Posmatrači i kritičari mađarske vlade kažu da su mediji u toj zemlji ućutkivani pod premijerom Viktorom Orbanom. Sada upozoravaju da bi Mađarska mogla da ostane bez jednog od svojih poslednjih nezavisnih glasova, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Medijski regulator u toj centralnoevropskoj državi odbio je da automatski produži licencu za emitovanje Klubradiju, čije je beskompromisno izveštavanje povremeno kritično prema Orbanovoj vladi, i planira da je stave na aukciju kada istekne u februaru 2021. godine.

Klubradio je najavio da će se boriti protiv septembarske odluke mađarskog Saveta za medije, kojeg su kritikovale globalne grupe za zaštitu sloboda, uključujući Savet Evrope i Međunarodni institut za medije (IPI).

„Odluka Saveta za medije kojom se odbija obnova (licence) Klubradiju pokazuje da je Viktor Orban na putu da iskoreni ono što je ostalo od mađarskih nezavisnih medija„, naveo je zamenik direktora IPI-ja Skot Grifen (Scott Griffen) u saopštenju 11. septembra. „Evropska unija tvrdi da su sloboda štampe i fer tržišna konkurencija među njenim osnovnim vrednostima, ali dosad nije uspela da odbrani te vrednosti u Mađarskoj.“

U poslednjih 10 godina, Orbanova vlada preuzela je direktnu ili indirektnu kontrolu nad većinom medija u zemlji.

Od 2010. godine, postepeno je povećavana politička kontrola nad mađarskim javnim televizijskim i radio stanicama, kao i nad državnom novinskom agencijom.

U 2019. godini oko 500 privatnih medija je skoncentrisano u Centralnoevropskoj fondaciji za štampu i medije (KESMA) koja je blisko povezana s Orbanovom vladom.

Mađarska je s padom od 16 bodova zauzela 89. mesto u Indeksu medijskih sloboda u svetu Reportera bez granica za 2020. godinu.

Jedna od retkih preostalih nezavisnih televizijskih stanica u Mađarskoj je komercijalni kanal u stranom vlasništvu RTL Klub, čije večernje vesti uključuju kritičko izveštavanje o vladi.

U domenu radija, Klubradio emituje program u sadašnjem formatu s vestima i razgovorima od 2001. Ta radio stanica se razvijala u vreme vlade koju su vodili socijalisti do 2010. godine, kada se Orban, koji je takođe bio premijer 1998-2002, vratio na vlast.

Kritičko izveštavanje

Zbog kritičkog izveštavanja stanica je postala meta njegove vlade. Tom radiju su postepeno oduzimane frekvencije izvan Budimpešte. Sada se čuje u glavnom gradu i okolini, kao i na internetu.

Domet njegovog signala se možda smanjio, ali je njegov uticaj i dalje snažan.

Istraživanje Mertek media monitora, nezavisnog nadzornog tela za medije iz 2018. godine, ustanovilo je da više ljudi koristi Klubradio za vesti nego bilo koje dnevne novine s nacionalnom pokrivenošću.

Kada je Klubradiju poslednja licenca istekla u februaru 2011. godine, Savet za medije odbio je da je produži na dve godine uprkos trima sudskim presudama u korist te stanice.

Posle kampanje koju su pokrenule hiljade slušalaca, Savet za medije je konačno u martu 2013. stanici izdao sedmogodišnju licencu za emitovanje.

U odluci od 11. septembra, Savet za medije naveo je da je tokom poslednjih sedam godina Klubradio više puta prekršio zakon o medijima pošto nije pružio informacije o svom programskom sadržaju.

Savet za medije takođe je objavio da će frekvencija stanice 92,9 FM „ponovo biti otvorena za nadmetanje“. Drugim rečima, licenca za emitovanje programa Klubradio neće biti automatski obnovljena sledeće godine i stanica će morati da se nadmeće s drugim da zadrži svoje mesto na skali.

Klubradio ne odustaje.

„Medijski savet je u danas objavljenoj odluci opravdao svoju odluku nekolicinom kršenja Zakona o medijima. To saopštenje, prema mišljenju Klubradija, ne odgovara stvarnosti“, naveo je tada u saopštenju. „Rukovodstvo i zaposleni Klubradija traže pravna i druga sredstva da osiguraju da poslednji mađarski nezavisni radio, koji svakodnevno autentično informiše stotine hiljada ljudi, ne bude ućutkan.“

Savetom za medije dominiraju članovi vladajuće stranke Fides. Posmatrači kažu da je Savet odigrao ključnu ulogu u smanjenju medijske raznovrsnosti u Mađarskoj poslednjih godina, tumačenjem zakona kako bi omogućio da Fides i KESMA postepeno ugrabe veći udeo u medijskom tržištu u zemlji.

„Neliberalna demokratija“

KESMA je obrazovana kada je nekoliko Orbanovih saveznika koji su prikupili značajno vlasništvo u medijima istovremeno doniralo svoje kompanije fondaciji.

Pored toga, iznenadno zatvaranje najčitanijeg lista, tradicionalno levičarskog Nepsabašaga (Nepszabadsag) 2016. godine, kao i ostavka praktično cele redakcije tada najpopularnijeg informativnog portala Index.hu u julu, zbog, kako se smatralo, napora da se utiče na njegovu nezavisnost, zadali su dodatne udarce nezavisnim medijima u Mađarskoj.

Orban, koji je rekao da mu je cilj da transformiše Mađarsku u „neliberalnu demokratiju“, kritikovan je u inostranstvu zbog njegove antiimigrantske retorike i opštih reformi zbog kojih je u Evropskoj uniji optužen za autoritarnost. On je negirao te optužbe.

Uprkos tome on je popularan kod kuće. Na izborima je osvojio tri uzastopna mandata čime je postao mađarski postkomunistički lider s najdužim stažom. Takođe je više puta pokazao da može na ulice izvesti desetine hiljada pristalica.

Na medijskom planu, Orban je napadao one koji kritikuju njegovu vladu, objasnio je Emese Pastor (Pasztor), advokat u mađarskoj Uniji za građanske slobode.

„Prošle nedelje je provladin istraživački institut objavio analizu trenutne situacije u mađarskim medijima i označio je kao ‘liberalno levičarski’ svaki medij koji nije pod kontrolom vlade, bez obzira na sadržaj“, rekao je Pastor je za RSE 7. oktobra.

„Činjenica da su krajnje desničarski internet portali i tabloidi mogli da se nađu na toj listi liberalno-levičarskih medija ilustruje da vlada baš svaki medij, koji nije pod njenom kontrolom, vidi kao pretnju„, dodao je on.

U istraživanju medijske situacije u Mađarskoj 2019. godine, koju je uradio Fridom haus (Freedom House) iz Vašingtona, ta zemlja je u pogledu sloboda štampe dobila 3,25 poena od mogućih sedam poena.

„Od 2010. vladajuća koalicija je u potpunosti promenila medijski pejzaž zakonskim promenama, akvizicijama medija i političkim pritiskom“, navodi se u izveštaju Fridom hausa i takođe citira izveštaj Saveta Evrope u kojem je zaključeno da vlada „ima de fakto kontrolu nad većinom medija u zemlji“.

Pojedini analitičari misle da bi Savet za medije na kraju mogao dodeliti licencu Klubradiju.

„Spektakularno ubistvo Klubradija ne bi bilo u interesu Fidesa“, rekao je Gabor Poljak (Polyak), šef Mertek media monitora.

„Dopuštanjem da nastavi emitovanje omogućila bi vladi da zabrinutost zbog sudbine Klubradija predstavi kao lažnu i preteranu: ‘Dobili su dozvolu, tako da sada svi mogu kući“, rekao je Poljak.

Pored ispitivanja pravnih mogućnosti da zadrže svoju licencu, Klubradio je takođe pokrenuo novu kampanju za finansiranje, tražeći podršku od slušalaca i navodeći da je i dalje u etru „i da će posle februara i dalje biti u eteru, ako ništa drugo, onda na internetu“.

(Radio Slobodna Evropa)

mikrofon, naslovna fotografija: Pixabay