Epidemija ne štedi ni umetn(ost)ike

Pandemija korona virusa nanela je veliku štetu ne samo turističkoj industriji, već i umetnicima širom sveta. Početkom 2020.godine, mnogi su računali na to da će ova godina biti dobra, ali se veoma brzo ispostavilo da to baš i nije tako. Mnogi su ostali bez posla i prihoda, zbog nemogućnosti prelaska granica i restriktivnih mera, ali ima i onih, koji su u lošem našli i nešto dobro.

„Bojim se da će gitara morati biti zamenjena motikom“

Zbog epidemije korona virusa, poznata grupa 3+2 dospela je u višestruke probleme, jer ne samo da su otkazani događaji otežali život grupe, već i činjenica da članovi nisu isključivo iz Vojvodine. Basistu Kučera Gezu je nedavno zamenio Janoš Mađar, koji živi u Segedinu, te zbog restrikcija koje se odnose na prelazak srpsko – mađarske granice, članovi grupe nisu mogli da se nađu ni da vežbaju, objasnio je Zoltan Buđi, prvi čovek grupe:

-Bilo je perioda, kada se granica mogla prelaziti, pa je Janoš dolazio ovde u Vojvodinu, da bi vežbali, ali sada ne može da dolazi. Mnogo naših koncerata je otkazano, ove godine smo sveukupno mogli da nastupimo na dva ozbiljnije manifestacije: svirali smo u Slovačkoj i pre nekoliko nedelja na jednoj svadbi u Domaseku u Mađarskoj. Na potonje smo tako mogli da odemo, da smo dobili jedan zvanični dokument, koji je bio potreban za prelazak granice.

Koliko koncerata je otkazano?

-Što se tiče broja koncerata, ovo je mogla da bude naša najbolja godina, barem je u februaru to još tako izgledalo. Tada su nas rezervisali za jako puno datuma. Od planiranih šezdeset koncerata, do sada je otkazano četrdeset. U avgustu ćemo možda moći da održimo dva koncerta, ali se bojim da će i veliki deo od preostalih dvadeset biti otkazan. Praktično su aktuelni još oni pozivi gde treba da idemo na manje žurke, od sto ljudi. U Balatonboglaru bi bio jedan događaj većeg obima, koji još nisu otkazali, jer organizatori čekaju poslednji trenutak, a i u Madarasu bi trebalo da sviramo. Avgustovski kalendar nam je bio potpuno popunjen, i sve je otkazano osim ove dve pomenute manifestacije. Zvali su nas i u Budimpeštu 20. avgusta, ali ne možemo da pređemo granicu. Ako budemo imali sreće, onda ćemo imati posla u septembru i oktobru. Mnogi su premestili ranije planirana događanja za jesen, ali su ih neki odložili i za sledeću godinu.

Koja vrsta događaja je otkazana i koliko je ljudi pogođeno time?

-Mi više ne prihvatamo svadbe, možda ponekad i to do sat i po programa, takav je bio pomenuti nastup u Domaseku. Mi prevashodno sviramo na koncertima, gde se uglavnom skupi više hiljada ljudi u publici. Ne znam kako će teći ova godina, ali se bojim da će biti otkazani i nastupi u avgustu i septembru. Može lako da se desi, da instrument mora da se zameni motikom i ašovom, da se bavi zemljoradnjom.

Da li teška budućnost čeka umetnike?

-Nažalost, mislim da čeka. Manje grupe, koje sviraju na svadbama, u Mađarskoj još mogu ponekad da nastupe, ali u Srbiji ne mogu ni svadbe da se održavaju. Pored ovoga je problem i to, što vojvođanski muzičari ne mogu da pređu u Mađarsku da sviraju. Sve je manje i novca, jednim delom u novčanicima ljudi, pa zbog toga nemaju volje ni da se provode, a s druge strane, lokalne samouprave sve manje novca mogu da podele na konkursima, pa će tako organizovati manje i skromnije manifestacije. Ako se epidemija razvuče, bojim se, biće problema.

Da li ste dobili neku pomoć od države?

-U Srbiji nismo dobili ništa, ali ovde nismo ni prijavljeni, naša firma ima sedište u Mađarskoj. Mađarska država nas je utoliko pomogla, da četiri meseca nismo morali da plaćamo doprinose, ali drugo ništa – objasnio je Zoltan Buđi.

„Ovogodišnju sezonu smo potpuno otpisali“

Atila Kovač, fotograf, vlasnik studija Photo Focus u Subotici, bavi se takođe i fotografisanjem događaja, kao i reklamnim fotografijama, u zemlji i inostranstvu. Zbog pandemije ima znatno manje posla, pa je odlučio, da zbog viška slobodnog vremena pokrene kurs, i prenese svoje tridesetpetogodišnje iskustvo kao fotografa dolazećim generacijama.

-Za mene fotografisanje nije samo posao, nego i hobi i moj život! Svoje znanje rado prenosim na druge, a postoji i potreba da pokrenem kurs, ali zbog epidemije može da se radi samo sa malim brojem ljudi, pa sam zbog toga osmislio jedan plan – rekao je Atila Kovač.

Kada ste prvi put osetili negativne efekte epidemije?

-U februaru smo fotografisali jednu svadbu u Lihtenštajnu. Još sam rekao svojoj deci „kako je dobro krenula ova godina, ako ovakva ostane do kraja, biće savršena“. Kada smo otputovali tamo, još nismo imali pojma dokle će se izvitoperiti stvari. Tada su vesti još govorile o tome da su u Nemačkoj registrovali devetoro obolelih, ali su se već i oni izlečili. Otprilike dve nedelje smo bili u Lihtenštajnu, kada sam dobio vest od svog nemačkog prijatelja, da ne može da ode na Venecijanski karneval, jer je u Italiji problem veoma velik. Početkom marta smo stigli kući, nedelju dana pre nego što će zatvoriti granice.

Sa čime ste se suočili kod kuće?

-Planirao sam da ćemo praviti fotografije maturanata za tablo sredinom marta, posle lihtenštajnskog puta. Uspeli smo da obavimo samo dvadeset posto ovog posla, pa još nešto malo u maju, ali se jako mnogo njih nisu fotografisali. Većina svadbi je takođe otkazana. Pre nekoliko nedelja su restriktivne mere popuštene, pa je bilo par svadbi sa manjim brojem zvanica, koje smo fotografisali. Tada je delovalo da će posao krenuti, ali po najnovijem opet ne mogu da se održavaju svadbe. Tako da smo ovogodišnju sezonu nažalost potpuno otpisali. Mnoge svadbe koje su bile planirane za ovu godinu, odložene su za sledeću, tako da nam je kalendar za sledeću godinu već popunjen pedeset – šezdeset odsto. Kada se epidemija završi, sledeće godine će biti velika gužva, jer se mnoge svadbe, na primer, više ne organizuju subotom, već petkom ili nedeljom. Zato svima onima koji se pripremaju za veliki dan u životu i već znaju datum istog, savetujem da što pre nađu fotografa!

Koliko ljudi zapošljavate i kako njih dotiče ova kriza?

-Zajedno sa mnom u firmi je zaposleno petoro ljudi. Naravno, kao i mnogi drugi i mi smo konkurisali za subvencije države, ali je gubitak prihoda i tako ogroman. Moram da dodam, da subotom uveče oko deset do petnaest samostalnih fotografa izrađuje svoje fotografije sa venčanja kod mene. I njih je pogodila ova situacija, a zbog čega je i moja firma izgubila prihod. Zbog ovoga, umesto propuštenih događaja, sada pokušavam da premostim problem reklamnim fotografisanjem, ali takođe razmišljam i o pokretanju kursa. Podižem sam troje dece, a to sad nije nimalo lako! I oni vide da je situacija teža, nego ranije, tako da kad neko od njih ima vremena, veoma rado dolazi sa mnom i pomaže kod fotografisanja.

Kako ste doživeli ovu epidemiju kao umetnik?

-Dobio sam dozvolu, te sam i za vreme zabrane izlaska mogao da fotografišem. Nisam želeo da pravim mučne fotografije praznog grada, već sam se trudio da Suboticu predstavim na zanimljiv način. Zgrade i detalje zgrada već odavno planiram da fotografišem na ovaj način, a za ovo sam sad imao i vremena. Prikupljen je materijal za čitavu jednu izložbu, i već smo i pregovarali sa nadležnima, ali mislim da bi po sadašnjim pravilima bilo dozvoljeno prisustvo samo deset ljudi na izložbi, pa je upitno da li je vredno napraviti je – kaže fotograf, i dodaje, da je ova godina za njega teža od one, kada je pre osamnaest godina pokrenuo svoj posao, ali je šaljivo rekao da više ne može da sedi skrštenih ruku, ako ni zbog čega drugog, ono do svog prezimena, jer je „svako kovač svoje sreće“, i s obzirom da je do sada uspevao da reši sve probleme, optimista je i u pogledu budućnosti.

„Trudimo se da institucija radi“

Slikar Miroslav Jovančić, jedan od kuratora Savremene galerije u Subotici rekao je, da su se radnici ove institucije zbog epidemije našli u sasvim novoj situaciji, a trudili su se da joj se brzo prilagode.

-U Savremenoj galeriji se usporio život, značajan deo umetnika je otkazao izložbe. Između ostalih, i moja samostalna izložba, za koju sam se pripremao dugi niz godina, otkazana je. Nije se znalo kako ćemo moći da primimo publiku, nismo znali da li možemo da računamo na podršku, na konkurse. U ovoj komplikovanoj situaciji smo se trudili da nađemo optimalno rešenje. Mi smo radili, ali smo za publiku bili zatvoreni. Znali smo da se izložbe ne mogu organizovati na uobičajen način, pa smo se brzo prebacili na digitalnu komunikaciju. Na dve velike društvene stranice, Facebook-u i Instagramu, tri kustosa galerije, Jasmina Jovančić – Vidaković, Tamara Kucor i ja, obrađivali smo nedeljno trenutno aktuelnu izložbu, neizložene radove iz naše kolekcije, kao i dela Ferenca Rajhla, pa smo objavljivali slike, praćene kratkom pričom. Pošto smo dobili uputstva, pod kojim uslovima možemo da primamo posetioce, obavestili smo publiku i od tada iznenađujuće mnogo njih posećuje galeriju. Imali smo posetioce iz inostranstva, iz Mađarske, pa čak i iz Nemačke i Francuske. Naravno, neće biti otkazane sve izložbe, biće manjih kamernih izložbi, a već pripremamo i izložbu za Dan grada. Tako da mi radimo, održavamo kontakt sa umetnicima, i trudimo se da institucija nastavi sa radom.

Kako je na vas uticala materijalno ova kriza?

-Ja imam radno mesto, pa ne bi bilo na mestu da se žalim. Međutim, ima puno samostalnih, nezavisnih umetnika, na čiji život je ova situacija veoma grubo uticala. Ako smem tako nešto da kažem, ja sam čak i uživao za vreme vanredne situacije, jer sam imao vremena da slikam od jutra do mraka. Rodilo se sedam – osam slika za moju novu izložbu, koje, da se sve odvijalo normalno možda i ne bi bile gotove. Verovatno su i drugi umetnici, slično meni, ovo vreme proveli u stvaranju. Uzgred, ja svoje radove ne prodajem na srpskom umetničkom tržištu, već u inostranstvu, posebno u Mađarskoj. Začudo, za vreme ovog čudnog perioda, dosta mojih slika je rasprodato. Istovremeno, u ovom periodu sam uspeo i da preispitam svoj život i svoj sistem vrednosti.

Kako će epidemija uticati na umetnost i na umetnike i njihovu budućnost?

-U ovako teškim vremenima na videlo izlaze pitanja koja indirektno dotiču i umetnike: moral, etika, socijalno – društveni odnosi, odnosi između partnera itd. Siguran sam, da kada se ovaj period završi, tada će pisci, filmadžije i drugi umetnici pred sobom imati ogroman materijal na raspolaganju, iz kojeg će moći da crpe. Naravno, u svom stvaralaštvu se neće baviti bolešću, već time, na koji način je epidemija uticala na naše strahove, svakodnevnicu, rad, dnevnu politiku itd., jer umetnost nije ništa drugo do komentar dat na život, a ova pandemija će sigurno dugoročno uticati na umetnosti – rekao je Miroslav Jovančić.

Imre Tot (Slobodna reč)

Prazno pozorište, naslovna fotografija: Pixabay

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo