Na jug ne idemo

Po zahtevu Fondacije za slobodu štampe koja izdaje nedeljni list „Čaladi Ker” (Családi Kör) i novinski portal „Sabad Mađar So” (Szabad Magyar Szó), senćanska Radionica za istraživanje identiteta manjina napravila je još jedno istraživanje javnog mnjenja. Ovog puta je istraživanje ispitivalo spremnost vojvođanskih Mađara na iseljavanje, u koje zemlje idemo, sa kojim ciljem i kakve su nam nade u pogledu budućnosti Vojvodine. Rezultate istraživanja objavljujemo u nastavcima.

U ovom, četvrtom delu se bavimo ciljnim područjima emigracije.

Na pitanje zašto ljudi odlaze iz Srbije, većina njih navodi ekonomske razloge: bolja egzistencija, više mogućnosti za posao, veća plata, više poštovanja, korupcija, politički razlozi, mirniji život. Samo mali deo anketiranih je rekao da bi otišli zbog ambicije, mode, viših zahteva ili karijere. Što negativniji odnos potencijalni migranti imaju u odnosu na poslednjih deset godina i pesimističniji pogled u odnosu na godine koje dolaze, to više identifikuju ugroženost manjina kao razlog svoje emigracije.

Kao par gornjeg navedenog pitanja, pitali smo i šta bi trebalo da se desi da se oni koji su emigrirali vrate u Srbiju. Usko povezani sa prethodnim odgovorima su odgovori dati ovde: jača ekonomija, bolje obrazovanje, veće plate, bolje mogućnosti zapošljavanja, viši životni standard, sigurnost, normalni uslovi života. Pored toga, bilo je i onih koji bi videli mogućnost povratka kući kada bi se političko okruženje promenilo: drugi predsednik, smena rukovodstva, realna demokratija, da Vojvodina ne treba da plaća Beogradu. Osim ovoga, bilo je i takvih odgovora da će biti potrebno čudo da se oni koji su emigrirali vrate svojim kućama.

Istraživanje je sadržavalo i pitanje koliko bi neko bio spreman da se preseli iz svog trenutnog mesta stanovanja, ako bi selidbom mogao da poboljša uslove života i rada. U slučaju zemalja Centralne i Istočne Evrope, jedna od posledica ekonomske promene je bila i povećanje mobilnosti radne snage. Ova društvena promena je bila veoma spora, jer se radna snaga pokazala kao izuzetno nepokretna zbog ustaljenosti starijih.

Dijagram 2-4-1: Sklonost ka migraciji po ciljnim područjima

U slučaju Vojvodine, čini se da lako mobilna radna snaga čini oko 20-25 posto ispitanika. Dobijeni su zanimljivi rezultati koji podstiču razmišljanje: ljudi bi se najrađe preselili u Mađarsku, ako bi im se uslovi života poboljšali. Najmanje bi se preselili u oblasti Srbije van Vojvodine. Čak bi se radije preselili na drugi kontinent ili u drugu državu Centralne i Istočne Evrope, nego u južne krajeve Srbije.

Dijagram 2-4-2: Popularnost ciljnih područja

Posmatrano po starosnim grupama, može se reći da su mladi mobilniji od starijih. Skoro 70 posto mladih od 15 do 24 godine, veoma rado ili rado bi se preselilo u Mađarsku ako bi im se životni i radni uslovi poboljšali. U grupi onih od 25 do 34 godine, ova stopa je 57 posto.

Dijagram 2-4-3: Sklnost ka migraciji ako je ciljno područje Mađarska

Žene su nešto mobilnije od muškaraca, ako time mogu da poboljšaju svoju situaciju. Samo kada je u pitanju emigriranje na drugi kontinent, muškarci deluju hrabrije od žena.

Dijagram 2-4-4: Sklonost ka migraciji po spolovima i ciljnim područjima

Mobilnost unutar Srbije, ali van Vojvodine, takođe je određeno i nivoom poznavanja jezika. Istina da nije masovno, ali što na višem nivou neko govori srpski, manje odbija preseljenje u okviru Srbije, van Vojvodine.

Stanovnici severne i srednje Bačke i Banata, najmobilniji su za skoro svaku ciljnu državu ili regiju.

Što se tiče obrazovanja, čini se da što je više, to se više odlazi u Mađarsku i Zapadnu Evropu. Svi su podjednako oprezni prema regionima unutar Srbije, ali van Vojvodine. Poslednja tvrdnja se može izvesti i iz odgovora vezanih za starosne, polne grupe.

Dijagram 2-4-5: Namera za migraciju po stepenu obrazovanja i ciljnim područjima

Ukratko, spremnost za emigriranje je i dalje velika među Mađarima u Vojvodini. Otprilike četvrtina mladih je već odlučila da napusti domovinu. Najpopularnije ciljne države su Mađarska, Austrija i Nemačka. Udeo vojvođanskih Mađara koji planiraju rad u inostranstvu na određeno je oko petnaest posto. Mađari bi domovinu napustili najviše zbog bolje egzistencije. U slučaju migracije radi posla, može se reći da bi se vojvođanski Mađari uglavnom selili u Mađarsku, u obližnje naselje, eventualno obližnju opštinu, ali u Srbiju van Vojvodine uopšte ne rado.

Postavlja se pitanje da li se gore opisani društveni procesi mogu preokrenuti. Ekonomski oporavak sam po sebi ne mora nužno zaustaviti proces emigracije, jer je to društveni proces određen sa mnogo više faktora, na šta između ostalog utiču i politički ambijent, funkcionisanje društvenih podsistema, javno raspoloženje, vizija, osećaj slobode i mnogi drugi objektivni i subjektivni faktori.

U trećoj seriji našeg istraživanja javnog mnjenja, bavićemo se interetničkim pitanjima u Vojvodini.