Neugodno je za vlast što nema opozicije u parlamentu Srpska opozicija je nezadovoljna ishodom pregovora u prisustvu delegata Evropske unije – Janoš Silard Tot: sistem nije stabilan zato što vara na izborima, već je iskrivio uslove za političku konkurenciju

Pregovori između vladajuće koalicije i opozicije vodili su se poslednjih meseci uz posredovanje delegacije poslanika u Evropskom parlamentu, a njihov cilj je bila demokratizacija izbornih uslova i sprovođenje uslova čineći ih transparentnijim. Pregovori su završeni, pripremljen je jedan dokument, koji je, prema mišljenju opozicije, rezultat kompromisa između EU i vladajuće koalicije, a nikako procesa pregovora sa opozicijom. Jedina mađarska stranka u pregovorima je bila Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, koja je bojkotovala poslednje izbore. Aron Čonka, predsednik DZVM-a, rezimirao je utiske opozicije, a politikolog Janoš Silard Tot je govorio o ulozi delegata EU i značaju opozicije.

Zahtevi i nada

DZVM, kao deo opozicionog bloka, koji uključuje Narodnu stranku, Patriotski pokret, Pokret Slobodna Srbija, Šumadijsku Regiju, Građansku platformu Jovan Jovanović i Đorđa Vukadinovića, politikologa, zajednički su razvili platformu potrebnu za promene i poslali je predstavnicima EU. Ovim su započele konsultacije, kaže Čonka, koji je dodao da je zbog korona virusa bilo mnogo onlajn dogovora i da se nedostatak sastanaka licem u lice može osetiti u konačnom rezultatu.

-Deo opozicije je imao velika očekivanja od predstavnika EU, pa kada su se opozicione grupe okupljene oko Stranke slobode i pravde i Demokratske stranke suočile sa situacijom, i nije sporedno ni to što su neki predstavnici vlasti vređali Dragana Đilasa, tada su naveli da je za njih predlog evropskih predstavnika neprihvatljiv, te su otišli posle prvog sastanka, sa izuzetkom Nebojše Zelenovića, lidera stranke Zajedno za Srbiju. Mi smo bili oprezniji i nismo bili zatečeni ovom situacijom, ali smo mislili da ima prostora za poboljšanje. Rekli smo naše komentare i dali konkretne predloge za rešenja, te smo se razišli u petak da bi mogli da sumiraju stvari sledećeg dana i na sto stave dokument koji bi opisivao pitanja koja smo opisali – izjavio je Čonka.

Prema rečima Janoša Silard Tota, bilo bi dobro za obe strane da postoji opozicija, pa su voljni da prave male gestove, ali nisu skloni prevelikim promenama.

Nije li ideja igrati se demokratije bila unapred osuđena na propast?

-Da, u smislu da vlast neće ići tako daleko koliko bi to opozicija želela. Pre bih očekivao gestove koji spolja izgledaju dobro, ali zapravo ne menjaju okvir za političku konkurenciju.

Koja je trebala da bude konkretna uloga predstavnika EU?

-Ta, da posreduju između vlasti i opozicije kako bi se postigla neka vrsta kompromisa koji bi potencijalno mogao da ohrabri opoziciju koja ih je prethodno bojkotovala, da učestvuje na izborima. Samo, da bude jasno: za, na obe strane postoji određena potražnja. Verovatno je neodrživ stav vlade da nema parlamentarne opozicije, tu takođe gube obraz i pred EU, pa stoga žele da učine male gestove da bi rešili situaciju. Opozicija pre ili kasnije želi da izađe na izbore, i za to želi bolje uslove. U suprotnom bi trebalo manje da žure, rekao je Tot, prema čijem mišljenju je ovo veća „sramota“ za vladu, od toga da opozicija koja bojkotuje nije u parlamentu. Prema rečima ovog stručnjaka, samo su oni koji su prekršili bojkot prošle godine pretrpeli zaista veliki pad autoriteta, nakon što su učestvovali i dosta loše prošli. Opozicija koja bojkotuje, s druge strane, još uvek može da se osloni na podršku zamišljene tihe većine, rekao je politikolog.

Kompromis EU i vlasti

Predsednik DZVM-a je i lično bio prisutan te subote, kada je EU završila predlog dokumenta. Prema rečima Čonke, predstavnici EU se nisu konsultovali sa opozicijom, već sa predstavnicima koalicije moći, stoga je ovaj dokument „rezultat kompromisa između EU i vlasti“.

-Nakon čitanja dokumenta bili smo u neugodnoj poziciji, jer se od nas očekivalo da odmah kažemo da li je to za nas prihvatljivo ili ne. Dali su nam svojevrsni ultimatum, u kom je rečeno da ako ne prihvatimo ovu konačnu verziju, pregovori se tu završavaju – razočarano je rekao Čonka.

Dokument pokriva šesnaest tačaka. Što se tiče medija, osnovalo bi se telo koje bi zajednički nadziralo rad Regulatornog tela za elektronske medije REM, prvenstveno RTV Srbije i RTV Vojvodine. To telo bi uključivalo i predstavnike vladajuće koalicije i opozicije, ali ne bi imali pravo odlučivanja, već samo posmatranja, a komentare bi trebalo dostaviti REM-u, koji bi kontrolisao i primenjivao propise.

REM bi takođe trebao da razvije kodeks ponašanja koji bi trebalo da poštuju ne samo javni, već i privatni mediji.

DZVM je tražio i to, da se posebna pažnja posveti manjinskim medijima i onima čiji je osnivač nacionalni savet, ali ni to nije uključeno u konačni dokument.

Prema pomenutom dokumentu, Republička izborna komisija bi sa sedamnaest članova bila proširena za šest članova, što znači da bi vladajuća koalicija imala većinu, iako zakoni kažu da nijedna stranka ne može imati više od pedeset posto članova u izbornoj komisiji.

Dokument sadrži takav predlog za promenu izbornog zakona, po kom bi manjinskim strankama za listu bilo dovoljno pet hiljada potpisa umesto deset hiljada. Oni bi pooštrili uslove za definisanje kada možemo govoriti o manjinskoj stranci, ali detalji o tome još nisu razrađeni i ne postoji mehanizam da se to proveri.

Prema rečima Čonke, i to je nedostatak dokumenta, da veoma dobro dijagnostikuje situaciju, ali ne predlaže konkretna rešenja i mehanizme kontrole.

-U paragrafu 11 predloženog teksta postoji zanimljiva klauzula koja bi obavezivala koaliciju na vlasti da preduzme efikasne mere protiv izbornih prevara i pritisaka. Tamo gde funkcioniše institucionalni sistem, to je čak i prihvatljivo, ali kod nas bi to praktično tako izgledalo, da bi Srpska napredna stranka trebala samu sebe da prijavi zbog izborne zloupotrebe ili pritisaka. To je apsurdno – kaže predsednik DZVM-a.

Promašeni fokus

Prema mišljenju Janoša Silard Tota, koncentrisati se na izborne prevare je pogrešan fokus, a osnivanje nadzornog tela za medije bi svakako bila prividna aktivnost.

Da li je EU mogla dati konkretne predloge rešenja?

-Da, kao što su već i davali takve predloge. Na primer, predlagali su neku vrstu demokratizacije javnih medija, balansiranje vesti, i naravno ono što je najviše cirkulisalo u javnosti, osnivanje višestranačkog nadzornog organa nad javnim medijima, koji bi uključivao i članove vlade i opozicije. Ovom potonjem bi očigledno to bio smisao, da okonča dobro poznati običaj, da javne medije kontroliše svagdašnja vlast jednostrano, i da se od nje može očekivati da u tome bude relativno uravnotežena samo onda ako je i sama fragmentirana i raznolika. Pre Vučićeve ere, takvo pravilo je vladalo i u državnim i u pokrajinskim javnim medijima. Dovoljno je samo pomisliti na RTV, za koji se u stručnim krugovima obično govori da je zbog toga dugo mogao da bude relativno korektan, jer je više političkih sila pokušalo da ga kontroliše odjednom, samo nijedna od njih nije bila dovoljno jaka da ga stavi pod potpunu kontrolu. Od osnivanja takvih nadzornih odbora inače, ne bih očekivao mnogo. Zasigurno bi se nastavili prividne aktivnosti, bez stvarnih ovlašćenja. Drugi deo predloga se odnosio na takva institucionalna rešenja, koja bi mogla da spreče moguće izborne prevare. To smatram promašenim fokusom. Prošle godine su nadležni civili tu i tamo prijavili po koju izbornu prevaru, ali ne previše, to jest, ne više nego obično. Sistem nije stabilan zato što vara na izborima, već zato što je iskrivio uslove za političku konkurenciju.

Deficit poverenja i budućnost

-Najveći problem za nas je taj, što nijedan od predloga koje smo predložili nije uvršten u dokument. Poneko rešenje koje je uključeno je predlog one opozicije, koja je pre dve godine takođe izašla na izbore, i može se reći da je na nekom nivou ova opozicija pogodovala koaliciji na vlasti. Uzgred i oni su izrazili svoje nezadovoljstvo dokumentom – rekao je Čonka, da bi detaljno objasnio da je potpredsednik Narodne stranke govorio u ime njihove grupe nakon podnošenja predloga.

-Miroslav Aleksić je rekao da je za nas dokument neprihvatljiv. Predstavnici EU su na to reagovali žestoko, bilo je onih koji su ustali i otišli, drugi su nam dobacivali ljutite reči, a konačna poruka je bila da ako ne prihvatimo predloženi dokument, bićemo isključeni iz daljih procesa. Pri izradi završne deklaracije, predstavnici EU su veoma želeli da pošalju pozitivnu poruku, ali je Boško Obradović, predsednik Dveri, reagovao, rekavši da će on reći novinarima da pripremljeni dokument reflektuje dogovor između poslanika Evropskog parlamenta i vladajuće koalicije, a ne sa opozicijom. Posle pauze od pet minuta, oni su rafinirali ono što su imali da kažu, te je tako nastala njihova izjava, da je ovo kompromis između delegata EU i koalicije na vlasti, ali su dodali da su to oni okviri na čijim detaljima su kasnije spremni da rade, ali više ne može doći ni do jedne runde dijaloga – rezimirao je Čonka i dodao:

-Ne sporimo da postoji napredak, ali generalno nije dovoljan, da bi se ovde ostvario normalan izborni proces. Između opozicije i vladajuće koalicije postoji deficit poverenja, što je najveća prepreka ovim procesima. Od delegacije EU nismo ni očekivali da nam stvori uslove, već da učestvuje u razvoju i praćenju mehanizama. Da obezbedi neku vrstu garancije za ove procese, kao što su to učinili u Severnoj Makedoniji ili Crnoj Gori. Nažalost, vidimo da je to propušteno, pa stoga smatramo da delegacija EU svoj posao nije obavila kako treba.

Što se tiče onoga šta opozicija misli o tome šta bi mogla da bude posledica neuspelih pregovora, Janoš Silard Tot kaže da je i bojkot prošle godine imao prilično umeren uspeh. Izlaznost na izborima je bila samo 6 – 8 posto niža nego inače i nije uspela ni da koordiniše kompletnu opoziciju pod jedan krov.

-Ako opozicija sada bude učestvovala na izborima, sigurno će doživeti ozbiljan poraz. Da bi se to izbeglo, možda bi vredelo nastaviti bojkot, jer će tada i dalje moći da se oslone na podršku već pomenute zamišljene tihe većine – kaže Tot.

Prema rečima predsednika DZVM-a, oni su sada suočeni sa serijom pregovora. O situaciji treba prvo raspravljati unutar stranaka, zatim unutar blokova, i treba da naznače da li žele u budućnosti da uzmu učešća u radu ili ne. DZVM još nije zauzeo stav, pa se Čonka o tome nije ni izjašnjavao. Ono što je rekao međutim je, da se unutar Ujedinjene sprske opozicije veruje, da je apsolutno neophodno organizovati opozicioni okrugli sto, na kome će se razgovarati o tome kako dalje.

-Neki bi izašli na ulice, obstruisali, ali bi negde tu energiju trebalo objediniti, ujediniti, tim pre što ne govorimo samo o parlamentarnim izborima, već će se glasati i u Beogradu, a biće i predsedničkih izbora. Značajan deo opozicije smatra da postoji šansa za pobedu u glavnom gradu.

Prevod sa mađarskog: Ljudmila Janković Gubik

Foto: europa.rs