U toku februara Tisom su plovile ogromne količine plastične ambalaže i drugog čvrstog otpada. Smeće je preplavilo deo Tise u Mađarskoj, a stiglo je iz Ukrajine i Rumunije, javili su mađarski mediji.
Zagađenje Tise čvrstim otpadom bio je intenzivan protekle dve decenije, a problem potiče prevashodno od odlaganja otpada iz domaćinstava u plavnom području rečnog sliva, gde za vreme visokog vodostaja značajan deo otpada voda ponese sa sobom. Najveća količina smeća dolazi iz Ukrajine, ali nije zanemarljiv ni otpad iz Rumunije. Prema svedočanstvu čuvara brane u Mađarskoj Tisom i njenim pritokama nadolazilo je i do 60-80 kubika smeća u minuti. Postoji zabrinutost da će, ukoliko vodostaj nastavi da raste, otpad dospeti u okolne šume i na poljoprivredne površine, čime će nastati velika šteta po životnu sredinu i prirodu.
Iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi” za Slobodnu reč kažu da problem čvrstog plutajućeg plastičnog otpada postoji godinama u gornjem delu sliva Tise i prepoznat je kao važno pitanje na slivu reke Tise u okviru multilateralne saradnje, u kojoj učestvuje naša zemlja, kao i stručnjaci Instituta koji pružaju ekspertsku podršku državnim organima u tom poslu. Tvrde da bi Mađarska trebalo da može da aktivnostima na svojoj teritoriji u gornjem i središnjem delu toka reke Tise smanji opterećenje plutajućim otpadom, mada je teško u ovom konkretnom slučaju tačno reći šta će se dogoditi.
Prema informacijama iz Instituta „Jaroslav Černi“ sanaciju problema plutajućeg čvrstog otpada u rekama po našem Zakonu obavljaju javna vodoprivredna preduzeća, u ovom slučaju JVP „Vode Vojvodine“, koji bi trebalo da mogu da reše ovu vrstu problema. Iz JVP „Vode Vojvodine“ ističu da količina čvrstog otpada u velikoj meri zavisi od perioda između pojava velikih voda. „Ukoliko su poplavni talasi češći, otpada je manje. Međutim, ukoliko visokih vodostaja ne bude po 7-8 godina, onda reke nose velike količine plutajućeg otpada“, kažu iz ovog preduzeća. Takođe, napominju da nisu zaduženi za sakupljanje otpada na rekama, niti imaju sredstva namenjena za to. Prema njihovim rečima, Republika Srbija ima bilateralni sporazum sa Mađarskom o saradnji u sprovođenju odbrane od poplava i očuvanju kvaliteta vode, ali ne i o sakupljanju plutajućeg otpada.
U JVP „Vode Vojvodine“ kažu da otpad iz Tise, kao i iz drugih reka dunavskog sliva, završava na brani hidroelektrane Đerdap, gde se vadi ili propušta nizvodno, u skladu sa odlukama elektroprivrede u čijoj je nadležnosti. Na brani na Tisi otpad se propušta nizvodno. Manji deo tog otpada, uglavnom veće komade drveta, pokupe žitelji priobalnih naselja i koriste ga za grejanje.
Republika Srbija je 2003. godine donela zakon o potvrđivanju Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, od kada stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi“ zajedno sa stručnjacima iz drugih institucija (javna vodoprivredna preduzeća, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, Republički hidrometeorološki zavod) učestvuju u multilateralnoj saradnji kroz aktivnosti u okviru ekspertskih grupa Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR).
Jedna od tih grupa je Grupa za Tisu čije aktivnosti su definisane 2004. godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju svih pet zemalja Potisja, među kojima su Ukrajina, Rumunija, Slovačka, Mađarska i Srbija. Osnovni cilj Grupe za Tisu je koordinacija i primena integralne međunarodne saradnje na slivu Tise kao najveće pritoke Dunava, pod okriljem ICPDR-a. Kao rezultat rada ove grupe izrađen je Integralni plan upravljanja slivom Tise, koji je usvojen 2011. godine, a u njegovoj ažuriranoj verziji iz 2019. godine, uz podršku DTP Interreg programa u okviru projekta JOINTISZA, identifikovane su mere koje se primenjuju u Potisju za smanjenje čvrstog otpada. Pored multilateralne saradnje u okviru Grupe za Tisu, Republika Srbija ima bilateralne sporazume sa Rumunijom i Mađarskom u vezi sa upravljanjem vodama, a sve u skladu sa smernicama i zahtevima evropske Okvirne direktive o vodama.
Dr Branislava Matić, nominovani nacionalni ekspert u ICPDR grupi za Tisu, pred Institutom ističe da je saradnja među državama, uz poštovanje međunarodnih standarda, najbolji način da se reše problemi u vezi sa upravljanjem vodama. „U ovoj specifičnoj oblasti aktivnosti na jačanju svesti stanovništva, uz obezbeđivanje adekvatnih uslova za odlaganje otpada, imaju ključni značaj. Neadekvatno upravljanje vodama ugrožava ne samo zdravlje stanovnika, životnu sredinu, nego i ostale ekonomske aktivnosti, uz moguće velike materijalne štete“, rekla je Matić i dodala da ovo sve zahteva značajna materijalna sredstva, svest stanovništva i saradnju velikog broja sektora.
Mina Delić (Slobodna reč)
Smeće u Tisi, naslovna fotografija: Mina Delić
