Igrom asocijacija nazivamo ono, kada kažemo jednu reč, pojam, a ona druga strana koja se igra sa nama, mora da kaže prvo što joj padne na pamet, bez razmišljanja.

Onda možemo da se igramo!

Ropstvo.

Ne mogu da znam, ali pretpostavljam da velika većina mojih „saigrača“ sada nešto ovako kaže u sebi ili naglas: Egipat, piramide, Rimsko carstvo, Amerika. Zanimljivo je da ovaj pojam tako živi u našim glavama, kao nešto prastaro, što je pre mnogo vekova zanavek nestalo sa planete Zemlje, najviše gde se sa time možemo sresti je u filmovima o tome ili dokumentarcima koji obrađuju tu temu.

Oko 500 vijetnamskih radnika radi na izgradnji kineske fabrike guma Linglong u Bečeju. Dokumenti su im oduzeti, rade četiri meseca, ali im je do sada isplaćena samo jednomesečna plata, žive u magacinu i spavaju kao sardine, jedni na drugima. „Betonski pod, dva kupatila i dva bojlera na toliko ljudi“, glase izveštaji na tu temu o detaljima, dodajući da ovi ljudi nikada u životu nisu videli sneg, ali sada u gumenim papučama čekaju zimu.

Nikakvu razliku ne vidim između današnjih vijetnamskih radnika i crnih robova koji su crnčili na kubanskim plantažama pamuka pre četiri stotine godina ili robova koji su praktično služili kao lakeji u palati nekog rimskog namesnika pre dve hiljade godina (lažem: sudbina potonjih je verovatno bila mnogo bolja). To je suština ropstva: ograničiti ih u kretanju, da ne mogu da pobegnu, toliko im dati da jedu da ne umru od gladi i da mogu da rade, i stalno ih terati da rade, da bi robovlasnici imali koristi od njih. Način se uopšte nije promenio za mnogo hiljada godina, možda tehnika, ali ni ona baš mnogo.

Samo je pikantan dodatak celoj priči da jedna azijska država trenutno eksploatiše robove druge azijske zemlje i to u Srbiji, ali nemojmo biti naivni ni po tom pitanju. Slični primeri se mogu naći i u susednim državama, ali i na teritoriji EU, o Africi i da ne govorimo. Ropstvo je tu sa nama u 21. veku, čak bi se moglo reći i da je živo i zdravo, upravo je deo naše svakodnevnice kao i korona virus.

Slučaj je tako otkriven, da se jedan Vijetnamac osmelio da pred kamerama ispriča šta se dešava. Naravno da je odmah dobio i otkaz. On je Spartak modernih vremena. Ali koliko još Spartaka mora da se pobuni i propadne da bi ova pojava nestala?

Pitanje je naravno retoričko.

Spartak – vođa ustanka rimskih robova (Foto: historynet.com)