„Mindenbe beleüti az orrát!“ („U sve gurate svoj nos!”), rekao mi je komšija iznervirano kad sam mu poželela dobro jutro i pitala ga zašto seče drvo.

Jedan komšija seče drvo jer kaže – žale se neki ljudi na njegove grane, iako nije baš najjasnije koji to ljudi i zašto. Kao odgovor na moje pitanje zašto seče drvo – verbalni napad. Drugi komšija vodi svoju decu na ulicu da bacaju petarde, kako mi je objasnio, da im pokaže kako se to radi. Kao odgovor na moje pitanje zašto bacaju petarde – verbalni napad. Treći pali panjeve i lišće na ulici i obasipa okolinu oblakom dima. Kao odgovor na moje pitanje zašto pali, kaže mi da zatvorim prozor ako mi smeta dim – opet verbalni napad. Četvrti komšija parkira svoja kola na javnoj zelenoj površini na trgu ispod drveta jer mu se, eto, baš tu sviđa, iako odmah pored postoji parking. Kao odgovor na moje pitanje zašto parkira kola ispod drveta na travi desilo se da je prišao jednom članu moje porodice, misleći da sam ja, kako bi se verbalno iživljavao – opet verbalni napad i uznemiravanje.

Skreni pažnju svom komšiji i stradaj.

Toliko je jednostavno i normalno ljudski skrenuti pažnju svojim komšijama: da NE, ne mogu tek tako da seku drveće na javnoj zelenoj površini, bez valjanog razloga, a pogotovo ne bez dozvole lokalne samouprave i bez stručnog nadzora; NE, ne mogu da pale po ulici šta im padne na pamet, da prave dim i ugrožavaju okolinu, zagađuju vazduh, NE, ne mogu da bacaju petarde, jer time podstiču zagađenje koje se zove buka i opet, ugrožava okolinu – životinje i ljude, a može biti opasno i po decu, pa i odrasle, koji bacaju petarde (da li je zaista potrebno da objašnjavam zašto petarde ne treba bacati?), i NE, ne mogu da parkiraju na travi ispod drveta na javnoj zelenoj površini na trgu.

Za sve gore navedeno postoji zakonska osnova za prekršajnu prijavu i novčanu kaznu i vrlo je legitimno pozvati policiju, ako ljudsko skretanje pažnje ne urodi plodom.

I to su samo moje komšije, bliže komšije, od njih ukupno šestoro, četvoro su – ovakvi. Pravi Senćani. A gde su tek vaše komšije? Ljudi koji žive oko vas i, hteli-ne hteli, utiču na vaše živote. To su ljudi u većini, ljudi koji možda greše, ali grešku ne prihvataju, već se okome na vas u vama tražeći krivca, mrzeći vas jer postojite, jer ste tu da „u sve gurate svoj nos”.

I da su samo malo drugačija vremena, ta većina vaših komšija izvukla bi vas iz kuće i obesila o prvo drvo, a to drvo bi kasnije posekla i zapalila, pa nek dim ide kuda hoće. Sreća pa živimo u takvim vremenima gde vam komšija ipak neće zapaliti kuću, niti ugroziti vaš fizički integritet – barem se nadamo. Samo će vas popreko gledati, opsovati, možda u inat iseći još jedno drvo i malo bacati petarde pred vašu kuću.

No ipak, ne moramo ići tako daleko ni u prošlost. Naša lepa Senta, idila za život, poznata je po trovačima kućnih ljubimaca. Vašem komšiji se ne sviđa što imate psa ili mačku, ili mu se, prosto, vi ne sviđate, baciće vam otrov u dvorište i rešen problem. Pakost bez premca, zločin bez kazne. Što bi se reklo – Senta Senćanima.

Sjajno je što naša lokalna zajednica pokazuje vrlo snažnu potrebu i neutoljivu žeđ za solidarnošću. Pa tako, kad god skrenete komšiji pažnju na neprimereno ponašanje i nedozvoljene radnje, ona većina stane u njegovu odbranu, da li po senćanskim Fejsbuk grupama ili onako usput na ulici. A znate zašto? Zato što je to ta većina koja se isto tako ponaša, isto bi posekla drvo, isto bi parkirala gde ne treba, isto bi palila po ulici, i isto bi vam otrovala kućnog ljubimca.

I ko je onda lud ovde da gradi svoj život? Pričaju mi naši Senćani koji žive u inostranstvu ili su se nedavno (privremeno) vratili, zaprepašćeni su senćanskim odnosom ljudi prema okolini i odnosom jednih prema drugima. I istina je, mnoga ponašanja koja ovde prolaze kao normalnost, u daleko uređenijim zemljama naišla bi na vrlo jasne zakonom određene sankcije. Ovde kod nas kažnjavaju se samo oni koji se pobune protiv zagađenja životne sredine, uništavanja prirode ili maltretiranja životinja.

Ali nije ni do zakonske uređenosti neke zemlje. Imamo i mi zakona koji bi bili sasvim korektni kad bi se zapravo koristili u praksi. Ili kada ne bi bili usmereni protiv onih koje bi trebalo da štite. Ne, nije do zakona. Već je do pojedinaca. Kako se vi kao pojedinac ponašate prema svojoj okolini i svojim komšijama? Da li ih poštujete i da li ćete ljudski prihvatiti svoje greške u odnosu na druge? Ili ćete samo nastaviti da nervozno i besno obasipate komšiju svojim verbalnim poslasticama, jer to je onako tradicionalno – senćanski.

Senke drveća na vojvođanskoj kući (Foto: Mina Delić)