Autor izveštaja „Mediji na jezicima nacionalnih manjina – istraživanje i analiza“ novinar Nedim Sejdinović izjavio je da su mediji nacionalnih manjina danas najviše suočeni sa problemom uticaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina na njihovu uređivačku politiku.

Tokom onlajn predstavljanja izveštaja, čiju izradu je podržao OEBS, Sejdinović je između ostalog kao veliki problem naveo i rok od pet godina od privatizacije značajnog broja medija koji ističe ove i sledeće godine, a čime će prestati da važi obaveza o kontinuitetu programskog sadržaja, odnosno vlasnici više neće imati obavezu da emituju program na manjinskom jeziku.

„Treba razmišljati i o velikom pitanju, da li možemo biti zadovoljni kvalitetom sadržaja i da li postoji medijski pluralizam u manjinskim medijima. Veoma je važna i uloga nacionalnih saveta nacionalih manjina koji imaju odlučujuću ulogu“, kazao je Sejdinović.

Sejdinović je naglasio da je loše što ne postoje mehanizmi koji bi obezbedili autonomiju i nezavisnu uređivačku politku manjinskih medija, na koje utiču nacionalni saveti bez obzira da li su i osnivači tih medija.

„Nažalost, propuštena je prilika da se razgovara o ulozi nacionalnih saveta, njihovoj odgovornosti i povede suptilna rasprava prilikom izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima, koji informisanje definiše kao jedno od četiri oblasti njihove nadležosti. To je prošlo bez javno rasprave, a bila je prilika da se neki od ovih problema reše“, istakao je on.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal izjavio je tokom diskusije da ne može da se saglasi sa zaključcima izveštaja sa obrazloženjem da ne oslikava objektivno rad nacionalnih saveta, već predstavlja pristrasan rad pojedinca.

Hajnal je naglasio da je u izveštaju preuveličan uticaj nacionalnih saveta na rad manjinskih medija, a istakao da ništa pozitivno iz rada tih organa nije navedeno.

Takođe, Hajnal je rekao da zamera OEBS-u što je izradu tog izveštaja poverio pojedincu, umesto grupi autora iz više sfera.

Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić ocenio je da taj izveštaj ni na koji način nije pristrasan, već smatra da je umeren s obzirom na uticaj koji nacionalni saveti imaju na manjinske medije, pogotovo na one čiji su osnivači.

„Apsolutno je tačno da nacionalne manjine imaju kolektivna prava, a nacionalni saveti su tu da štite kulturni identitet manjina i prava data Ustavom Srbije, ali u praksi smo svedoci da saveti ne štite nacionalni identitet već sprovode svoju ili politiku manjinske stranke kroz medije„, naglasio je on.

Kao primer koji ukazuje na politizaciju saveta, Milić je naveo da pobedu na poslednjim izborima za sastav mađarskog saveta koju je proglasio političar Ištvan Pastor, a ne Hajnal.

Novinar iz sindikata „Nezavisnost“ Radio-televizije Vojvodina (RTV) Darko Šper osvrnuo se slučaj otpuštanja 200 zaposlenih u toj medijskoj kući, a šta će, kako tvrdi, direktno uticati na proizvodnju sadržaja na manjinskim jezicima.

Šper je kazao da zbog netransparentnosti poslodavca ne raspolaže tačnim podacima, ali da se trenutno odvija „čudan proces“ gde poslodavac otpuštenima nudi da potpišu ugovore o privremenom i povremenom radu nakon što je uvideo praznine.

On je podsetio da RTV ima devet televizijskih i sedam radijskih programa na jezicima manjina te je naveo da je zbog tih otpuštanja upućeno otvoreno pismo međunarodnim organizacijama, među kojima OEBS-u i Evropskoj komisiji kojim žele da kažu da je u toj medijskoj kući „pet do 12 odavno prošlo“.

Direktor Novinsko-izdavačke ustanove „Ruske slovo“ Boris Varga naveo je da je ta medijska kuća prošle godine uz pomoć OEBS-a i NDNV sačinila „Interni medijski etički kodeks“ koji je stvorio mehanizam sprečavanja uticaja i cenzure koji može da dođe od strane nacionalnih saveta, a insistira na poštovanju Kodeksa novinara Srbije.

„Ovaj model je dugo pripreman i zato je primenljiv, i ja, kao direktor ‘Ruske slovo’, lično ga preporučujem svim manjinskim medijima“, kazao je Varga.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa kazao je da su mediji na albanskom jeziku nakon privatizacije po kvalitetu nazadovali i naveo da postoji diskriminacija albanskih medija prilikom dodeljivanja sredstava za sufinansiranje projekata Ministarstva kulture i informisanja.

Urednik bujanovačkog portala „Folonline“ Jeton Ismaili saglasio se sa Mustafom u delu da diskriminacije ima.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio naglasio je važnost informisanja manjina na maternjem jeziku i naveo primer Italije, gde pripadnici manjina na to gledaju kao na zaštitu njihovih prava i jezika.

Oricio je istakao i važnost objektivnog i nezavisnog informisanja, a kao primere kada se računa na nezavisne medije naveo je vreme pandemije i izbora.

„Važno je imati što više nazavisnih i objektivnih informacija pruženih građanima i mi ćemo nastaviti da radimo na unapređenju nezavisnih i profesionalnih medija„, kazao je on.

Izvor: Beta

 Cenzira, naslovna fotografija: Pixabay