Iz nekog razloga, kada jednostavan, običan čovek čuje za Rotary klub, može da pomisli da on ne spada tamo, da je ta organizacija mesto okupljanja samo bogatih, uticajnih ljudi, koji doniraju, prikupljaju donacije, zahvaljujući svom uticaju, jer to mogu sebi da dozvole. Međutim, ovo veze nema sa realnošću, kaže Erne Berenji, aktuelni predsednik senćanskog kluba, zatim dodaje, da postoje četiri osnovna principa kojih se član mora pridržavati, ali je krajnji cilj dobročinstvo i doniranje, bilo to u materijalnoj formi ili u formi dela.

Rotary pokret je započet kao dobrotvorni pokret, prvi osnivači su zaista bili bogati Amerikanci, ali se od tada dosta promenilo. Svako može biti član Rotary klubova, postoji samo nekoliko uslova, između ostalog i da u svojoj profesiji mora da se ističe. Odnosno, sticanje članstva uopšte ne zavisi od novca. Rotary klub ima samo jednu svrhu, a to je da čini dobra dela. Ciljevi članova su isti kao i ciljevi tadašnjih osnivača, a to su negovanje prijateljstva, život po visokim etičkim principima, odgovorna profesionalna aktivnost i dobre namere. A te vrednosti su važne sa sve ljude – objašnjava Erne Berenji.

Senćanski klub ove godine slavi petnaest godina svog postojanja. 20. juna 2006. godine, postao je član Rotary International-a. Od 1. oktobra ove godine, senćanski klub ima 18 članova, ali predsednik dodaje da sada ima četiri kandidata, među njima i dve dame, pa po prvi put u istoriji senćanskog kluba konačno postoji šansa da i žena postane član ove organizacije. Do sada su se iz nekog razloga samo muškarci pridružili senćanskoj organizaciji. Ima među njima advokata, lekara, veterinara, ekonomista, privatnih preduzetnika, direktora, zanatlija.

Kada govorimo o aktivnostima u poslednjih petnaest godina, Erne kaže da je taj period jako teško sažeti, jer su imali mnogo akcija.

-Svaka akcija nam je veoma važna, bila ona manja ili veća, jer želimo svakom od njih da pomognemo zajednici. Prošle godine smo pokrenuli našu najveću akciju do sada, takozvanu akciju Global Grant, u okviru koje senćanski klub donira 500 robota u 100 škola širom zemlje. Ovo je naša najveća saradnja. Zahvaljujući robotima, informatička obuka u školama će se razvijati. Ali ako treba da govorimo o dosadašnjim akcijama, treba istaći da smo do sada donirali troje vozila hitne pomoći Opštoj bolnici u Senti. To se može zahvaliti jednoj nemačko – mađarsko – srpskoj saradnji. Prvo vozilo je stiglo 2017. godine, a druga dva su predata sada, 1. oktobra 2021. godine. Takođe smo donirali i električne bolničke krevete i imali druge veoma važne akcije, poput čišćenja igrališta u Narodnoj bašti, što možda i nije tako velika stvar, ali je važna za našu zajednicu. Uništavali smo ambroziju, dopremali sveže meso u Narodnu kuhinju, školarcima donirali školski pribor, deci predškolskog uzrasta i meštanima poklanjali majice, a imali smo i fond za stipendije. Mogao bih još da nabrajam. Poenta je učiniti nešto dobro, bilo materijalno, bilo u vidu rada, jer oboje može biti korisno na svoj način – objašnjava Erne Berenji, i dodaje, donacije pristižu na dobrovoljnoj osnovi i do sada je postojala veoma dobra saradnja sa lokalnim preduzetnicima i opštinom.

-Volontiranje je uvek potrebno. Do sada smo svim svojim postupcima uspeli da pobudimo pažnju preduzetnika. Ako je u pitanju dobar cilj, ljudi su spremni da čine za ostvarivanje istog. Na primer, akcijom Nasmejana jabuka smo pomogli vrtiću, jabuke smo poklanjali, ali smo u zamenu za njih prihvatali dobrovoljne donacije i svaki put smo uspeli da prikupimo oko 100 000 dinara, od čega su predškolcima kupovane igračke i druge neophodne potrepštine. Ovo i sada želimo da organizujemo, kao i krampus – predbožićni pokret, gde građanima delimo čaj, a deci čokoladu. I ovde je princip taj, da očekujemo da se nešto ubaci u kutiju zauzvrat.

Dronovi iznad Sente

Sve škole u opštini Senta su dobile od dronova koje je Rotary klub obezbedio učenicima u nekoliko gradova širom Srbije, a između ostalih, u projektu je učestvovao i klub iz Sente. 1. oktobra je na svečanoj ceremoniji u gradskoj kući potpisan ugovor sa direktorima škola, a tada je došao red i na zvanično predavanje sredstava za razvoj vrtića, kao i primopredaja dvoje vozila hitne pomoći, koja su iz Nemačke stigla preko Rotary kluba iz Solnoka. Na ovoj svečanosti je Rudolf Cegledi, predsednik opštine Senta naglasio, da mu je veliko zadovoljstvo što opština ima ovako ozbiljan Rotary klub.

-Završeni su ozbiljni projekti, koji će olakšati rad školama, vrtićima i zdravstvenim ustanovama. I ubuduće mogu da računaju na saradnju opštine – rekao je predsednik opštine.

Prilikom svečane primopredaje konstatovano je da je Ministarstvo prosvete prepoznalo značaj dronova u obrazovanju, jer se koriste na mnogim mestima, od poljoprivrednog zemljišta preko rada policije, sve do nadgledanja gasovoda. Njihova primena u obrazovanju je važna i zbog toga, jer će i današnja deca biti uključena u programiranje i primenu pomenutih dronova. Dronovi su potpuno bezbedni, mogu se koristiti i u zatvorenom i u otvorenom prostoru, i mogu biti u vazduhu 45 minuta.

Posle ceremonije, predsednik kluba iz Sente, Erne Berenji, rekao je da je senćanski klub uključen i u takozvane Global Grant programe Rotary klubova. Jedan od njih je i program 500 robota u 100 škola, što je glavni program senćanskog kluba. Ovi roboti će u škole stići u roku od dve nedelje. U okviru programa bratskog kluba iz Mitrovice, dronovi su predati u 670 škola. U okviru trećeg projekta, vrtiću je obezbeđen pokretni nameštaj i komunikaciona sredstva.

Osnovni principi

Rotary je takva svetska organizacija, u kojoj su ljudi svih profesija spremni za humanitarne usluge. U svom profesionalnom i privatnom životu slede visoka etnička načela. Oni teže širenju razumevanja i dobrih namera u svetu. Ove ideale rotarijanci neguju u klubovima, na svojim prijateljskim okupljanjima, predstavljaju te ideale i žive po njima. Aktivnosti Rotary-ja odvijaju se u potpunoj saglasnosti sa štampom i javnim mnjenjem. Organizacija je otvorena za sve ljude, bez obzira na boju kože, veru i religiju, pol i politička gledišta. Potpuno je oslobođena politike, ne podržava političke partije, trendove i ne prihvata nikakvu njihovu podršku. Rotary je najprestižnija svetska nevladina organizacija i odigrao je značajnu ulogu u formiranju Ujedinjenih nacija 24. oktobra 1945. godine, gde i sada ima stalnog predstavnika sa deliberativnim pravima.

Osnivač Rotary kluba

Jedan mladi advokat, Paul Harris je sa 28 godina otvorio advokatsku kancelariju u Čikagu. Njegova aktivnost je ubrzo postala uspešna, jer se pažljivo brinuo o tome da svoj posao radi savesno i krajnje pošteno. Nikada se nije povukao u svoju profesiju. Učestvovao je  u aktivnostima lokalnog pres kluba, trgovačkog kruga i niza drugih civilnih, drugih udruženja građana. Uočio je usamljenost pojedinaca, nedostatak solidarnosti, vladavinu prava iz džungle i nedopustiv pad u moralnom smislu. Tada je odlučio da osnuje jedan klub, u kome će prijateljstvo vezivati biznismene i pojedince slobodnih profesija, u kom će moći da ostvari svoje ideale koji se tiču poslovnog morala.

Početna tačka osnivača Rotary-ja je tipično američka, međutim, njegove ideje mogu prihvatiti i ljudi koji su odrasli u drugim kulturama, jer se trude da pokušaju da ih zbliže. Paul Harris je za svoj cilj odredio stvaranje jednog takvog civilnog društva u kom su ljudi spremni da preuzmu zadatke i odgovornosti.

23. februara 1905. godine, Paul Harris je sa svoja tri klijenta i prijatelja, trgovcem na veliko (Silvester Schiele), krojačem (Hiram Shorey), i rudarskim inženjerom (Gustave Loehr) odlučio, da se sastaju naizmenično u kancelarijama jedni drugih na nedeljnom nivou, odnosno da se rotiraju (otuda i naziv Rotary). Postavili su za cilj razvijanje međusobnih prijateljskih odnosa, međusobno pomaganje i pružanje međusobnih usluga tokom obavljanja svojih aktivnosti, obavezujući se da ostanu striktno verni lojalnoj komercijalnoj etici. Naposletku su sa petim članom, a koji se zvao Harry Ruggles, osnovali Rotary Club of Chicago. Do kraja te godine, njihovo članstvo se proširilo na 30 osoba sa sličnim principima, a po preporuci starih članova. Pristupanje su tako ograničili da u jedan klub dve osobe istog zanimanja ne mogu da se učlane, kako bi izbegli poslovnu konkurenciju.

Godine 1910. Rotary je postao međunarodni, kada su u Kanadi osnovani RC Winnipeg i RC Manitoba. Već 1911. godine su u Evropi osnovana tri Rotary kluba, i to u Irskoj i Velikoj Britaniji. Paul Harris je tada izabran za predsednika međunarodnog saveza.

1916. godine, zbog sve veće popularnosti klubova širom sveta, Rotary je uspostavio sistem okruga u različitim regionima. Organizacija je postala zaista globalna, prevazilazeći nacionalne, rasne, jezičke i verske granice.

Do 1921. godine, Rotary klubovi su osnovani na svih šest kontinenata, od Evrope preko Južne i Centralne Amerike, preko Australije i Afrike, do Azije. 1922. godine je uspostavljen naziv Rotary International.

Do 1925. godine, broj klubova je narastao na 200 sa više od 20 000 članova. Posebnu čast ovoj organizaciji su ukazali predsednici, premijeri i druge istaknute ličnosti, kao što su finski kompozitor Jan Sibelius, Albert Schweitzer, doktor humanista, dobitnik Nobelove nagrade za mir, orguljaš, filozof i misionar, ili nobelovac Thomas Mann.

Rotary ideali su se neverovatnom brzinom proširili po svetu. Do danas je to postala ogromna globalna organizacija: Rotary International okuplja 34 500 klubova u 538 okruga sa 1 220 000 članova u više od 200 zemalja. I danas se često citira misao osnivača Paula Harrisa: „Prijateljstvo je stena na kojoj se gradi Rotary, a tolerancija je element koji Rotary drži na okupu“.

Foto: privatna arhiva