„Ljudi su lojalni dotle dok im to donosi prednost“ – kaže novinar Julian Assange, glavni urednik WikiLeaks-a u filmu o njemu.

Možemo razmisliti o političkoj lojalnosti.

Nalazimo se u izbornom periodu. Kao i obično. Ne očekujte od mene da sada govorim o prolećnom pupljenju.

Kampanja je tradicionalna: vlastodršci sami sebe hvale. (Volim miris tamjana u crkvi, ali za ovo samokađenje više nemam osećaja.)

Na drugoj strani su oni koji obećavaju veštije upravljanje vlašću. Više pažnje posvećujem njima.

Nova metla dobro mete. Valjda. Nadajmo se. Treba isprobati. Do sada smo to radili.

Kažu da će „ovo biti ključni izbori“. A koji nisu bili i koji neće to biti? Svaki određuju naših narednih nekoliko godina. Na bolje ili na gore. Ko preživi, pričaće. Ne treba mnogo oko toga da se nerviramo. Time što smo otišli i glasali za one koji bude nadu, uradili smo svoj deo posla. A posle kusajmo ono što smo zamesili. Ova poslovica je u ovom slučaju malo manjkava. Najmanje 80 posto glasača, tj. „kuvara“ je neinformisano i zapravo ne razmišlja o posledicama svog glasanja. Mi, koji se informišemo i razmišljamo (ako ne svojom, ono bar tuđom glavom), najviše određujemo to, koliko će začinjeno biti jelo. Nije ni to beznačajno, ali je važnije da li će u njemu biti i mesa ili samo krompira.

I dalje nema izborne opcije

Uvek se nadamo, da će jedni ili drugi izbori doneti poboljšanje. Pa onda „stavimo“ vlast u ruke onima, koji služe narodu.

U organima vlasti – od opština do republike – ne sede „sinovi naroda“ i ugledni mislioci, nego partijski vojnici. Naredbe izvršavaju, a dokumente koji dospeju pred njih i ne čitaju. Većina bi ih uzalud i čitala, jer ih ne bi razumeli.

Kod koga još ispiranje mozga nije urodilo potpunim plodom, dozvoljeno je razmišljanje sopstvenom glavom, ali obraćanje i glasanje – samo po komandi! Neverovatno je da svi predstavnici jedne stranke razmišljaju na potpuno isti način. Niko drugačije?

Krajnje je vreme da se kandidati za poslanike podvrgnu psihološkoj proveri. Barem onolikoj, koliko je potrebno za zasnivanje radnog odnosa ili za dobijanje vozačke dozvole. Slušajući pojedinačne govornike: možda bi bila potrebna i ozbiljnija ispitivanja… Ako ne veruje, neka pogleda zasedanje našeg republičkog parlamenta. Potreban je jak stomak – ali vredi barem za toliko biti pametniji.

Sve dok ne budemo glasali za konkretne, samomisleće, profesionalno uvažene ljude koji će odgovarati biračkom telu, već za partijske liste, nemojmo se nadati poboljšanju naše sudbine. Ostaje politički glib. I partijska glasačka disciplina. Jer ko ne postupi po naređenju, neće biti nagrađen. Biće to i drugačije.

Vidite? Ne vidite? Eto vidite da ne vidite!

Naši lideri su školovani ljudi. Ili su barem kupili sebi diplome. Koliko god da razmišljam, ne mogu da shvatim u kakvom to slepilu žive. Zar zaista ne znaju kako bi mogli da pomognu svom narodu umesto što kradu i profitiraju?

Nedeljnik je pitao više od 30000 ljudi zašto su napustili ili bi napustili Srbiju. Nisu ekonomski i finansijski razlozi bili na prvom mestu! Svi razlozi koji ih „vode“ su takvi da jedno pametno državno rukovodstvo može da ih reši za kratko vreme. Razlozi za odlazak: pravna nesigurnost, protekcija po porodičnoj i partijskoj liniji, nesposobni i lopovski orijentisani političari, korupcija, beznađe izbora – uopšteno loš osećaj.

Ekonomski analitičar, dr Goran Nikolić to ovako formuliše: „Organizovana, uređena i pravna država zaustavila bi iseljavanje iz Srbije. To se može dogoditi najpre za deset godina. Do tada će se roditi deset generacije i deset generacija će emigrirati.“

Ako birači imaju samo toliko mozga: ne vide ko je sposoban, a ko je nesposoban da vodi državu – na svim nivoima.

Njanjarimo, a u međuvremenu se meč završi

Retko se nerviram (jer se time kažnjavam za glupost drugih). U poslednje vreme se naježim od onoga što čujem od poznanika:

-Neću ići da glasam, ionako je uzalud.

-Ne čitam novine, ne gledam vesti, ali o ovim stvarima je moje mišljenje da…

-Samo da ne bude gore. Da ne bude rata.

-Meni je već svejedno, moja deca i unuci nisu tu. Zašto da glasam.

-Nijedan od ovih novih nije dobar, jer će sigurno da se iskvare kada dođu na vlast.

-Ovaj nije dobar zbog toga i toga, onaj zbog toga i toga, nijedan nije dobar. (Samo ja, glasač.)

U vezi ove teme, obratio sam pažnju na našu glumicu Jelenu Stupljanin. I zato što je jedna od „protagonista“ protesta protiv Rio Tinta, i zato što pametno priča.

Dnevnim novinama „Nova“ izjavila je:

„ Kada imate veliku ribu koja juri mnoštvo malih i nemoćnih riba želeći da ih pojede, te male i nemoćne mogu jedino da pobede veliku ako se zajedno, mnoštvo njih udruženih, okrene u jednom velikom jatu na nju. Ostalo neka piše istorija.“

I Viktor Savić, takođe naš proslavljeni glumac, rekao je u Danu uživo sledeće:

„Mnogo je važno da mi svi shvatimo da ovo nije politička borba, ovo je iznad politike. Ovo je kao kad reprezentacija igra – nije bitno da li navijaš za Zvezdu ili Partizan”.

Jožef Miškolci

Izbori 2022. godine (Ilustracija: Petar Pavlovski)