Senćani su se za vikend okupili u Narodnoj bašti kako bi pokupili smeće koje se nagomilavalo mesecima. Ovoj akciji prethodilo je nekoliko spontanih, gde su naši sugrađani krenuli sami, naoružani rukavicama i kesama za smeće, kako bi očistili svoju okolinu.
Nije bilo teško pronaći ideju i motivaciju – gomile smeća prekrivale su omiljeno šetalište i šumu kraj Tise, kao i park, poznatiji kao Narodna bašta.
Mićo Krnjac, organizator skupljanja smeća u Narodnoj bašti, kaže da mu uvek smeta kad ode u park i vidi smeće koje neodgovorni pojedinci ostave za sobom. Ističe da se tu deca igraju, ljudi dolaze da uživaju u prirodi. Narodna bašta je mesto koje pripada svim građanima i smeću ovde nije mesto.
„Imao sam prilike da posetim neke uređenije zemlje Evrope i vidim kako ljudi funkcionišu u ekološkim sredinama. Sve je stvar da li želimo čistu i zdravu životnu prirodu oko sebe ili ćemo prihvatiti da se podavimo u smeću. Naravno, ljudi koji imaju izgrađenu zdravu svest neće dozvoliti ovo drugo”, napominje Krnjac i dodaje da je ovakva akcija odlična da se kroz zajedničku šetnju i druženje uradi nešto pozitivno i da deca na vreme nauče kako se treba ponašati u prirodi.
„Udružimo se i zajedničkim snagama stvorimo jedno lepo i čisto okruženje za sve nas i generacije koje dolaze. Svaki pojedinac treba da bude odgovoran. Smeće se nosi do prve kante, kontejnera ili kući. Smeću nije mesto u šumi, pored reke, u jezeru”, poručio je on.
Prema njegovim rečima nije bilo većih problema u organizovanju akcije, jer postoje ljudi koji žele i mogu da pomognu. Najosnovnije stvari, rukavice i džakove obezbedili su prijatelji, koji imaju prodavnice sa ovakvim materijalom.
Mićo Krnjac smatra da bi nadležni trebalo više da obrate pažnju na očuvanje životne sredine i da preduzmu određene mere protiv malih i velikih zagađivača.
Šetajmo se kraj Tise i pokupimo smeće
U proteklim nedeljama naši sugrađani su revnosno skupljali smeće celom dužinom keja kraj Tise, od industrijske zone, pa sve do dela šume krzo koji prolazi staza (za koju je lokalna samouprava opštine Senta najavila uređivanje).
Senćanka Dijana Čaki, koja se školuje u Segedinu, kaže da je na više mesta videla ovakve akcije “velikog prolećnog spremanja”, gde je cilj da se iz prirode skloni sve što tamo ne pripada.
“Nezavisno od toga da li sam u Segedinu ili kod kuće, slobodno vreme često provodim u prirodi i vrlo me rastuži kad vidim koliko smeća ima u našem okruženju. Izuzetno je veliko blago što Senćani imaju divna mesta kraj Tise, gde se mogu povući nakon jednog napornog dana, i otići na izlet. Mnogo možemo zahvaliti prirodi i smatram da je vreme da nešto od toga i vratimo”, rekla je ona.
Događaj nigde nije promovisala, nije razmišljala mnogo o organizaciji, samo je uzela rukavice, kese za smeće i znala je šta joj je cilj – šuma kraj Tise. Javila je svojoj drugarici Sabrini Đeri, jer je znala da će i onda sigurno želeti da učestvuje. Tako je i bilo.
“Kad sam stigla do šume, začuđeno sam primetila da je određena količina smeća već bila skupljena na jedno mesto. Tad se još nismo poznavali sa Danijem, ali se ispostavilo da se i on angažovao u privatni projekat skupljanja smeća”, ispričala je Dijana.
Dvadesetogodišnji Danijel Lacko već je danima bio skupljao smeće pokraj Tise, samo što još nije stigao da ga stavi u džakove. Tako se desilo da se našao sa Dijanom i zajedno su skupili sve smeće. Razdvojili su plastiku, koju su odložili u posebne kante za otpad, dok su ostatak smeća pobacali u okolne kontejnere.
“Zaprepašćujući je bio prizor koji me dočekao na obali Tise, za koji sam zapravo očekivao da će me zateći i pripremio sam se psihički. Već sam sišavši sa stepenica primetio da ono po čemu koračam nije mokro lišće, već gomila plastičnih boca. Problem smeća u Tisi postoji već nekoliko decenija i sa njim moramo da se suočavamo svake godine, da li početkom godine, u proleće ili u rano leto. Ali ove godine situacija je bila grozna”, rekao nam je Danijel.
“Sve se može, samo treba hteti.”
Već nekoliko godina unazad skuplja smeće na Pesku. Za jedno veče pokupi i do pet džakova smeća, ali čistoća ne potraje duže od mesec dana.
Danijel Lacko se rodio u Senti, tu je odrastao, i oseća da se s godinama dosta toga promenilo na loše, što može da se primeti u Narodnoj bašti ili na obali Tise.
“Ovde najpre mislim na loše stanje javnih zelenih površina, kako je sve manje drveća, ali i na to koliko su smanjene mogućnosti da se deca igraju napolju. Ko se još ne seća drvenog zamka na sprat sa mrežom za penjanje i gvozdenog mostića na kojem su se igrala deca…”, priseća se on.
Za gradove kraj reke kaže da su zaista posebni i da bi zbog ove blagodeti trebalo da budemo zahvalni.
“Ali nismo zahvalni. Život pokraj reke daje osećaj kao da je čovek deo prirode i divljine, nezavisno od toga što živi u gradu. Samo jedna kratka šetnja i već se nalazi na šumskoj stazi ili na plaži okruženoj drvećem, koje je, nažalost, posečeno pre godinu dana.”
Mladi Danijel ovako razmišlja – sve se može, samo treba hteti.
“Ako čovek ima političku moć u svojoj ruci, pogotovo tada može da utiče i doprinese gradu u kojem živi”, istakao je.
Ko je nadležan za smeće?
Iz Javnog komunalno-stambenog preduzeća Senta kažu da podržavaju sve građanske akcije ovog tipa.
„Građani treba da nam jave kad i gde se održava akcija skupljanja smeća i mi ćemo besplatno obezbediti kontejner od pet kubika i odnošenje smeća. Ukoliko ne najave akciju, mi ne znamo da je smeće negde ostavljeno i ne pokupimo ga odmah”, poručuju iz ovog preduzeća.
Iz lokalne samouprave javljaju da nisu nadležni za plavno područje Tise. O problemu smeća u Tisi pisali smo ranije i više možete pročitati OVDE.
“Donji deo šetališta kraj Tise Komunalno preduzeće očisti po potrebi, uglavnom kada je reč o smeću koje ostavi reka nakon poplave. Smeće u plavnom području skuplja se u okviru akcija spremanja”, rekli su nadležni i dodali da će u toku ove godine biti postavljeno nekoliko kanti za smeće u Narodnu baštu i na nekoliko drugih lokacija u gradu.
U lokalnoj samoupravi smatraju da građani vrlo često ne osećaju odgovornost prema sopstvenoj okolini.
Mina Delić (Slobodna reč)
Akcija čišćenja u Senti, naslovna fotografija: Mina Delić