U vreme ovo čudno u kom živimo, mnogima nije ni do čega, a kamoli do proslave Nove godine. Međutim, kao što je puno toga u nama i isto toliko toga i zavisi od nas, jedna grančica jelke, nekoliko ukrasa, nazdravljanje sa nekim koga volimo može znatno da nam poboljša raspoloženje, a možda i ulije nadu da će ova sledeća godina po svemu biti mnogo bolja. A i stvarno bi mogla da bude.

Diljem sveta za doček Nove godine se vezuju raznorazni običaji i verovanja, pa ako ništa drugo zarad puke razonode, da se podsetimo nekih, a budemo li radi i isprobamo ih. Ko zna, možda i upale, nije stvarno sve što je materijalno.

Postoje i sajtovi koji su posvećeni dočeku Nove godine, kao što je novagodina.com. Svašta je tu prikupljeno što ima veze sa novom godinom, a meni su pažnju privukli neki običaji vezani za istu.

Kažu da ako želite u nastupajućoj godini da imate dovoljno hrane i para tako treba i da je dočekate, što će reći da frižider bude pun, a u svaki novčanik koji imate u kući da stavite barem malo novca. Nadam se da se ne računaju baš svi stari, raspali i novčanici odloženi za uspomenu, inače će nam trebati baš puno novca.

Kao i za običaj vezan za Božić kada je prva osoba koja nam ulazi u kuću položajnik isto je tako bitno i ko će Vam prvi zakoračiti u kuću nakon Nove godine. Ta osoba bi trebalo da ispunjava nekoliko kriterijuma:

Osoba bi trebalo da kuca i da bude rado primljena u kuću.

Bilo bi dobro da donese neki mali poklon kao što su, recimo, novčić, parčence hleba ili nešto slično.

To bi trebalo da bude mlađi, lep muškarac.

Niko ne bi smeo da izlazi iz kuće pre nego što on stigne.

Takođe, on ne bi trebalo da izađe na ista vrata na koja je ušao.

Osoba ne bi trebalo da ima plavu ili crvenu kosu.

E pa nisam rekla da su svi običaji pametni i to nikako ne znači da ne primate goste koji imaju plavu ili crvenu kosu. Verovatno ovaj običaj potiče od neke lične neblagonaklonosti, ali jeste definitivno zanimljiv, pa vi odlučite da li je u pitanju sujeverje ili nešto drugo.

Poželjno je da se za Novu godinu jede prasetina i kupus. To ima uporište u narodnim verovanjima. Za razliku od krave koja je mirna životinja, prase je dinamična. Zato se veruje da će oni koji za novogodišnje veče jedu prasetinu napredovati u idućoj godini. Takođe, ne bi trebalo da jedete piletinu i ćuretinu. Razlog za ovo je što se ove životinje u mnogim kulturama smatraju ,,prljavim’’. Zapravo, ta ,,prljavština’’ izraz je siromaštva, kažu na pomenutom sajtu.

Kako je u našem narodu uvreženo da se jede prasetina za doček, sa tim ne bi trebalo da bude problema, a u vezi piletine i ćuretine može se reći da je u pitanju totalno sujeverje, pa je opet na vama da odlučite šta ćete. Ali da je prilično dogmatično i da sreća u narednoj godini ne zavisi od toga da li ćete za doček jesti piletinu ili ćuretinu i to je sigurno.

Ako želite da imate sreće u ljubavi u narednoj godini, obucite crvene gaćice, savetuju oni. Ako pak ne možete da nađete nigde crvene gaćice, toliko o tome, vežite maramu ili mašnu, možda će vam to doneti sreću.

Znači postoje mnoga verovanja i običaji koji se zapravo graniče sa glupošću, ali kako već napomenuh, na osobi je.

Takođe mi je pažnju privuklo verovanje u vezi duvanja vetra. Ako duva sa juga prvog januara, godina će biti dobra i bogata. Ako duva sa severa, cela godina će biti hladna i loša. Ako duva sa istoka, doneće nestašice i nevolje. Ako duva sa zapada, biće dovoljno ribe i mleka, ali će neka važna svetska figura umreti. Ako nema vetra, nova godina će biti vesela i bogata. Ovo verovanje kao da ima korene u politici. Ukratko, ako se komeša sa istoka ne valja, ako pak sa zapada pola-pola, a najbolje da ne duva ništa i da nema vrtloga, to nam svima odgovara.

Ono što je mnogo zanimljivije, barem meni, je odakle i od kada počinje uopšte običaj proslavljanja Nove godine. U istoriji je zabeleženo da je prvi put obeležena ni manje ni više nego pre nekih 4000 godina u Vavilonu. Od tada su se naravno i običaji i način proslave mnogo promenili. Na pomenutom sajtu o novoj godini, navodi se da su stari Grci na primer povezivali novu godinu sa zimskim solisticijem, dok su je u Mesopotamiji povezivali sa mladim mesecom koji je obično sredinom marta, to jest najbliži prolećnoj ravnodnevnici. Kod Asiraca, Feničama, Egipćana i Persijanaca je to bilo u doba jesenje ravnodnevnice, negde pred kraj septembra danas. Rimljani su novu godinu počinjali 1. marta sve do oko 153. godine p.n.e. kada su je premestili na 1. januar. Interesantno je i to da se nova godina tokom Srednjeg veka slavila 25. marta u mnogim evropskim zemljama, a dan početka nove 1. januar je usvojen tek 1582. godine, uvođenjem reformisanog, gregorijanskog crkvenog kalendara.

U Evropi, 1. januar, dan Hristovog obrezivanja se slavi relativno od skora – od VII veka, a u Francuskoj je to zvanično počelo tek 1563. U Holandiji 1575, u Firenci i Pizi 1749, i u Britaniji 1753.

U Nemačkoj je to bio dan Božića, 25. decembar. Sve do XIII veka.

U Veneciji godina je počinjala 1. marta sve do 1797. Kao i u Rusiji, sve do kraja XV veka, kada je ruski car Petar Veliki premestio na 1. septembar. Tada se usvojilo i da se godine broje od početka Nove ere (rođenje Hrista), a ne od nastanka sveta 5508. godine (izvor: novagod.com)

Zanimljivo je znati i ko prvi, a ko poslednji slavi Novu godinu na ovoj našoj planeti. Stanovnici ostrva Karibati u centralnom Pacifiku, prvi je dočekuju, a poslednji Američka samoa.

Tradicionalni poljubac u ponoć nastao je u srednjem veku u Enlgeskoj ili Nemačkoj, s obzirom da je nemoguće utvrditi koji je narod prvi sa tim počeo, jer se, kako piše barbyjana.com, ova tradicija pojavljuje u obe zemlje istovremeno. Neki istoričari pak tvrde da je ova tradicija nastala u starom Rimu.

Nekada, pre postojanja interneta, jedna od najvećih novogodišnjih tradicija je bilo slanje čestitki. Veoma je teško naći precizan podatak kada je to bilo, ali je zabeleženo da je jedne godine postignut rekord od 7 milijardi poslatih čestitki. Sada je nažalost ta tradicija zamrla, s obzirom da je mnogo lakše poslati sms, mail ili mms.

Najveća novogodišnja jelka je postavljena u Sijetlu u Americi u jednom tržnom centru i prema Ginisovoj knjizi rekorda, bila je visoka 67 metara.

Prema tradiciji, tri boje obeležavaju Novu godinu: crvena, zelena i zlatna. Crvena simbolizuje krv Hristovu, zelena njegovo ponovno rađanje, dok zlatna predstavlja bogatstvo i plemenito poreklo.

Najskuplji doček ikada bio je 2010. godine na jednoj jahti kojom je kormilario Roman Abramovič. Za to zadovoljstvo je potrošio tričavih 7,6 miliona dolara. Jelo se i pilo tu fino, čak iz kristala, a uživali su u toj proslavi između ostalih Džon Bon Džovi, Džimi Ču, Majkl Džejkobs i drugi.

Ono što je takođe veoma interesantno je da se prema podacima američke nacionalne kompanije najviše automobila u Americi ukrade upravo u „najluđoj noći“.

Postoje takođe mnoge tradicije vezane za hranu kao što smo na početku neke i pomenuli, a još jedna je da se veruje da jelo u obliku kruga donosi sreću. Šta god jeli, vi to lepo postavite u krug i budite srećni.

Tradicionalno piće za doček je šampanjac, što ja na primer obilato poštujem, a u nekim evropskim zemljama poput Engleske i Holandije kuvano vino donosi dobro zdravlje i njime se nazdravlja u ponoć.

E sad da se vratimo crvenom donjem vešu sa početka priče (toliko mi je zagolicao maštu da sam morala da istražim odakle taj običaj). Tradicija nošenja istog seže čak u srednji vek, kada nije bilo dozvoljeno nošenje crvene odeće, jer se crvena boja tada povezivala sa krvlju, đavolom i veštičarenjem. Ali su ljudi tokom tamne zime bez obzira na to žudeli za nošenjem iste, jer je ona ujedno bila simbol i života i sunčeve energije, pa su našli savršenu alternativu u vidu nošenja crvene krpice ispod slojeva odeće (izvor: rtvbudva.me).

Danas se crveni donji veš nosi na dočeku onda, kada u narednoj godini želite da nađete ljubav, a ovaj običaj se iz Španije raširio u ceo svet.

Zašto se puca i prangija? Zato što se veruje da se tako teraju zli duhovi…

Običaja i verovanja je toliko, da bih ovaj članak verovatno završila tek oko dočeka 2023. godine.

Kako god i šta god radili, najvažnije je da to radite sa ljubavlju i radošću, i da se lepo osećate.

Ja vam svima želim divnu nastupajuću novu godinu, punu zdravlja, sreće i veselja, pa neka sve što nas je sve mučilo i tištilo ove godine i ostane u njoj.

SREĆNA NOVA GODINA !!!

Dve čaše šampanjca u nekoliko minuta pre ponoći (Foto: novagodinabeograd.rs)