Inflacija je visoka i brza, uz jednogodišnje prilagođavanje, koje dovodi do toga da penzioneri dobijaju povećanje sa oko pola godine zakašnjenja. U nacrtu strategije Saveta za budžet i finansije za 2023. godinu, predlaže se da se penzije usklađuju dva puta, umesto jednom godišnje. Na ovaj način bi prihodi starijih mogli bolje da prate ekonomska i inflatorna kretanja u novim okolnostima. Jedan od pravaca koje vlada treba da razmotri je obaveza usklađivanja dva puta godišnje, kao što je to i bilo ranije – 1.aprila i 1.oktobra.

Glavni razlog za ovu promenu je porast inflacije, pravilo koje se naširoko koristi kod različitih oblika socijalne pomoći. Kada je usvojeno ovo zakonsko rešenje, dogovoreno je da se penzije usklađuju jednom godišnje, što je bilo razumljivo u tadašnjim okolnostima, s obzirom da je inflacija bila prilično stabilna.

Situacija je danas drugačija. Inflacija je visoka i ubrzava se, a godišnje usklađivanje će dovesti samo do povećanja penzija sa zaostatkom od oko šest meseci, navodi se u izveštaju Saveta za budžet i finansije. Ovo telo smatra da postojeću „švajcarsku formulu“ treba dalje poboljšati i ojačati, kako bi penzije mogle bolje da prate ekonomska i inflatorna kretanja u novim okolnostima. Koje god tehničko rešenje da izabere vlada, važno je da se penzioni fond stabilizuje na ekonomski održivom i društveno prihvatljivom nivou. Prema ovom dokumentu, penzije i dalje treba da se usklađuju sa rastom plata i inflacijom, što pruža stabilan i prihvatljiv nivo prihoda, ali ih je potrebno srednjoročno ažurirati zbog promenjenih okolnosti. Penzije i plate u javnom sektoru su najveći budžetski rashodi i imaju značajan uticaj na budžetske rezultate.

Savet za budžet i finansije podseća da su zakonske izmene 2018. godine otvorile vrata Vladi da po sopstvenom nahođenju odredi povećanje penzija. Međutim, od 2020. godine, naknade se ponovo prilagođavaju prema „švajcarskoj formuli“, koja će penzionom sistemu dati rešenje za kontrolu rashoda.

Prestavnici udruženja i sindikata penzionera već duže vreme savetuju vladu da dva puta godišnje usklađuje penzije, kako bi sprečila devalvaciju usled inflacije. Jovan Tamburić, predsednik Sindikata penzionisanih vojnih lica, odmah je reagovao kada je objavljeno da je godišnja inflacija 9,1 posto. On je objasno da su samo u 2022. godini prilagođavanjem po „švajcarskoj formuli“ penzioneri zbog inflacije i rasta plata oštećeni za najmanje 6,3 posto.

Ljubiša Babić, generalni sekretar Sindikata penzionera, više puta je ponovio da je cenovna konkurencija započeta u decembru 2021. godine i nastavljena od početka ove godine, povećala redovne mesečne troškove penzionera za 50 posto. On smatra da je opravdano da se penzije usklađuju dva puta godišnje, kako bi se sprečila njihova dalja devalvacija.

Moguće je češće i veće procentualno usklađivanje, potvrđuju i najnoviji podaci Fonda PIO, prema kojima je aprilska naknada penzionera isplaćena u potpunosti iz prihoda od doprinosa, te za ovu namenu nije bila potrebna dinarska budžetska podrška – rekao je Relja Ognjenović, zamenik direktora Fonda.

-Ukupni doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje od 1.januara od 31.maja ove godine veći su za 3,3 milijarde dinara u odnosu na finansijski plan, a prihod je 20,5 milijardi dinara veći nego u prvih pet meseci prošle godine. Fond je prvi put posle nekoliko decenija 2021. godine isplatio penzije za dva meseca bez dodatka iz budžeta, a na nivou cele prošle godine budžetske subvencije su pale na 14,8 posto – objasnio je Ognjenović.

Svojevremeno je više od 40 posto ukupnih sredstava odlazilo u budžet za isplatu penzija, pa je Međunarodni monetarni fond više puta upozoravao vladu, da je to previše i da je potrebno smanjiti odnos penzija i BDP-a sa 13, na 11 posto, što se i dogodilo.

Analiza Saveta za budžet i finansije obuhvata predloge koji se odnose na socijalnu politiku, kao i potrebu da se socijalna pomoć učini ciljanijom. Problem visoke nejednakosti i relativnog siromaštva u Srbiji, poznat je više od decenije. Godinama se oglašavaju razvoj i zaštita socijalnog sistema, pre svega radi poboljšanja obuhvata i adekvatnosti podrške, ali i pored najava, do konkretnih promena nije došlo.

Pandemijska kriza je pokrenula pitanje socijalne zaštite, potrebe za novčanom pomoći države, posebno za najugroženije stanovništvo. Srbija je u periodu 2020-2022 više puta pomagala odraslima, penzionerima i mladima, bez kriterijuma. Savet za budžet i finansije je analizirao ove vrste neselektivnih davanja i upozorio da su ona nefiskalna i da imaju ograničen uticaj na privredni rast. U socijalnoj politici ima šta da se popravi. Pomenuto telo preporučuje da to bude jedan od prioriteta za naredni period. Do sada su brojne studije ukazale na neke od nedostataka postojećeg sistema socijalne zaštite (ekstremno siromaštvo porodica sa decom, neadekvatna socijalna zaštita starih, materijalne teškoće beskućnika itd.). Potreban je odgovarajući administrativni sistem i strukturalni razvoj za prepoznavanje finansijski ugroženog stanovništva kako bi se najsiromašniji deo stanovništva doveo u bolji položaj. Socijalna pomoć mora da bude bolje ciljana – navodi se u izveštaju Saveta za budžet i finansije.

Pregršt novčanica (Foto: novosti.rs)