Kundera je jedan od mojih omiljenih pisaca.

Prodreo je u samu suštinu stvari, bića, tvari.

Sam naslov, Nepodnošljiva lakoća postojanja, dodiruje teme kojih mi nismo svesni.

Na primer, poenta tog romana su težina i lakoća. Koje uporedno postoje u našem svemiru, koju god temu odabrali.

Naročito se može primeniti na ovo vreme sadašnje. Teškoća interesa i lakoća dobrog dela. Nije više jasna ta granica danas. Samim tim što je dobro delo mnogo teže učiniti, a ono ostalo je lako… Sublimacija današnjeg društva u jednoj rečenici, koja i nije to…

„Dobra dela“ se danas rade iz interesa. I time prestaju imati pravo da se zovu tim terminom. Jer dobro delo ne očekuje ništa zauzvrat. Dobro delo je dobro samo po sebi. Ne treba mu protivteža.

Ilustrovaću.

Ono što mislite da je prijateljstvo, nije. Osim ako ne potiče iz prošlog veka. Sve ostalo nažalost, uglavnom potpada pod interes.

Sve živo i neživo je interes.

Uzmimo na primer onu ubogu i jadnu Beoviziju. Šta smo videli? Replike Jelene Karleuše, pokušaj neke Odiseje u svemiru, ušmrkane propale folkere, njanjave pokušaje da se ostane mlad i tako…

Svako je iz interesa pokušao da se plasira. Kakvo prikazivanje svoje zemlje… To bre više nema… I šta je uopšte predstavljanje svoje zemlje? Priklanjanje trendovima? Nije. Predstavljanje svoje zemlje je ono što je najbolje u nama. A ja nisam sigurna da više iko ima šta takvo da pruži.

Mi bi mogli na primer na Evroviziju da odemo sa nekim novim likovima. Svi ovi što su pokušavali, imaju neki bekgraund, da ne kažem pozadinu, istoriju, šta god. Treba svima, pa i nama, nova krv. Novo viđenje stvari. I zato mi Konstrakta nije nesimpatična. Donela je nešto novo. Sigurno ima i sise i dupe, ali to sada nije bitno. Sviđalo nam se ili ne, to je stejtment. I tu nekako baš nije bilo interesa. Originalno je. Svako poređenje sa Marinom Abramovič je krajnje neumesno, jer Konstrakta nije promovisala ništa što bi moglo da se okarakteriše kao neko koketiranje sa satanizmom ili on sam, nebitno. Čak je i ona bila iznenađena što je pobedila, to se ne glumi. I napravi žena živu pometnju među građanima koji gledaju Farmu, Koze, Parove koza i ovaca i tako dalje, da ne nabrajam sada. Ovi ostali su zapravo skontali da je to što je htela da kaže i rekla. Nebitno da li nam se to sviđa ili ne. Zapravo treba ispoštovati nečije pravo na slobodu izražavanja. Nema toga baš puno ovih dana. Nema mnogo pozitive, lakše je sada biti negativan i pljuckati.

Nego da se vratimo mi interesu.

Dešavanja ovih poslednjih nedelja, kako na svetskom, tako i na domaćem terenu upravo govore o beskompromisnom interesu i tome kako su neki ljudi, pa, velika većina, spremni da gaze i preko leševa zbog njega. Nema tu uvijanja.

E sad, počeli su veliki moćnici unakrst da se optužuju, jer sad manje-više svi ljudi normalni žive u strahu da će sve ovo da se izrodi u neko veliko sranje, pa malo smiruju raju. Doduše na vanpametne načine, ali dobro. I vreme u kom živimo je isto vanpametno.

Sad Bajden optužuje Putina za ogromnu inflaciju u Americi. On je za Njujork Tajms u prošli četvrtak izjavio da će biti ogromnih troškova kod kuće (u Americi), dok budu uvodili sankcije kao odgovor na Putinov ničim izazvan rat. Dobro sad, dalo bi se diskutovati o tome ko je tu sve umešao prste i koliko je šta isprovocirano ili ne, ali jedno je sigurno. Rat je teško sranje i u njemu nema pobednika. Ko god može da mu se raduje i da kliče, nije normalan, tačka.

Drugo, Bela kuća je okupila 30 zvezda Tik Toka preko Zoom platforme, da bi ih informisala o dešavanjima u Ukrajini. Da, dobro ste pročitali, nije vic. U četvrtak popodne (taj četvrtak je bio neki mnogo plodan dan za Amere), sekretarka za štampu Bele kuće, Džen Psaki, obavestila je influensere o strateškim ciljevima SAD u regionu i odgovarala na njihova pitanja o distribuciji pomoći Ukrajini, saradnji sa NATO-om (kao da nisu oni sami NATO, čuj saradnji) i kako će Amerika reagovati ako Rusija upotrebi nuklearno oružje, kako je pisao Vašington Post odmah nakon toga.

Je l′ ovaj svet poludeo ili sam samo ja luda pa ovo ne razumem?

Tiktokeri? Bela kuća? Brifing? Nuklearno oružje? Bože me ti sačuvaj.

Idemo dalje.

Pre tri dana, Svetska zdravstvena organizacija je savetovala Ukrajini da uništi sve visoko zarazne patogene pohranjene u javnim zdravstvenim laboratorijama, da bi sprečili „svako potencijalno curenje“ koje bi proširilo bolesti među populacijom, javio je Rojters. Za istu agenciju su stručnjaci za biobezbednost izjavili da je rusko kretanje trupa u Ukrajinu i bombardovanje njenih gradova povećalo rizik od bekstva patogena koji izazivaju bolesti ukoliko bilo koji od tih objekata bude oštećen.

Kanda su i oni malo brljuckali po biološkom oružju.

Divno. Samo nam još to fali. Nije nam dosta muke i jada, još samo to fali. A ja lično mislim da je ono što je odavno oštećeno mozak nekih ljudi koji su na nesreću vođe nekih velikih sila. O ovima ovde neću sada da polemišem, njih sve vodi pomenuti interes, a nekima je i mozak odavno oštećen, ako ga još uvek imaju.

Dakle, sve se živo događa iz nekog interesa, koji mali čovek sigurno ne razume, ali utiče direktno na njega, sigurno ne na one koji su sve ovo zamesili. A nekada su generali predvodili bitke. Sada se sakriju u mišju rupu i odande laprdaju. A matore keše, već polu-izlapele vode planetu. I nikako da se maknu, samo su sve matoriji i matoriji. Da se razumemo, nemam zaista ništa protiv starijih ljudi, ali imam protiv toga da vode svet. Naročito kad nemaju ni sami pojma šta rade, nego igraju partiju šaha sa živim ljudima, a svi smo mi njihovi pioni, kolateralna šteta.

I u poslednje vreme se često setim one Balaševićeve, Samo da rata ne bude… E pa nažalost, bude…

Jer svetom vlada bezumlje. Tražili ste Apokalipsu, sad je gledajte.

Apokalipsa je naziv poslednje knjige Svetog pisma, prevodi se kao Knjiga Otkrivenja, a govori o smaku sveta.

Sva tri znaka iste, pojavila su se. A čini mi se i četiri jahača.

Uloga prvog jahača je da zavede ljude i navede ih na jedne protiv drugih, on predstavlja antihrista.

Drugi jahač dobija snagu da uništi mir na zemlji, nastavi rat i natera ljude da se ubijaju međusobno.

Treći jahač dolazi kao posledica rata i razaranja, donosi glad i bolest.

Četvrti jahač je najgori. Njemu je data moć svih prethodnih jahača, ubija ratom, glađu, bolešću i divljim zverima.

A najnovije, ima i peti – interes. Taj je plod ovog vremena u kom živimo.

Prilično tmurno, zar ne?

Sve u svemu, kucaju nam na vrata. I ako se ljudski rod veoma uskoro ne prene i ne opameti, neće valjati.

Izeo nas interes svake vrste, izela nas pakost, zloba, ljubomora i sve te odvratne osobine.

Budimo ljudi.

Poslednja nam je šansa. Ako već nije i prošla.

Četiri jahača Apokalipse (Foto: religija.me)