Živimo u čudno vreme, na čudnoj planeti.

Od svega toga, najviše nas zapravo interesuje država u kojoj živimo, a u kojoj je sve, samo ne dosadno.

Imamo predsednika koji na Instagramu objavljuje pobedničke fotografije, kao da pametnijeg posla nema, ali dobro, možda se čovek i u to razume, pa neka mu bude.

Za to vreme, bolesnu decu lečimo sms-ovima, majke koje imaju petoro beba ne mogu da računaju na pomoć države, jer i ako joj se obrate, makar beogradskoj gradskoj vlasti, odgovor koji dobiju je da ne mogu pomoći. Dodatkom koji im od države zakonski sleduje ne mogu da podmire mesečne potrebe beba, a u to spadaju pelene, dohrana, fizijatar koji je neophodan zbog vežbanja sa bebama, jer su prevremeno rođene.

I onda se pominje na sva usta bela kuga, tralalala, ′lađenje usta, jer svi ti govori lepo zvuče, ali od stvarne pomoći gotovo ništa.

Dok tako na Instagramu sve izgleda lepo i krasno, dotle hapse profesorke, samohrane majke, to jest, dolaze im na vrata da ih odvedu na desetodnevno izdržavanje kazne, a zbog čega, e to ne može niko da vam objasni, jer ni oni koji dođu da vas hapse nemaju pojma zašto vas hapse. U prevodu, nemojte se uopšte čuditi ako vam se to desi, jer je ovde apsolutno sve moguće.

Dok se sve to događa, u pozadini bukte razne stvari.

Država redovno igra na kartu ne nacionalizma, koji je u biti i po definiciji pozitivan, nego na kartu šovinizma, koji ne samo da nije pozitivan, već je i veoma opasan. Elem, nije dobro samo sve što je naše, nije sve tako kako nam pričaju na televiziji, to jest, uglavnom ništa nije tako. Ne treba da mrzimo, treba da razmišljamo, što je opet poprilično teško, jer je ulaskom turbo folk kulture u sve pore društva i ukinuto kritičko mišljenje, šta ima da mislimo, ima da slušamo šta nam se kaže.

I dok po kojekakvim prodavnicama zabranjuju fotografisanje iz samo njima poznatih razloga, dotle cene divljaju, za isti novac možete mnogo toga manje da kupite, ali inflacije nema. Eto kako se sve to lepo veštački može održavati.

Režimski mediji izveštavaju o nekim potpuno nebitnim osobama, te ako nemate pojma ko su, srećni ste, jer spadate verovatno u onih 20 posto koji misle svojom glavom. Ako taj postotak nije i manji, možda sam preterala.

Dok nas zasipaju tonama gluposti svakog dana, a teško je sve to i isfiltirati, pa se pogube i najnormalniji, dotle se ne izveštava na sva usta o tome da je svaki šesti odrasli stanovnik Srbije ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, kako je pokazalo istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije, a o čemu je izvestio Danas. Istraživanje je sproveo Medicinski fakultet u Beogradu, u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu.

Jedan od najčešćih poremećaja kod nas jeste depresija. A samo nam je pandemija falila, koja je tome dodala i takozvani kovid stres sindrom, koji obuhvata čitav sklop fenomena, gde prednjači strah od zaraze. Sve skupa, zaista je teško ostati netaknutog mentalnog zdravlja uz sve što nam se događa i uz sve laži koje nam se prezentuju.

Kada svemu tome dodamo da dolaze i jesen i zima, kada kod depresivnih osoba inače dolazi do pojačanja simptoma uglavnom, veselje postaje opštenarodno.

Iako sam već mnogo puta pisala o depresiji, ne mogu dovoljno puta pomenuti koliko je važno reagovati, bilo da kod sebe primetimo simptome, što je zapravo i najteže, a i kod drugih. Kao ljudska bića, humanoidi, neko ko ima i mrvu empatije, ne može da okrene glavu, jer sutra već može biti kasno.

Kako piše na sajtu neuro.rs, savremeni brzi tempo života, izlaže čoveka 21. veka velikim naporima stalnog prilagođavanja stresnim situacijama, čovek se oseća usamljenim i nesigurnim za svoju egzistenciju, što sve skupa može da izazove anksioznost i depresiju. Karakteriše je patološko depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna to jest nesanica ili preterano spavanje, poremećaj apetita, loša koncentracija, crne misli. Ima raznih vrsta depresije, a jedna od njih je i sezonska, javlja se tokom jeseni i zime, kako malopre pomenuh, a karakteriše je iritabilnost, hipersomnija, zbog nedostatka svetlosti. Verovali ili ne, terapija za ovu vrstu depresije je svetlost.

I fizička, a verovatno i druge vrste.

Elem, kako smo postali totalno otuđeno društvo, što znači da okrećemo glavu od svega što može da iziritira našu zonu komfora, nije ni čudo da se dešava ono što se dešava. Ljudi su mnogo agresivniji nego ranije, društvo ne reaguje dok se nešto ozbiljno ne dogodi, a ako je i bilo nekih predznaka, uglavnom se okreće glava, tipa „nije moja stvar“. Pa jeste, stvar je svih nas. Jer ako želimo da živimo u normalnom društvu, jedna od osnovnih karakteristika istog je i briga o drugima. A tu bi morala i država da se uključi. A ne da šefovi iste proglašavaju pobedničke fotografije u foto-promociji prirodnih lepota sa najavom da će primiti autora čija fotografija bude nagrađena. To jednostavno nije njegov posao.

Zatim, stiže nam i Prajd. Ovom prilikom nećemo raspravljati o argumentima za i protiv, svako ima pravo da misli šta god želi. Međutim, u vreme pandemije, to jest epidemije sad već ko zna čega, jer to više niko živi ne može da prati, nekako je održavanje ovako rizične (po svim tačkama) manifestacije malo sumanuto. Epidemiolog Zoran Radovanović je na primer za Betu izjavio da ministar zdravlja Srbije treba da bude svestan rizika ove manifestacije, jer se radi o potencijalnoj „epidemiološkoj bombi“ kako je rekao i mora da se razmišlja o preduzimanju hitnih protivepidemijskih mera.

Dok se kod nas dešavaju stvari koje su van svake pameti, a ima ih toliko, da bi ovaj tekst mogla bukvalno do sutra da pišem, dotle je i svet malo prolupao, kako mi se čini. Kod nas je jedan od najvećih problema i taj što mi svašta preuzimamo i sa tog trulog Zapada i sa Istoka i odasvuda, pokušavamo da implementiramo sve i svašta na potpuno pogrešan način, ali dobro, kod nas se i riba čisti od repa, a ne od glave, kako bi bio red.

U Barseloni je otvoren prvi bordel sa robot lutkama ili ne znam ni kako bih ih nazvala, gde posetioci mogu da ispune svoje fantazije. Lokacija bordela je tajna. The Sun je objavio i slike dotičnih lutaka, od kojih neke izgledaju kao da su maloletne, te nije teško zaključiti o kakvim se između ostalog fantazijama može raditi. Komentari takođe nisu za zanemariti, od kojih jedan glasi „verujemo da je ovo početak seksa u budućnosti“. Ok, neće me niko ubediti da je ovo iole normalno, mada ne volim da koristim tu reč i oprezno je koristim, ali što je mnogo, mnogo je. U stvari, ako nastavimo da buljačimo u ekrane raznorazne, možda ćemo stvarno i zaboraviti šta je seks i kako se to radi.

Da bi stvar bila još luđa, a kako izveštava 021.rs, prostitutkama u Barseloni je zasmetao ovaj bordel (pa barem neko da reaguje), jer im je posao bio ugrožen, pa su izdejstvovale da se premesti na drugu lokaciju, koja je kako pomenuh tajna i biće otkrivena samo vernim mušterijama.

Nekada mi je zaista teško da ne opsujem dok pišem, a ovo je jedan od takvih trenutaka.

I tako.

Ako ste mislili da ste ludi dok ste čitali ovaj tekst, niste.

Sve što sam napisala potkrepljeno je činjenicama.

I nažalost, samo pokazuje u kakvom svetu živimo.

Osnovne ljudske vrednosti su u nestajanju.

Na nama je da ih ponovo povratimo.

Dok potpuno ne nestanemo, a zamene nas roboti.

Seks robot i njihov tvorac Matt McMullen (Foto: happymag.tv)