Niste dobili račune za prošli mesec? I to one koje treba da platite do 20. u tekućem mesecu? E pa u Senti na primer, mnogi nisu.

I sad, zna se šta nam je svima prioritet u današnjem svetu, ako nam isključe telefone i internet, kao da nas odseku od sveta, nažalost.

I ja nazovem jednu od tih firmi, nije bitno koju, nije ovo mesto za reklamu, a i nemaju baš šta da reklamiraju.

Dobar dan, dobar dan, predstavim se punim imenom i prezimenom i dotična sa druge strane linije mi ispriča priču kao odgovor na moje pitanje zašto nisam dobila račun, a mora da se plati do određenog roka. U toj priči, koja je meni, moram priznati, delovala kao da je naučena napamet, nije bilo odgovora na moje jedino pitanje koje sam postavila nakon što sam je saslušala. Pitanje je glasilo: ko će da plati zateznu kamatu na kašnjenje? S obzirom da nikako ne može biti moja greška što račun nije stigao na vreme. Pet puta sam ponovila isto, ukazujući joj na to, da priča sve ostalo, samo mi ne odgovara na postavljeno pitanje. Gospođica, gospođa, vidno iznervirana (bogsvetiznazašto), reče mi da ja vidim to sa poštom, jer su oni njima dostavili račune, a oni opet nemaju dovoljno radnika, a mnogi su i na godišnjem. Iskreno, učinilo mi se da nisam dobro čula, pa sam kulturno primetila da ne vidim kakve to veze ima sa mnom. Kao što i nema, baš nikakve. Činjenica je da nemaju dovoljno radnika, činjenica je da je pošta već odavno u rasulu, ali je činjenica i to da ja ama baš nikakve veze nemam sa tim.

Na kraju mi je polu u šali, polu u zbilji predloženo da odem na poštu i da ih eventualno tužim za tu zateznu kamatu koju ću platiti njihovom greškom. Da, za par dinara ću da se akam sa poštom. Ali… Kada se tih par dinara pomnoži sa brojem ljudi koji će tu istu kamatu da plate, onda sam sklona da zaključim da će opet profitirati najviše one firme kojima ćemo platiti tu kamatu, jer ruku na srce, teško će se neko zamajavati tužbom za par dinara. Kao da je sve to planski smišljeno. Ne od strane pošte. I otkud oni znaju kakvo je stanje u pošti. I na kraju, reče mi dotična da je najbolje da odem po svoje račune (da, u množini), u poštu.

A ja nešto razmišljam da ne odem uopšte. Mada će mene da tuže i za sitnu kintu, sigurna sam.

Koje su ovo nebuloze, da ne poveruje čovek. Plati račun do roka, ali onaj koji nisi dobio. Kako god da okreneš, sam si kriv. Ko te tera da koristiš civilizacione usluge. Prosto teraju čoveka da pređe na onlajn benking. Izgleda da ću i ovih par računa prebaciti na taj model.

Pa neka me prati ko hoće. Bila Gejtsa svakako ne zanima koliki račun za telefon plaćam.

Možda bi sve firme najviše ovde volele da im platimo unapred račune, pa šta ima veze, da im se nađe.

Foto: thebalance.com