„Gojaznost često gori faktor nego neka hronična bolest“

Kod značajnog broja pacijenata koji su imali težu kliničku sliku, nakon preležane COVID-19 infekcije, javljaju se brojni simptomi i ozbiljnije posledice koje mogu trajati i do nekoliko meseci nakon preležane bolesti. Najviše su izložene osobe koje imaju hronične bolesti i gojazne osobe, dok u nekim slučajevima, ljudi koji su imali blage forme bolesti, uglavnom nemaju posledice, pa ni po imunološki sistem, kažu pulmolozi u razgovoru za naš medij.

Kao najčešće dugotrajne tegobe javljaju se otežano disanje, kašalj, malaksalost, bolovi u grudima, misićima i zglobovima, gubitak kondicije, povećanje temperature nakon fizičkog napora ili opterećenja, poremećaj srčanog ritma poput preskakanja srca, ubrzani puls pri mirovanju, i različite neurološke tegobe, kao što su poremećaj pamćenja i koncentracije, vrtoglavica. Kao najvažnije komplikacije opasne po život su „fibroza pluća i tromboze, koje mogu izazvati plućnu emboliju ili tromboze u krvnim sudovima mozga, pa i šlog“, upozoravaju stručnjaci.

Lekari, međutim, navode da je gojaznost često gori faktor prognoze nego neka hronična bolest, kao i da je najbolja prevencija protiv teških oblika bolesti – vakcina.

Subotičani koji su, usled zaražavanja korona virusom, imali obostranu upalu pluća govorili su za naš portal o simptomima i posledicama sa kojima su se suočavali tokom i nakon preležane bolesti.

Značajan broj pacijenata ima dugotrajne simptome nakon COVID-a

Supspecijalista pulmolog i onkolog dr Dragana Jovanović i članica Inicijative „Ujedinjeni protiv kovida“ kaže za naš portal da je poznato da je veliki broj ljudi sa COVID-19 otpušten iz bolnica bez jasne procene stepena njihovog oporavka, a da dosadašnje iskustvo, međutim, ukazuje na to da značajan broj pacijenata ima dugotrajne simptome nakon preležane bolesti, po nekim podacima između 30-50 odsto, koji mogu potrajati po nekoliko meseci.

„Sistematsko praćenje pacijenata, naročito posle otpuštanja iz kovid bolnice je veoma važno da bi se pravovremeno prepoznala potreba za fizikalnim merama rehabilitacije kao načinom smanjenja trajnih posledica, pre svega po disajne organe i zbog neophodnosti daljih medicinskih pretraga u cilju utvrđivanja novonastalih, ponekad i komplikacija opasnih po život”, smatra Jovanović.

Najvažnije komplikacije opasne po život mogu se javiti unutar nekoliko meseci od oporavka od bolesti, najčešće u prva 3-4 meseca.

„Takve su najčešće fibroza pluća i tromboze koje mogu izazvati plućnu emboliju ili tromboze u krvnim sudovima mozga, pa i šlog. Ukoliko su samo evidentne periferne tromboze, obično je dovoljna primena antikoagulantne terapije u ambulantnim uslovima. U tom neposrednom periodu po oporavku je upravo važna fizikalna terapija, rehabilitacija, pre svega vežbe disanja, da ne bi ostale posledice u smislu trajnih ožiljaka u plućima koji predstavljaju fibrozne promene. Međutim, u malom procentu, negde oko desetak procenata, dešava se da se po oporavku promene nadalje razvijaju, pogoršavaju i predstavljaju progresivnu fibrozu pluća koja može voditi invaliditetu”, navodi naša sagovornica.

Najveći broj pacijenata se lepo oporavi, a komplikacije se dešavaju u manjem procentu slučajeva, kaže Jovanović i dodaje da, još uvek nema dovoljno preciznih, pouzdanih podataka, a da dugotrajni značaj svih ovih efekata još uvek nije dovoljno definisan.

Prema njenim rečima, najozbiljnije dugotrajne komplikacije su srećom ređe, ali zahvataju razne organe, pre svega disajne, pa se tako razvijaju respiratorni poremećaji i oštećenja plućne funkcije.

„Među najčešćim posledicama dugotrajnog COVID-a su: otežano disanje, kašalj, malaksalost, bolovi u grudima (osećaj pečenja i pritiska), mišićima i zglobovima, i gubitka kondicije, zamorljivost, valunzi, povišena temperatura ili groznica – pre svega nakon fizičkog napora ili opterećenja, zatim poremećaj srčanog ritma poput preskakanja srca, ubrzanog pulsa pri mirovanju, i različitih neuroloških tegoba, kao što su poremećaj pamćenja i koncentracije, vrtoglavica”, objašnjava doktorka.

Gojaznost opasniji faktor od hroničnih bolesti

Dr Jovanović upozorava da u najvećem broju oboljevaju ljudu između 40 i 60 godina starosti, a da je sve više i mlađih pacijenata.

„Neki od njih imaju ozbiljnu kliničku formu bolesti, naročito ako su gojazni. Izgleda da je gojaznost često gori faktor prognoze nego neka hronična bolest. Simptomi bolesti i kod mlađih su najčešće respiratorni u vidu kašlja i otežanog disanja, pored ponekad danima visoke temperature, opšte malaksalosti, ne retko simptoma koji podsećaju na upalu sinusa, gubitak čula ukusa, mirisa. Mlađi mogu imati podjednako dugotrajne simptoma kao i stariji“, kaže Jovanović.

Ona upozorava da će post-COVID-19 fibroza generalno postati sve učestalija i da je to problem sa kojim će se doktori i pacijenti sve češće suočavati, a koja su tokom ranijih izbijanja epidemija drugih koronavirusa (SARS1 i MERS) bila vezana za značajnu pojavu post-virusne fibroze i fizioloških oštećenja.

„Nesumnjivo su potrebna i opsežnija ispitivanja kako bi se utvrdila učestalost oštećenja drugih različitih organa povezanih sa COVID-om, poput kardiovaskularnih obzirom na zabeležene poremećaje“, kaže Jovanović i dodaje da ova otkrića pokreću i potrebu za sprovođenjem strukturisane nege za pacijente sa COVID-19, a da razumevanje dugoročnih efekata na pluća može da podstakne kliničare da leče simptome i eventualna oštećenja pluća ranije u toku bolesti i oblikuju način na koji savetuju pacijente.

Za više informacija pročitajte knjigu dr Dragane Jovanović o COVID-u, koja je objavljena na sajtu Edukacionog centra respiratorne i palijativne medicine.

Neophodna rehabilitacija nakon produženog COVID-a

Prema rečima Jovanović, fizikalna medicina i rehabilitacija imaju ključnu ulogu ne samo u sprečavanju respiratornog invaliditeta pacijenata nakon plućne forme bolesti COVID-19, ne samo u obnavljanju funkcionalne sposobnosti, već i kao značajna psihološka potpora.

„Nakon bolesti, pad imuniteta je veoma značajan, s obzirom na ogromnu stečenu mišićnu slabost i opštu slabu kondiciju najpre otpuštenih pacijenata iz bolnica, zatim pretrpljen ogroman stres. Stoga pacijenta treba obučiti fizičkim vežbama, vežbama disanja koje će obavljati u kućnim uslovima, koje će ga jačati fizički i psihički, i vraćati samopouzdanje“, kaže Jovanović.

Dodaje da je svakako neophodno i konzumiranje vitamina, naročito kod onih koji su imali teže kliničke oblike i bili bolnički lečeni, sa savetom o dobroj ishrani, šetnjama, laganim blagim vežbama do granice osećaja napora, koje se postepeno, s vremenom povećavaju.

Ona navodi da je nesumnjivo najbolja mera zaštite od teških oblika ove bolesti – vakcinacija.

Slovenija: Pulmološke komplikacije se otkrivaju na vreme

Kakva je praksa lečenja posledica nakon preležanog COVID-a u Sloveniji, za naš portal govori pulmolog dr Srđan Lukić.

On navodi da se na redovnu kontrolu javljaju svi oni koji su bili hospitalizovani, a da se tegobe sa disanjem uglavnom postupno smanjuju, tako da u principu samo treba da se malo naoružaju strpljenjem.

„Ono gde mi vidimo eventualne posledice COVID-a su uglavnom RTG snimci i ređe CT koje pacijent uglavnom ne oseća nešto posebno zato što te promene same po sebi ne daju teže tegobe od onih koje pacijent već ima nakon lečenja upale pluća. Pacijenti koji nisu imali upalu pluća i koji nisu lečeni u bolnici retko imaju bilo kakve pulmološke posledice“, navodi Lukić.

Po njegovim rečima, komplikacije se javljaju tokom, dok se neke mogu javiti i neko vreme nakon lečenja akutne faze.

„Pulmološke komplikacije otkrijemo već tokom samog lečenja, dok su pacijenti još uvek u bolnici i tretiramo ih adekvatno. Dobijamo informacije i o određenom broju pacijenata sa kardiološkim komplikacijama“, kaže Lukić.

Dodaje da mlađi pacijenti najčešće osećaju malaksalost i brzo zamaranje, čak i pri najmanjem naporu.

„To je nakon lečenja COVID upale pluća očekivano i mi ih još u bolnici pripremimo na to, pošto kod nekih to može trajati i nekoliko meseci. Savetujemo ih da ne počnu odmah sa žestokim naporima već da se postepeno aktiviraju“, navodi Lukić.

Pacijenti u Srbiji nespotrebno dobijaju tone antibiotika, lekova i suplemenata

Posledice na plućima se uspešno tretiraju, a većina njih se povuče nakon mesec ili mesec i po dana, kaže Lukić i dodaje da, ima i manji broj pacijenata kod kojih registruju ireverzibilne promene koje, uglavnom ne utiču značajno na funkciju pluća, ali se, međutim, ne zna hoće li oni ostati na tom nivou ili imaju tendenciju da napreduju, što će se videti tek u budućnosti.

„Ima onih koji tokom akutne faze imaju žestoku aktivaciju imunološkog sistema koja nekada čak ne može da se umiri ni mesec-dva nakon lečenja. Kod pojedinih osoba se često registruju i sekundarne bakterijske superinfekcije, tokom lečenja u intenzivnim i poluintenzivnim negama, što dodatno komplikuje stanje i ostavlja dugotrajnije posledice na ceo organizam“, navodi dr Lukić.

Kako kaže, pacijenti koji imaju blagu kliničku sliku ne zahtevaju od lečenja ništa više osim vitamina D i eventualno paracetamola.

„To što u Srbiji pacijenti bespotrebno dobijaju tone antibiotika i dve tone drugih lekova i suplemenata je posebna priča. Drugačija je situacija kod pacijenata koji imaju blaži oblik upale pluća i dobijaju kiseonik i na kraju kod onih koji zahtevaju neki moćniji vid nadoknade kiseonika i disajne potpore. Ljudi koji su imali blage forme bolesti nakon toga uglavnom nemaju nikakve posledice, pa ni po imunološki sistem“, kaže Lukić.

Dodaje da na ovim našim prostorima većina ljudi, i to ne samo tokom zime kada nema sunca, ima manjak vitamina D, i da je on u najvećem broju slučajeva dovoljan.

„Pre uzimanja vitamina D, ukoliko nije reč o akutnoj fazi lečenja COVID-a, trebalo bi proveriti koliki je nivo u krvi, i ako je snižen trebalo bi ga supstituisati. I to je sve. Ostali vitamini i suplementi će samo ojačati novčanike onih koji ih proizvode i prodaju“, smatra dr Lukić.

Sa kakvim posledicama se Subotičani suočavaju nakon COVID-a?

Subotičanka Vinka M. kaže za naš medij da su se prvi simptomi korone javili u vidu povišene temperature, kaslja i grebanja u grlu, sredinom novembra 2020. godine, da bi joj nakon kratkotrajne bezuspešne terapije krajem meseca uradili PCR test koji je bio pozitivan.

Ona navodi da su joj u privatnoj klinici urađene i dodatne pretrage nakon čega su dijagnostikovali „obostrano upalno zasenčenje pluća“, a proces lečenja je trajao do sredine decembra.

„Posledice koje sam kasnije osećala uglavnom su bile lako zamaranje, povremeni bol u grudima, a u martu mesecu ove godine počinje i opadanje kose, koje još uvek traje u manjem obimu. Zbog oslabljenog imunog sistema mi je sredinom aprila dijagnostikovan i bronhitis. A da li postoje još neke posledice vreme će pokazati“, kaže Vinka M.

Dodaje da je u međuvremenu vakcinisana i da je primila obe doze.

A. H. kaže da je imao obostranu upalu pluća i da mu je trebalo dva meseca da se oporavi.

„Ubila me korona. Imao sam 14 dana kašlja do besvesti, temperatura 39 i povraćanje do poslednje kapi kiseline u želucu, i opšta slabost od svega. Kašalj me još držao sve dok nisam otkrio čaj od lista lovora, to mi je smirilo kašalj. Pre toga sam gubio svest od kašlja. To mi je bilo najgore. Nisam mogao ništa pojesti gotovo deset dana“, navodi A.H.

Kako kaže, još nije primio vakcinu, zato što ima antitela, ali ima nameru da je primi u narednom periodu.

„Samo malo nepažnje i posledice mogu da budu dugoročne, za nekog i fatalne”

„Krajem decembra 2020. godine suprug dobija temperaturu 37,5 i slabu glavobolju, odmah smo ga izolovali u sobu, a nakon četiri dana i naš sin dobija temeraturu 38 i glavobolju. Suprugu uveče nestaje ukus i miris, obojca su u izolaciji“, priča Subotičanka J. S.

Kako kaže, rano ujutru su se javili u kovid ambulantu, njih dvojica su pozitivni, a ona je i dalje negativna.

„Dobijaju samo preporuku za vitamine, jer su nalazi na plućima dobri. Karantin nam se završio 10. januara, a ja nisam imala nikave simptome, samo sam se malo osećala umorno, ali u suštini zdravo. Testirala sam se ponovo – negativna sam. Međutim, već mi je 13. januara pozlilo. Ceo dan glavobolja, uveče ne mogu da se popnem na treći sprat. Imam osećaj nesvestice i nemam snage, kao da ću kolabirati. Čudan osećaj po celom telu i slab bol u grudima“, navodi J.S.

Zatim, zovu Hitnu pomoć, nakon čega je šalju na hitan prijem u bolnicu.

„Mislim da su mi ovim spasili život, i zahvaljujem se lekaru i medicinskom tehničaru koji su bili to veče na dežurstvu. Rekli su da rezultati nisu dobri. Dobijam terapiju i hitan uput kod kardiologa“, kaže J.S.

Kako navodi, kardiolog je nakon ultrazvučnog pregleda postavio dijagnozu – upala srčane maramice, nakon čega je dobila i dodatnu terapiju.

„Od tog dana do danas stalno imam smetnje u normalnom funkcionisanju. Zamaram se, ukoliko sam fizički aktivna, javlja se bol u levoj ruci, ponekad i u grudima ili u gornjoj levoj lopatici. Nakon odmora i ležanja, stanje se poboljša. Pod kontrolom sam kardiologa i pretpostavka je da će se stanje popraviti za 5-6 meseci“, smatra J.S.

Prema njenim rečima, izuzetno je važno slušati savete lekara i čuvati se, jer je dovoljno samo malo nepažnje i posledice mogu da budu dugoročne, a za nekog i fatalne.

„Uvek u zatvorenom prostoru, ukoliko to nisu ukućani, nosim masku. Ruke redovno dezinfikujem. I kada mi se stvore uslovi za vakcinaciju, odnosno kada dobijem odobrenje od lekara, sigurno ću se vakcinistati. Verujem u nauku i u lekare koji neretko i tokom svog profesionalnog angažmana nastavlju sa školovanjem i daljim usavršavanjem“.

Tekst na mađarskom možete pročitati ovde.

Foto: Pixabay