Poslednjih dana i nedelja su i u Srbiji cene pšenice, kukuruza, suncokreta i soje dostigle vrhunac. Sada ne diktira monopol, već potražnja na tržištu, sa čim se odavno nismo susretali – kaže Jožef Šandor, direktor Zemljoradničke zadruge Napredak iz Gornjeg Brega. Dodaje da je na tržišnu potražnju ove godine uticalo nekoliko faktora, od kojih je jedan koji trenutno najviše utiče na tržišne cene, epidemija korona virusa.
-Cene kukuruza, pšenice, suncokreta i soje su porasle iz dva razloga. Jedan od razloga je što su Rusija, Ukrajina, Rumunija i Mađarska proizvele manje ovih poljoprivrednih proizvoda zbog suše. Drugi razlog je očigledno pandemija, koja je uticala i na trgovinu i na cene useva. Trgovci na veliko skladište i prave zalihe, zbog nepredvidivosti situacije. Ali se ne plaše samo gladi, nego je u borbi protiv epidemije porasla uloga kukuruza, za kojim je potražnja sada velika.
Potrebno je sredstvo za dezinfekciju
-Na primer, od kukuruza se takođe proizvodi i etanol, sirovina za dezinfekciona sredstva, pa se sada potražnja za kukuruzom drastično povećala. Pored toga, trgovci na veliko računaju i na to, šta će se dogoditi ako se uvedu još strožija zatvaranja granica i zaustavi se čak i ovo smanjeno kretanje robe. Zbog ovoga su želeli da se snabdeju na vreme, kaže direktor zemljoradničke zadruge. Dalje su naravno na to uticali i loši vremenski uslovi, koji još uvek i utiču na berzansku cenu useva.
-Rumunija je zemlja koja je veliki proizvođač kukuruza, i koliko mi je poznato, unapred je vezala velike količine u inostranstvu, ali pošto su imali veliku sušu, nisu mogli da isporuče dovoljnu količinu žita. Kao rezultat toga, obratili su se Srbiji i ovde kupovali, da bi mogli da ispune ugovore.
Upravo ta velika potražnja je uvela red i na domaćem tržištu, gde cene trenutno ne diktira monopol. Od Jožefa Šandora smo saznali i to, da su veletrgovci veštački pokušali da drže što niže cene, prilikom žetve poljoprivrednih proizvoda.
-Na početku žetve prošle godine, otkupna cena kukuruza je bila oko 14 dinara, a i ove godine je naplaćena ova cena. Velike otkupne kuće imaju ugovore vredne 120 – 128 dolara, što znači da bi spakovano na brod, proizvođačima platili cenu od oko 14,5 dinara za kilogram kukuruza. Međutim, zbog nastale situacije, sve je ovo palo u vodu. Otkup je počeo cenom od preko 15 dinara i neprekidno raste. Naša firma spada u male firme, pa čak nismo ni kupovali suvi kukuruz, samo do 17 odsto vlažnosti. Već smo u startu imali višu cenu, nego što su veliki dileri želeli da plate za kvalitetnu SRPS robu (SRPS je oznaka za standarde i srodne dokumente koje donosi Institut za standardizaciju Srbije. Tačnije, to je skraćenica kojom počinju oznake ovih dokumenata, prim.prev). Prvi put posle 28 godina sam naišao na pritisak u ovoj profesiji. Nismo samo mi bili izloženi pritisku, već i ostale male kompanije.
Pokušali su da utiču na nas da smanjimo cene, jer su po njima bile nerealne i neodgovarajuće. Naravno, tržište diktira, ali se mora naglasiti koliko monopol može uticati na cene. Ako pogledamo retrospektivno, konstantno su držali cenu na oko 14 dinara. Sada, kada postoji stvarna potražnja, pokušali su da obuzdaju cene i jeftino kupuju. Međutim, posle dužeg vremena, tržište je pravilno funkcionisalo, pokrenut je zakon ponude i potražnje.
Neverovatne cene iz ugla srpskih proizvođača
Prema mišljenju stručnjaka, na berzansku otkupnu cenu kukuruza u Srbiji sada je najviše uticalo to, da u Rumuniji zbog jake suše nije bilo dovoljno roda, i to što u Ukrajini kasni berba.
-Krajem oktobra je kukuruz sa sadržajem vlage od 14 odsto otkupljivan već za 20 dinara i 50 para. Ponuda je bila ogromna, a cena je ljudima izgledala neverovatno. Ko god je mogao, posekao je kukuruz i stavio robu na tržište. Ogromne količine kukuruza su ovih dana prošle i kroz našu malu firmu, gde smo oborili rekord u količini otkupa.
Naravno, ova neverovatna cena za srpske poljoprivrednike ne može se održati, samo dotle dok veletrgovci ne kupe potrebnu količinu. Tako se dogodilo i sa kukuruzom, čija cena neprestano pada. U vreme pisanja ovog teksta, krajem prošle nedelje, na Novosadskoj berzi useva, otkupna cena kukuruza SRPS kvaliteta, bila je oko 19 dinara.
-Šta se može očekivati narednih dana, nedelja, jako je teško reći. Trgovci očigledno pokušavaju da spuste cene, ali je potpuno neizvesno šta će se dogoditi, jer je potražnja i dalje značajna. Sankcije uvedene zbog epidemije uticaće i na tržište i na cene. Ne zna se da li će cene padati ili porasti. Cene se mogu promeniti bilo kog dana.
Sa njive pravo u kamion
Strah od novog talasa epidemije primorao je velike potrošače pšenice širom sveta, poput Egipta, bliskoistočnih zemalja i Kine, da naprave rezerve i kupe više, nego što bi inače.
-One zemlje, koje su i inače kupci pšenice, povećale su svoju potražnju zbog epidemije, pune magacine i prave rezerve. Otkupna cena pšenice se nije menjala od jula, kada je iznosila 18 dinara, do kraja oktobra, kada je potražnja skočila na berzi. Oni koji su pšenicu čuvali u senćanskom mlinu, mogli su je prodati za 20 dinara i 70 para. Pšenica uskladištena u mlinu ima ozbiljne troškove, suzbijanje štetočina se mora vršiti kontinuirano, žito se mora premeštati, a to sve smanjuje stvarnu cenu pšenice za oko 10 procenata godišnje. Dakle, ako su sad dobili 20 dinara i 70 para za uskladištenu pšenicu, onda bi njena realna cena bila između 22 i 23 dinara.
Naš stručnjak ne može da kaže šta se može očekivati u narednom periodu, jer uprkos tome što sada očigledno ima potražnje za poljoprivrednim proizvodima, domaći veletrgovci i dalje pokušavaju da obore cene istih.
-Ova godina je bila veoma zanimljiva, od prvog trenutka je mogao da se oseti efekat monopola na cenu. Suncokret su veletrgovci kupili po akontacionoj ceni od 32 dinara, pa su želeli da zatvore po ceni od 32 dinara i 50 para. Međutim, bez obzira što su polja suncokreta pokazivala sve vreme veoma dobro stanje, biljke nisu oprašene, što je rezultiralo gubicima od 40 – 45 procenata u okolini. To je dovelo do tržišne borbe, monopol je želeo da drži cenu niskom, međutim, u stvarnosti se dogodilo to, da su se na tržištu pojavili preprodavci na crno i kupili suncokret sa parcele. U jednom trenutku je suncokret dostigao cenu od 40 dinara i 50 para. Toliko je dobio proizvođač čiji je suncokret bio suv i koji je direktno sa njive mogao da ga upakuje u kamion. Otkup suncokreta završen je sa 36 dinara. Ovde smo prvi put videli kolika je turbulencija ako nema dovoljno useva ili ako se poveća potražnja iz bilo kog razloga.
Dobra cena može povećati zasejane parcele
Prema srpskim stručnjacima, visoke cene će verovatno uticati na poljoprivredne proizvođače i povećati površinu pod usevima tokom jesenje setve.
-Ovo je vrlo škakljivo pitanje. Proizvođači su bili veoma nezadovoljni cenom pšenice od 18 dinara. I u pravu su, nema tu baš zarade, osim ako ne obrađuju veoma veliku površinu. A kakvo je raspoloženje, to je teško proceniti. U zadruzi smo prodali približno istu količinu semena kao i prethodnih godina, ali jasno nam je da uzgajivači i u pogledu ječma i u pogledu pšenice veliku količinu seju sa tavana. Ove godine je to bilo i više nego ranije. Tako da ne možemo tačno da utvrdimo koliko pšenice i ječma je posejano, jer naši podaci potiču iz zvanične prodaje. Realna pretpostavka je da će se proizvodnja pšenice povećati, za kukuruz je sasvim jasan, barem što se tiče područja Sente. Od kada se zatvorila fabrika šećera, proizvodi se sve manje šećerne repe, a uljana repica je poslednjih godina uvek podbacila, pa su uzgajivači umesto toga sejali kukuruz i suncokret. Zapravo, ovo povećanje cena ih može ohrabriti, tim pre što je kukuruz lako čuvati, a ako u sezoni i nema dobru cenu, mogu ga kasnije prodati, time se može kalkulisati.
Nedostatak verovatno ne, ali se povećanje cena može očekivati
Naš sagovornik kaže, da se ne treba bojati toga, da će naša zemlja zbog povećane potražnje ostati bez rezervi, ali treba očekivati porast cena hrane.
-Pre će biti problem povećanje cene useva. Povećanjem otkupne cene suncokreta, skočila je i cena jestivog ulja. Pre nekoliko nedelja, litar jestivog ulja ste mogli još da kupite za 120 dinara, ali je sada cena već 160. Može se desiti i da će mlinarska industrija povisiti cene, mada mislim da su se oni snabdeli jeftinim žitom, ali vidim da su u Mađarskoj već povisili cene brašna i pekarskih proizvoda. Tako da nećemo iskusiti nedostatak useva, već skok cena hrane.
Korona virus pokazao da je dobro kada ima od svega po malo
Gotovo sve korisne biljke koje su potrebne u domaćinstvu mogu se naći na gazdinstvima domaćih malih proizvođača. To je bio slučaj možda zbog toga, što poslednje decenije nisu štedele male proizvođače, pa su se oni mogli osloniti samo na sebe u odsustvu državne pomoći, pa ako se jedan usev iz nekog razloga nije pravilno razvio, ili ga je potukao led, pored njega je bilo još nešto drugo, što je osiguravalo da gazdinstvo ostane na nogama. Ali više takvih situacija je rasparčavalo energiju poljoprivrednika, često na štetu ekonomskog razvoja. Međutim, tokom mera zbog epidemije korona virusa, pokazalo se da su poljoprivrednici u Vojvodini bolje prošli, nego njihove evropske kolege, koji se bave uzgajanjem isključivo jedne biljne kulture.
-Mi smo i u normalnim uslovima kritikovali ovakvu vrstu poljoprivrede. Naglašavali smo da nije moguće svime se baviti, jer se to ne isplati. Ovo je međutim, jedna takva godina, da je došla situacija koja je dokazala, da je stajanje na više nogu itekako garancija, da možemo živeti u granicama normale – smatra Jožef Šandor, direktor Zemljoradničke zadruge Napredak u Gornjem Bregu.
Žaklina Vigi Žoldoš (Slobodna reč)
Suncokret, naslovna fotografija: Magločistač
Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija za otvoreno društvo
