smatra Karai.

„Mislim da se stanje stvari nikada neće vratiti na prethodnu tačku. Može se primetiti da je ekonomiji potrebna kriza, kolaps, s vremena na vreme, jer je posle određene tačke neodrživa. Mislim da se ovo sada dešava. Onda će se reorganizovati, krenuti u drugom pravcu i ponovo razvijati. Međutim, želeo bih da pomenem nekoliko interesantnih stvari u vezi ovoga. S jedne strane, američka i ruska strana pokušavaju da postignu strateške sporazume u pozadini koji bi stabilizovali energetsko tržište i pomogli oporavku globalne ekonomije. S druge strane, ako se ostvari američko-mađarski sporazum, to bi moglo da podrazumeva neverovatne količine transporta sirove nafte, a to će se obavljati preko MOL-a, koji će imati udeo u Naftnoj Industriji Srbije (NIS). To bi bilo veoma dobro za nas. Druga je da nestašica goriva možda najviše pogađa avio-kompanije, a avio-kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata je ograničila letove do kraja aprila, te se posle tog datuma već mogu kupiti karte. Ove informacije sugerišu da oni kao da već znaju da će se situacija poboljšati. Srbija smanjuje akcize, zabranjuje izvoz nafte, pokušava da obuzda inflaciju, a blagotvorno će uticati i zakonska regulacija trgovinske marže. Ali na duži rok, svi mogu imati velike probleme, uključujući i nas, a to donosi inflaciju, rastuće rate kredita, naknade za javne usluge i cene hrane.“

EXPO 2027 bi mogao biti adut Srbije

„Vladina strategija ekonomskog razvoja za period 2024-2027. godine izgrađena je oko događaja Expo 2027, i oni nastavljaju da rade na tome da se to ostvari, jer je to veoma obećavajući događaj za državu. Svet može stvoriti pozitivnu sliku o nama i dati nam ekonomski podsticaj, određujući mogućnosti i tempo ekonomskih koraka u narednim godinama. Ako se predstavimo kao ekonomski stabilna i pouzdana zemlja, to može privući mnoge nove investitore i trgovinske partnere, a oni ovde mogu pronaći stručna znanja koja mogu zadovoljiti trendove koji preovlađuju u svetu. To su ideje. Istovremeno, usred aktuelnih borbi velikih sila i globalnih problema, Srbija ne ide nužno tamo gde želi da ide, već tamo gde mora. Ono što smo videli poslednjih nedelja su iznuđeni koraci ili bolje rečeno, niz koraka, da se spase ono što se može spasti, da gorivo ostane po pristupačnoj ceni, da se sačuva budžet, da imamo penzije, plate u javnom sektoru. Ali Svetska izložba može doneti mnogo pozitivnih stvari“ – kaže Karai.

Strategija ekonomskog razvoja i realni potencijali

„Nema potrebe opisivati ovu zemlju, nije sve loše, čak i ako mnogi tako misle. Imamo snage na kojima možemo i treba da gradimo. Eto na primer, poljoprivreda. Država ima veoma dobar potencijal, a poljoprivreda ozbiljno određuje izvoz, prehrambenu industriju i veličinu BDP-a. Ima i lošijih godina, kada moramo da uvozimo mnoge osnovne namirnice iz inostranstva, ali bez obzira na to, ova oblast je jedna od naših glavnih snaga, jer smo bili svetski lideri u proizvodnji pšenice i izvozu kukuruza, imali smo dobre pokazatelje proizvodnje. To je jedan od naših stubova. Drugi je IT sektor, koji je poslednjih godina postao veoma važna komponenta ekonomije, generišući skoro 5 milijardi evra izvoza. Videli smo da je poslednjih nedelja nekoliko stranih IT kompanija otpustilo svoje programere, zatvorilo se i povuklo sa srpskog tržišta, tako da je to sada dovelo do zastoja. Ali nisu otišli zato što u Srbiji nema dobrih stručnjaka, već zato što je razvoj informacionih tehnologija i pojava veštačke inteligencije to uzrokovao, te je ona preuzela deo ljudskog posla. Ali naši IT stručnjaci, mozgovi, su ostali ovde i oni već znaju da ovaj sektor treba razvijati u drugom pravcu, izlaz je u razvoju programa i modula višeg nivoa, a Srbija ima potencijal za to, jer imamo veoma dobre domaće IT kompanije i kadrove“ – kaže ekonomista.

Karai smatra da bi razvoj domaćeg IT sektora značio i modernizaciju Srbije, što bi podstaklo uslužnu industriju, povećalo izvoz, BDP, a istovremeno i životni standard. Ako tome dodamo obuku stručnjaka i pružanje usluga koje su retke, a samim tim i tražene, a mogu biti na ceni, Srbija bi od toga mogla imati velike koristi.

Jačanje poljoprivrede je takođe uključeno u program ekonomskog razvoja do 2035. godine, ali je fokus i dalje na proizvodnji, koja je u padu u globalnoj ekonomiji u poređenju sa uslugama, bilo da je u pitanju turizam, IT ili uslužne usluge. Kako ekonomista naglašava, potrebna je osnovna proizvodnja, ali da bi se ovo prodalo, potrebna je i usluga visokog nivoa, kako bi se privukla široka baza kupaca. Prema njegovim rečima, ako se planovi i mnogi manji koraci zacrtani u strategiji sprovedu u delo, to će svakako doneti napredak.

Ako državna podrška prestane, radna mesta će nestati

Nažalost, iskustvo je da čim istekne podrška i poreske olakšice koje država pruža stranim investitorima, oni se pakuju i odlaze da traže jeftiniju radnu snagu u drugim zemljama. Mnogi IT stručnjaci su postali žrtve ovoga, ali otpuštanja su bila česta i u proizvodnim pogonima iz gore navedenih razloga. Prema Karaijevom mišljenju, neophodno je ojačati domaće kompanije državnim subvencijama, što do sada zapravo nije bio slučaj, ili barem ne dovoljno, ali su nam potrebni i strani investitori.

„Bez stranih kompanija ne bismo mogli da dopremo do tržišta koja su nam veoma važna, zato su nam potrebni ovi poslodavci, partneri. Međutim, vreme je da promenimo perspektivu i da ne razmišljamo u smislu jednostavnih pogona za montažu, kao što smo do sada radili. Naravno, poslednjih godina je postojala potražnja za tim, i za to je postojala potreba. U to vreme, nezaposlenost je bila veća, i mnogi ljudi sa nižim kvalifikacijama su morali biti otpušteni, ali to vreme je prošlo. Moramo da se okrenemo u drugom pravcu, da se popnemo na viši nivo, što zahteva reformu obrazovnog sistema, što znači da moramo da obrazujemo stručnjake koji će biti konkurentni na tržištu. Brojke veoma lepo pokazuju gde se isplati trud: dok je u Srbiji godišnja vrednost produktivnosti po glavi stanovnika za jednostavne proizvodne poslove 26 140 dolara, u Americi, gde je viši nivo produktivnosti i znanja, godišnji prihod po glavi stanovnika je 141 000 dolara. Dakle, pet puta je veće od našeg. Vreme je da država podrži sopstvene kompanije i obezbedi kvalifikovane stručnjake. Ovo je ključno.“ – istakao je Laslo Karai.

Dodao je da dok je postojala državna podrška za strane investitore, oni su deo svog profita reinvestirali nazad u državu, ali sada se profit iznosi iz zemlje i mi osećamo nedostatak toga. Međutim, ako zemlja podržava domaće kompanije, one postaju jače, ulažu u nove razvojne projekte, povećavaju zaposlenost, a povećanje plata povećava i vrednost rada, pa su novi investitori primorani da daju veće plate, a da ne govorimo o tome da profit domaćih kompanija ostaje u zemlji. Dakle, sve dok su plate niske ili je nezaposlenost visoka, nema razvoja.

Domaći ekonomski pokazatelji

Srpska ekonomija je pokazala rast BDP-a od 2.0 posto u 2025. godini, što ju je stavilo ispred mnogih drugih zemalja EU, što znači da ima perspektive i da se može razvijati. U protekle dve godine, vrednost stranih investicija je bila veća od osam milijardi evra, a onoliko koliko je izneto iz zemlje kao profit, toliko je ostalo i ovde, što znači da trend nije negativan, a to je veoma važno. Inflacija se i dalje uspeva održati na nivou od 2,8 posto – s obzirom na uslove u kojima srpski bankarski sistem mora da posluje. Naravno, ovo zavisi i od dužine trajanja podrške cenama goriva. Laslo Karai je dodao da su akumulirane velike devizne i zlatne rezerve, a kurs dinara prema evru je stabilan godinama.

Stopa nezaposlenosti je oko 8-9 posto, dok je pre petnaest godina bila oko 25 posto. Trenutna zaposlenost može se održati samo ako se zemlja razvija, ulaže u prave sektore i traži tržišta gde postoje kupci za njene proizvode ili usluge. Srpska ekonomija radi za nemačko tržište sa oko 60 posto, ali vidimo da i nemačka ekonomija stagnira, i ako se ovo tržište suzi, vlada će morati da pronađe nova tržišta.

„ Nažalost, otpalo je i rusko tržište, i iako imamo bolje uslove sa Kinom nego možda bilo koja druga zemlja, nemamo obim proizvodnje koji bi mogao značajno uticati na kinesno tržište. Naši domaći kapaciteti mogu da zadovolje samo mali deo njihovih potreba, dok ne možemo da transportujemo i prodajemo, na primer, poljoprivredne proizvode, sveže povrće ili voće zbog velike udaljenosti ili barem po veoma visokoj ceni. Ne isplati se. Dakle, potrebna su nam nova tržišta, i potrebno je da ojačamo domaće privatne firme, što zahteva stručnjake i kapital, a to zahteva državnu intervenciju“ – ocenio je Karai.

Može li običan čovek da se pripremi za krizne dane?

Prema mišljenju našeg sagovornika, zapravo se ništa ne može učiniti, ne isplati se ulagati u zlato, a evro je neizvestan. Cene nekretnina su sada na rekordno visokom nivou, ali malo ko može sebi da priušti kupovinu kuće ili stana bez kredita, a uzimanje istog je rizično, i ko zna kakvo će tržište nekretnina biti za nekoliko godina. Njegov savet je: živimo, trošimo koliko nam je potrebno, a ako možemo, odvajajmo i za crne dane. A za ovo je najvažnije da zadržimo svoja radna mesta, ako zavisi od nas, znanjem, veštinama i stavom, a ako je moguće, da radimo i neki dodatni posao kako bismo dopunili mesečni budžet – to je ono što će nam pomoći da prebrodimo teške mesece.

Livija Mađar

Laslo Karai (Foto: subotica.com)