U ovom vremenu, novinari i umetnici imaju naročitu odgovornost da ostave istinsko svedočanstvo o jednom vremenu, a ne da podržavaju samoproklamovane bogove.

Ovo što mi sada živimo je gore od svih turskih, španskih, kolumbijskih i bogapitajkakvih serija. Ovo je mentalno rvanje slobodnim stilom sa čini mi se najgorim protivnikom do sada.

Fali nama neka daska, fali. A kako i ne bi, kada ništa više nikom nije i ne može biti jasno.

Usred jedne od najvećih pošasti u istoriji čovečanstva, mi smo odlučili da stvari delimo na politički podobne i one nepodobne. Drugog objašnjenja jednostavno nema. I nema tog događaja, momenta, koji se neće iskoristiti, ako to odgovara sadašnjoj vlasti.

Da uopšte ne pominjemo neverovatne apsurde koji se događaju poslednjih dana, u vreme kada nas bombarduju neverovatnim brojevima zaraženih od COVID19, a u isto vreme se na sahrani crkvenog velikodostojnika vernici, tj. prisutni, pričešćuju iz iste kašičice i tapkaju usta istom salvetom. O celivanju i da ne počinjemo. Pogotovo što je isti velikodostojnik, neka mu Bog dušu prosti i podari večni mir, preminuo od iste te pošasti koja se nadvila nad ne samo ovim našim napaćenim narodom, već i nad celom planetom. Šta je, još uvek ne znamo tačno, ali da nešto postoji, to je sigurno.

U isto ovo, pomenuto vreme, doček nove 2021. godine je skoro rasprodat. Sad bih napisala ono čuveno „pametnom dosta“, ali nije dosta, jer ne može biti jasno ni pametnom ni nepametnom šta se događa…

“…Cene se razlikuju od lokacije do lokacije i zavisnosti od pozicije u klubu. Ako rezervišete barske stolove cene iznose okvirno 50-60 evra, dok visoko sedenje košta 100 evra. Tu domaća pića možete da pijete u neograničenim količinama dok se strani alkohol dodatno plaća…” (Izvor: Noizz.rs)

I to sve sa maskama i sa distancama (da li?). Splavovi rasprodati, sve skoro rasprodato, banje rasprodate. Ko je ovde lud? Pa je li normalno uopšte da se sada i organizuju neke proslave? Jeste, sve je ovde normalno, jer i ono što je normalno više nije.

Može proslava, može koncert nekog tamo lika koji meni ne smeta baš nešto, hvala Bogu pa lelekanja ne slušam, ali mi smeta što je isti taj lik držao koncert usred epidemije korona virusa i to najgoreg talasa, što je delio autograme posle koncerta i što su se ljudi tiskali, a ni na jednom nije bila maska. Smeta mi što svako ko je blizak vlastima može šta god hoće i kada god hoće, smeta mi što će muzičari koji se bave rock and roll-om uskoro verovatno da skapaju od gladi, smeta mi što je uvedena nebulozna mera u mnogim opštinama kojom se OGRANIČAVA molim lepo, nivo buke ispod 40 decibela, što je ekvivalentno običnom razgovoru, možda čak i tišem, kako bi se izbeglo vikanje i glasan govor (!). Nije dosta što nosimo maske, sad će i dodatno da nam narede da pričamo malo tiše. I tako, svašta mi smeta nešto, ali najviše to, što se zapušavaju usta svima onima koji mogu da doprinesu podizanju svesti u ovim nimalo naivnim vremenima. A zašto je to tako? E, ubeđena sam čvrsto da na to ipak imam odgovor.

Umetnosti su očigledno onemogućene, jer podižu ljudsku svest i nagone mozak da radi. Ni za ovo jednostavno ne postoji drugo objašnjenje.

A novinari, mislim oni “normalni”, (a ne kojekakvi odroni koji se upisuju u knjigu žalbi i tako dalje, da ne nabrajam, tužno je sve to zapravo više nego što je smešno), i naročito umetnici, su oni, koji treba da ostave svedočanstvo o jednom vremenu, a ne da glorifikuju i podržavaju samoproklamovane bogove.

Danas čini mi se, više nego ikada pre.

Nikada kao do sada nije sistem vrednosti bio toliko izopačen, nikada se toliko nisu glorifikovali kič, šund, neobrazovanje, partijska pripadnost i sve ostalo što uz to ide. Jer, “Blago niščima duhom, njihovo je Carstvo Nebesko! “ Mislim da nikada ranije ove reči nisu imale veću težinu.

I da se vratim na onemogućavanje muziciranja rokerima, jer me to i direktno tangira. Šta mislite, ko će da zabavlja prisutne na onim skoro rasprodatim dočecima? Pa naravno da neće rokeri. Ko nam je kriv kad nismo do sada naučili da tresemo dupetima i sisama i nismo navukli dopičnjake i dekoltaže do pupka, pa da se lepo nafatiramo u tom dekolteu, koliko god ti volja, u mom barem ima mesta. Ko nam je kriv što smo naivne budale, pa smo iskreni i srcem i dušom radimo to što radimo. Pa niko baš. Kome treba rock and roll u ovoj državi? Kome treba ozbiljna muzika, punk, funky, jazz, blues i tako te gluposti. Pa naravno da ne treba nikom, jer je to jedna od onih umetnosti koje podižu svest. Za nesvest imate onu drugu, na kojoj odrastaju generacije, pa se posle pitamo zašto smo dospeli ovde gde jesmo. A nesvest ne moramo da podižemo, već smo duboko u njoj, odavno. Nije nama korona kriva samo, ona nekako dođe kao kruna na celo ovo ništavilo, gnjecavilo i bljutavost.

Ne dajte se, sunce će svakako ponovo izaći. A do tada, slušajte dobru muziku, čitajte dobre knjige i ne dozvolite da vas odvoje od dobrih ljudi i od lepih emocija. Način uvek postoji.

Samo treba hteti, dovoljno snažno.

Ljudmila Janković Gubik (Slobodna reč)

 Madness, naslovna fotografija: Pixabay