Prema Zakonu o upravljanju otpadom, apoteke su dužne da preuzmu lekove kojima je istekao rok trajanja, to jest lekove koji nisu upotrebljeni, a troškove njihovog uništavanja snosi proizvođač. Uprkos propisima, lekovi na mnogim mestima završavaju u smeću ili u kanalizaciji. S jedne strane, mnogi građani nisu svesni opasnosti bacanja lekova, a sa druge strane, džabe žele da ih predaju, kada u mnogim mestima nemaju gde.

Tako je trenutno u Subotici. Građani su navikli da lekove kojima je istekao rok ili neiskorišćene lekove vraćaju u Apoteke Subotica, a koje su ih preuzele, skladištile, a zatim i odnele. Međutim, to već neko vreme nije bilo moguće. Kako smo saznali, Apoteke Subotica, od kojih je većinu zakupio Galen Pharm, ni u sopstvenoj apoteci koja je opstala, ne preuzimaju lekove.

Ljiljana Kalinić, farmaceut zadužen za apotekarski otpad u Apotekama Subotica, za Sabad Mađar So je izjavila da već duže vreme ne mogu da preuzimaju lekove, jer su za to dobili uputstva „odozgo“, pozivajući se na epidemiju COVID-19. Na naše pitanje kakva je veza između epidemije i preuzimanja lekova, ili kakvo su objašnjenje dobili kada je izdato uputstvo, nadležna je odgovorila da oni nisu dobili obrazloženje, već samo uputstvo. Kada smo je pitali šta da radi građanin koji opasan otpad pošteno želi da smesti na bezbedno mesto poštujući zakon, rekla je da savetuje svima da ga drže kod kuće, zaključanog, u bezbednim uslovima, tako da mu niko ne može pristupiti, te sačekati da se ponovo stvore uslovi za preuzimanje. Takođe predlaže da ne kupujemo unapred i više određenih lekova, tako da ne postoji rizik da im istekne rok pre nego što nam zatrebaju. Prema jednom istraživanju iz 2015. godine, 77,3 posto građana baca lekove u kanalizaciju ili smeće, a 15,2 posto ih drži kod kuće.

U Senti se mogu predati lekovi kojima je istekao rok

Vlasnica senćanske apoteke Apolo, dr Silvija Sabo, rekla nam je da se kod njih mogu predati ovakvi lekovi, koje će oni zatim odgovarajuće skladištiti, zatim sortirati i svakih šest meseci poslati na uništavanje. Troškove pak, snose oni, iako je zakonom drugačije određeno. Po njenom mišljenju, ovo koči poštovanje propisa.

-U našim apotekama imamo sabirno mesto, gde primamo lekove kojima je istekao rok trajanja, kao i one neiskorišćene. Međutim, to da troškove uništavanja snosi proizvođač nije tačno koliko ja znam, jer ni prikupljene lekove od nas ne odvoze besplatno. Sve što predaju građani ili što stane u apoteci ili mu eventualno ističe rok, mi ćemo sakupiti i potom će jedna firma da ih odveze po ceni od 5 evra po kilogramu. Svakako, da postoji subvencija, država bi mogla da doprinese troškovima uklanjanja i uništavanja, a više apoteka bi preuzelo ovaj zadatak – naglasila je Silvija Sabo.

Senćanski Apolo sam snosi ovaj trošak, kao i neke farmaceutske kompanije ili kompanije koje prodaju lekove i dodatke ishrani. Međutim, opšti stav privatnih apoteka je da to ne prihvataju.

Šta se smatra farmaceutskim otpadom?

-Lekovi koji više nisu upotrebljivi – u najvećem broju slučajeva istekao im je rok ili nisu iskorišćeni, a vraćeni su od strane klijenata. U Srbiji se godišnje proizvede 70 000 tona opasnog otpada, od čega je 6700 tona čvrstog i više od 7500 tona tečnih farmaceutskih nusproizvoda, farmaceutskog i hemijskog otpada.

Kako lekovi utiču na životnu sredinu?

-Postoje dva načina kako lekovi ili ostaci lekova dospeju u prirodu: urinom, izmetom i ako se bace u kanalizaciju ili smeće. Ako dospeju u kanalizaciju, gotovo je sigurno da će završiti u rekama i jezerima, jer naši prečistači vode nisu opremljeni instrumentima za filtriranje ovih ostataka lekova.

Zakoni i propisi – postoje na papiru, a ne funkcionišu u praksi

Zbog nejasnih zakona i propisa, malo apoteka se i dalje obavezuje da vrati svoj otpad. Međutim, oni bi po zakonu morali da odrede u kojoj ekspozituri njihove apoteke je moguć prihvat lekova sa isteklim rokom trajanja, a o svemu tome su dužni da obaveste svoje kupce. U praksi međutim, u većini slučajeva apoteke nemaju dovoljno prostora za prikupljanje, iznajmljuju male prostorije. Osim toga naravno, problem je i to što zakon uzalud nalaže da troškove uništavanja snosi proizvođač, ili to treba da snosi distribuer, to tako uopšte ne funkcioniše u praksi, pa apoteke preuzimaju na sebe da to rade, ako rade. Zatim postoji nedostatak kontrole, što znači da niko ne proverava da li apoteke izvršavaju svoju dužnost.

Za prikupljanje lekova kojima je istekao rok trajanja potrebna je posebna dozvola, a neke kompanije u Srbiji imaju dozvolu ta to. One sklope ugovor sa apotekama i onda transportuju to jest odnose neiskorišćene lekove u inostranstvo, s obzirom da u Srbiji ne postoji nijedan uništavač. U Srbiji je pre deset godina bilo uskladišteno oko 200 tona farmaceutskog otpada sa isteklim rokom trajanja. Lekovi se na uništavanje šalju u Mađarsku ili Austriju, što košta 5-10 evra po kilogramu, u zavisnosti od vrste operacije.

Šta kaže ministarstvo?

Sa svojim pitanjima smo 4. januara pismom kontaktirali Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja, međutim do zaključenja našeg lista nismo dobili odgovor.

Šta je moguće rešenje?

Prema istraživanju sprovedenom u Novom Sadu 2020. godine, rešenje bi moglo biti da se odredi mesto za sakupljanje lekova na deponijama, a ne samo nametanje ovog tereta apotekama. Trebalo bi jasnije odrediti ko može da prikuplja lekove i trebalo bi da bude obavezno da najmanje jedna apoteka u svakoj opštini preuzme prikupljanje. Sve dok ne postoje određena pravila ili se osnove mogu pročitati samo na papiru, a u praksi ih retko primenjujemo, uzalud čekamo sistemsko rešenje.

Lekovi (Foto: theconversation.com)