Ako kao i moja porodica i vi slavite dva puta Božić, srećan vam bio, najsrećniji! Da pogledamo kakvi su svi običaji, verovanja i raznorazne trivije vezane za ovaj praznik. Da odmah napomenem, da ovaj praznik najviše govori o ljubavi, sve ostalo je prilično proizvoljno, ali postoje neki običaji kojih se vredi pridržavati ako već slavite. Pod jedan, za Badnje veče se svakako ne jede prasetina, jer se tada posti, pa ako već niste postili svih 40 dana, onda ispoštujte barem taj jedan. To mi je nekako isto kao kada neko slavi u kafani Svetog Nikolu i krka se prasetina, jagnjetina i tako dalje… Najbolje mi je bilo kada mi je jedan takav novokomponovani vernik na moje sablažnjavanje odgovorio da mu je pop dozvolio da premrsi… Pa nisam znala da li da se smejem ili da plačem… Mnogo ti popovi sebi dozvoljavaju, naročito u poslednje vreme…

Elem, da elaboriramo: 6. januara se po pravoslavnom kalendaru slavi Badnji dan i Badnje veče, te se taj dan posti. Kod nas u narodu se uvrežio i izraz, posno meso, što znači da ima malo masnoće, e pa to se ne jede na Badnji dan. Niti može neko da vam da dozvolu da to radite, s obzirom da se radi o običaju, a da li ćete ga poštovati, to je već na vama.

Suma sumarum, ako ga već slavite po pravoslavnim običajima, onda tako to treba raditi, mada se u nekim zapisima navodi i to da su svi ti običaji zapravo paganski, nemaju puno veze sa prvobitnim praznikom. Verovatno u neka davna doba nisu svi imali sušene smokve, šljive, orahe i tako dalje na stolu. Nažalost, nemaju svi ni danas za to. Tako da opet naglašavam da je najbitnija ovde od svega porodica, ljubav, prijatelji i sve što uz to ide.

Pa da konačno vidimo.

Običaji nalažu da na Badnji dan nastariji i najmlađi muškarac u domaćinstvu odu rano ujutro po badnjak. To je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo. Seče se iz tri puta, a ako tako ne može, onda se lomi uvrtanjem. Naravno, u današnje vreme je to u gradovima skoro pa nemoguće izvesti, tako da vam niko, a verujem ni Hrist neće zameriti ako odete na pijacu i kupite badnjak. On se uveče unosi u kuću pre večere i pozdravlja se uz čestitke : „Dobro veče Badnjače, srećno Badnje veče“ i tako dalje, mislim da to nije baš tako precizno određeno, dok god se čestita i dok je ta čestitka pozitivna, dobro je. Smisao badnjaka je zapravo da se okupljeni oko vatre zagreju ljubavlju, slogom i iskrenošću, te ja lično smatram da je to i najvažniji deo svih običaja vezanih za badnjak.

Ženski deo posla na Badnji dan (dobro, manimo se sad političke korektnosti, radi se o običajima) je spremanje božićne trpeze, a naročito pečenice. Deca idu za mamama i pijuču kao pilići, tražeći sitne poklone i slatkiše ispod slame koja je preko dana uneta u kuću.

Nakon svega toga se seda za trpezu i posluži se posnom večerom. Uglavnom se jede prebranac, riba, kiseli kupus, kiseliš, posne pite, suvo voće i tako dalje.

Ako već govorimo o običajima, onda je važno napomenuti da proslava Božića u srpskoj narodnoj tradiciji počinje zapravo 5. januara, na Tucindan. Na taj dan se sređuje pečenica. O detaljima ne bih, jer su malo krvavi, međutim, običaj je taj.

Ono što je meni još bilo zanimljivo je da kod pravoslavaca (Srba, Rusa, Grka, Bugara itd.) postoji razlika u slavljenju Božića u narodu, ali je deo slavlja koji se odvija u crkvi isti. Interesantno je i to da je kod Srba karakterističan badnjak kod proslave, a u Rusiji i Bugarskoj na primer jelka. Kod Grka se slavi uz lađu, da dobro ste pročitali, mada se u novije vreme i kod njih koristi jelka.

Kako piše na sajtu batocina.info, u Vojvodini se krajem 19. i početkom 20. veka kitila biljka gledačija, koja izgleda kao bodljikavo granje. U nju su se vezivali umotani orasi, suvo voće i pecivo s medom. Ta grana se umotavala u zeleni papir i ukrašavala svaku kuću.

U istorijskim spisima takođe postoji podatak i da se na Božić porodica okuplja oko stola na kom je 12 jela u čast 12 apostola.

Ono što je sigurno, to je da se na dan Božića peče česnica, koja može biti slana ili slatka, u zavisnosti od kraja, ali se svi kunu da je upravo ona koju prave ona prava i to je nekako simpatično, čak se i prenosi sa kolena na koleno. Dakle, česnica može biti i pogača, a može biti i pita sa orasima. Ja lično nekad pravim pitu sa orasima, neki bi je nazvali baklavom, ali još češće pitu sa makom. Ono što je bitno je da se u njoj nađe novčić, jer ko ga nađe, veruje se da će biti srećan cele godine.

Kažu da se na Božić ne ide u goste, izuzetak je jedino položajnik, koji ulazi u kuću, čestita ukućanima Božić i u nekim krajevima on pali badnjak i izgovara pritom najlepše želje ukućanima, a u nekim bude darivan i veruje se da ako je dobar čovek, doneće sreću svima u kući.

Kao što rekoh, običaji za Božić su zaista raznoliki, mada je suština praznika ista, ali evo nekih koji su meni bili najneobičniji.

Oni Gruzini koji Božić slave 7.januara, na ovaj dan idu u masovnu šetnju ulicama, obučeni u posebnu svečanu odeću. Ova šetnja se zove Alilo. Božićna jelka je napravljena od mekog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad umesto ovoga koriste granu lešnika ukrašenu slatkišima i voćem, prenosi National Geographic Srbija.

U Ukrajini Sveta večera počinje onda kada deca na nebu ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća vernike na Tri mudraca.

Proslava Božića u Etiopskoj pravoslavnoj tevahedo crkvi naziva se Gana i prethodi joj dan potpunog posta. Na sam dan Gane, hrišćani u Etiopiji oblače belu odeću. Obeležavanje praznika počinje u četiri ujutro, a svečanost je praćena igrom dečaka koja je slična hokeju. Dvanaest dana posle Božića, obeležava se trodnevna proslava Timkat, koja slavi Isusovo krštenje (izvor: Nacionalna geografija).

Čak 15 posto stanovništva u Egiptu su hrišćani, a većina njih pak Kopti, koji takođe Božić proslavljaju u januaru. Mesec koji prethodi Božiću naziva se Kiahk, a svako subotnje veče se provodi u pesmi, dok se nedeljom ujutru ide na crkvenu službu.

E sad ima i onih koji neće ni kako hoće, pa ne slave Božić ni 25. decembra ni 7. januara. To su pripadnici Jermenske apostolske crkve, koji Božić slave 6. januara. Zašto je to tako? Zato što Jermenija nije pripadala Rimskom carstvu, te na njih nije uticao niti jedan kalendar.

Kako god bilo, dragi ljudi, provedite Božić u slozi, miru i ljubavi, kad god ga slavili.

Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

Tradicionalna obeležja pravoslavnog Božića (Foto: lepaisrecna.mondo.rs)