Širom zemlje su poljoprivrednici izašli na ulice sa svojim traktorima posljednjih nedelja. Tražili su veću otkupnu cenu suncokreta i tražili subvenciju za gorivo. Dugo su pregovarali sa premijerkom, a na kraju su uspeli da se dogovore samo oko cene suncokreta. Uprkos tome su otišli kućama, u nadi da će posle 10. septembra ponovo sesti sa članovima nove vlade i resornim ministrom. Na državnom nivou, prvo se razgovaralo o šteti od suše, ali je do kraja protesta to pitanje odbačeno. Vojvođanski poljoprivrednici su pak, najviše pogođeni sušom.

U Kanjiži skoro ništa nije rodilo

Kanjiža je za sada jedina opština u Vojvodini čije je rukovodstvo videlo i razumelo probleme zemljoradnika, a bez da su to poljoprivrednici sami tražili, nadležni su procenili štetu od suše, a plan im je da podatke sumiraju i pošalju Vladi, Ministarstvu poljoprivrede, sa zahtevom da se opština proglasi područjem koje je pogodila elementarna nepogoda. Zoltan Vaš, poverenik zadužen za poljoprivredu u opštini Kanjiža, na naše pitanje je odgovorio da se podaci sumiraju i da čine sve da pomognu poljoprivrednicima u opštini.

Vaš je istakao da su se ove godine, od peščanog područja do najboljih oromskih zemljišta, svuda mogla videti samo požutela polja kukuruza. Svi stočari su se žalili da će imati velikih problema sa snabdevanjem stočnom hranom. Mora se delovati, jer je ovo godina koja nije viđena od kada postoji ljudsko sećanje. Ovo nije mala suša, već je zahvatila celu opštinu, rekao je poverenik za poljoprivredu.

U Kanjiži se kukuruz uzgajao na površini od 12 000 hektara, što je 56 posto ukupne obradive površine. U praksi je velika šteta, pošto je količina padavina koja je pala u opštini u 2022. godini neznatna. Jesenju setvu su nekako i izvukli, ali je i tu bilo gubitka roda od 40-60 posto, dok prolećne setve nisu dale skoro nikakav rod, štaviše, čak su donele i gubitak. U slučaju suncokreta, gubitak je šezdeset posto, ima površina koje ne donose deficit, ali ima i takvih parcela koje nisu ni vredne žetve. Što se tiče povrća, oni koji imaju mogućnost navodnjavanja, mogu nekako da prežive godinu. S druge strane, u voćnjacima gde nije moguće navodnjavanje, 10-30 posto stabala će se osušiti.

Nakon što u Kanjiži ovi zbirni podaci budu stavljeni na papir, biće poslati republičkoj vladi i ministarstvu, a od njih će biti zatraženo da ovo područje proglase područjem koje je pogođeno elementarnom nepogodom. Nakon toga, zajedno sa osobom koju pošalje republika, ponovo će se obilaziti područja, a ako vlada proceni da je to područje zaista pogodila elementarna nepogoda, konkurisaće za republička sredstva.

Prema Vašovom mišljenju, bila bi potrebna subvencija od oko trista evra po hektaru, kako bi poljoprivrednici počeli da se pripremaju za 2023. godinu. Na kraju krajeva, troškovi proizvodnje su do 2022. godine naglo porasli, a u međuvremenu ne mogu očekivati nikakav prihod.

Zbog suše će sve poskupeti

Suše ovolikih razmera nije bilo u poslednjih trideset godina, kaže Jožef Šandor, direktor Zemljoradničke zadruge Napredak u Gornjem Bregu. On smatra da će zbog suše neki od poljoprivrednika biti upropašteni ako ne dobiju finansijsku pomoć od vlade. Značajan gubitak useva je pokrenuo lančanu reakciju koja je ubrzala smanjivanje stočnog fonda, što će dovesti do još jednog talasa povećanja cena.

Šandor Jožef, kao nosilac liste opozicione grupe Građanski pokret za Sentu, na poslednjoj sednici opštinskog veća uputio je poslaničko pitanje velikom proizvođaču Veselinu Petroviću, predsedniku ovog tela, kao i Ervinu Siđiju, članu saveta zaduženom za poljoprivredu, pošto i oni trpe posledice suše. Pitao ih je zašto nisu preduzeli prvi korak u proglašenju elementarne nepogode, jer je to u nadležnosti opština. U opštini Senta je u slučaju pšenice gubitak 60 posto, uljane repice 40-50 posto, a kukuruza 80 posto. Kod potonjeg, postoji rizik i od aflatoksina zbog vremenskih uslova, kod količine koja se može ubrati. Iz ovoga proizilazi da se ubrani kukuruz ne može dati stoci, već se prvo mora detoksikovati, pa tek onda prodavati. U slučaju suncokreta, očekivani rod je takođe katastrofalan, što znači da se umesto 2,5-3,5 tona mesečno očekuje tek nešto više od 400 kilograma po jutru.

Prema rečima Jožefa Šandora, poljoprivredi je potrebna stvarna podrška, jer će mnogi proizvođači ove godine biti upropašćeni ako ne dobiju pomoć u kratkom roku. Zahtevi su opravdani, jer je đubrivo od jeseni poskupelo za 50-150 posto, a značajno je poskupelo i gorivo. Vlada bi zajedno sa bankama mogla da nađe rešenje za reprogram kredita, ne samo za proizvođače, već i za integratore i zadruge.

Odvodnjavanje – godinama nije bilo ulaganja

-Odvodnjavanje je tema već nekoliko godina, jer je i do sada bilo sporno šta se to naplaćuje, a odvodnjavanje se, osim malog čišćenja kanala, decenijama ne vrši u ovom kraju. Poštari su prošle nedelje počeli da uručuju račune ljudima koji žive u gradu, uklučujući i one koji komunalnom preduzeću plaćaju odvod vode, pa postavlja se pitanje koliko je legitimno da se isto plaća dva puta. U slučaju proizvođača to je pak zato sporno, jer godinama nije bilo ulaganja. Tako da je time ovaj njihov zahtev opravdan, pa bi država ove godine svakako trebalo da ukine naknadu za odvodnjavanje, a to bi trebalo da uradi i za one građane koji su se priključili na sistem za prečišćavanje vode, objašnjava Jožef Šandor.

Drastična situacija – gde je tome kraj?

-Situacija je toliko drastična, da je pokrenuta lančana reakcija, što znači da je ubrzano smanjivanje stočnog fonda. Nedavno nam se javio proizvođač koji je sa jednog jutra požnjeo tri bale osušene deteline i bio je potpuno na gubitku, pošto sa toliko ne može da prehrani krave, a zbog suše ne može od nekog drugog da kupi – kaže Jožef Šandor. Počeo je proces čija će konačna posledica biti povećanje cena na pijaci mesa i mleka, a imaće uticaj i na cenu jaja. Donedavno se u Senti moglo kupiti jaje za dvanaest dinara, ali je na pijaci već bilo dvadeset dinara. Pored poskupljenja struje i gasa, u bliskoj budućnosti moramo očekivati i značajno povećanje cena hrane.

Sa ovim se slaže i Mikloš Nađ, predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine (SAUV). Deset dana su prikupljali potpise podrške, pre svega među zemljoradnicima. Peticija u šest tačaka ukazuje na teškoće poljoprivrednika, to jest skreće pažnju na posledice poskupljenja i probleme izazvane sušom.

-Najviše su oštećene Centralna i Severna Vojvodina, a nije ni to problem što letos nije bilo kiše, već što nije bilo padavina ni prošle zime ni jeseni. Tako da biljke nisu mogle da nađu vodu ni dublje, na dubini od 2-3 metra, ni pšenica, a ni kukuruz, premda njihovo korenje dostiže dubinu od 2-3 metra. Tome je pridonela i činejnica da ni u maju ni u junu nije bilo dovoljno kiše. Ekstremno visoka temperatura je izazvala i probleme sa zaprašivanjem kukuruza. Gubitak kukuruza od 90-95 procenata, koji je izmeren u Kanjiži, može biti realan i negde drugde. Na mukama su i stočari, koji su, da bi bar ubrali rod kao silažu, skinuli kukuruz, da bi imali čime da hrane stoku. Svinjarima će pak nedostajati kukuruz, jer ako nema dovoljno stočne hrane, onda će sledeće godine biti problem i to, odakle ćemo dobijati meso, zaključio je Nađ.

Predsednik SAUV-a je rekao da je cilj peticije taj, da vlada izradi program koji će pomoći proizvođačima da dođu do novca pre jesenje setve i tako postave temelje za jesenje radove.

-U proteklom periodu su cene đubriva utrostručene, pa tako i goriva, a poskupelo je i seme za pedeset posto. Drugim rečima, ukupni troškovi proizvolđača su se udvostručili. Čak i da je rod solidan, te se može ostvariti lep prihod, ipak bi bilo teško sprovesti jesenju setvu, a da ne govorimo o tome da su pšenica i uljana repica bile upola požnjevene, prinos suncokreta je takođe bio slab, a prinos kukuruza skoro nula. Zato bi bilo važno da vlada interveniše nekom vrstom nadoknade, jer ako sada ne mogu da sprovedu jesenju setvu, onda ćemo sledeće godine imati veoma slab rod. O tome smo razmišljali kada smo pokrenuli zahteve.

Šta su tačno vaši zahtevi i kome ćete ih isporučiti?

-Prvi zahtev je da Vlada Srbije proglasi Vojvodinu područjem pogođenim sušom. Druga tačka se odnosi na to da Vlada odobri subvenciju od sto evra po gazdinstvu za podršku setvi i to pre početka setve. Nadalje, tražili smo subvenciju goriva od 100 litara po gazdinstvu, a ujedno i to, da poljoprivrednici ove godine ne plaćaju naknadu za odvodnjavanje. Zatim, za one koji obrađuju državnu zemlju, trebalo bi da se odobri popust od 30 posto na zakupninu. Kao šestu tačku, tražili smo da se postojeći bankarski krediti i krediti dobijeni iz razvojnih fondova produže do 31. decembra 2023. godine, kako bi se proizvođačima dao prostor za disanje. Za deset dana smo prikupili oko 9000 potpisa.

Sa ovim zahtevima su već u četvrtak seli za sto sa predsednikom pokrajinskog parlamenta Ištvanom Pastorom i stručnim političarima SVM-a. Tamo je bio republički poslanik Arpad Fremond, član parlamentarnog odbora za poljoprivredu, Viktor Molnar iz Fonda za razvoj poljoprivrede, Robert Otot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, a sa strane proizvođača, Mikloš Nađ, Valerija Salkai Nađ, Eržebet Bata i Ervin Kobrehel, predsednik Udruženja poljoprivrednika Senta.

-Trudili smo se da se fokusiramo na rešenje, a u takvoj potrazi za rešenjem uvek treba imati u vidu gde živimo, i o situaciji u kojoj se nalazi država. Sa naše strane se oglasila molba, da bi bilo dobro da se šteta od suše proceni na području svake opštine. Da li će biti volje za to, ostaje da se vidi. Iz Subotice smo dobili informaciju da je bilo veoma teško postići sporazum sa gradonačelnikom. Na dogovoru smo došli do zaključka da se šteta od suše u svakom slučaju mora sanirati, kako bi se proizvođačima pružila pomoć za jesenju setvu. U kom obliku će se to desiti, umnogome zavisi od toga kakav će dogovor pokrajina uspeti da postigne sa republičkom vladom, jer iz saradnje ta dva može nešto da proizađe. Proizvođačima bi se moglo pomoći i semenom i đubrivom iz robnih rezervi tokom jesenje setve, što ne znači da ne bi rado primili jednokratnu pomoć za smanjivanje štete, ali je pitanje kada bi to moglo da usledi – objasnio je Mikloš Nađ, a zatim dodao da se razgovaralo i o dugoročnim opcijama rešenja. Ovde je naglasio da u inostranstvu postoji fond za ublažavanje štete u ovakvim slučajevima, te treba razmišljati o njegovom osnivanju i ovde.

Potrebno je platiti naknadu za odvodnjavanje

Takođe ne treba zaboraviti ni to, da je jedini način zaštite od suše navodnjavanje, a za to je neophodno da ljudi i ubuduće plaćaju naknadu za odvodnjavanje Vodama Vojvodine, jer je to jedini način da se obezbedi vodosnabdevanje. Ovde ne mislimo na izbušene bunare, već o uspostavljanju rezervoara za vodu i korišćenju postojećih kanala. Ako iz sistema izbacimo plaćanje naknade za odvodnjavanje, onda nam ni ta sredstva ne stoje na raspolaganju, pošto treba imati u vidu da se te uplate mogu koristiti za razvoj, to jest i za pumpanje vode potrebne za navodnjavanje u kanale. Ako im oduzmemo ta sredstva, pitanje je kako će moći da obezbede potrebni novac. Zato je ovo mač sa dve oštrice. Najvažnije bi bilo da Javno preduzeće Vode Vojvodine izradi novu strategiju, da se umesto odvodnjavanja, za šta nema potrebe, voda potrebna za navodnjavanje obezbeđuje od prihodnih naknada.

SAUV je napustio sastanak zadovoljan

Mikloš Nađ je dodao, da su oni potpuno zadovoljni, ali da i dalje rade na tome da na pokrajinskom i opštinskom nivou urade sve kako bi ovaj period olakšali.

-Čekamo formiranje nove vlade i pregovore sa Ministarstvom poljoprivrede, pošto ni demonstranti nisu zadovoljni postignutim rezultatima, već žele da nastave pregovore posle 10. septembra, što u potpunosti podržavamo.

Margareta Tomo, Roža Feher, Imre Tot

U Bečeju čekaju, u Subotici već rade na slučaju

Anđelko Mišković, član skupštine opštine zadužen za poljoprivredu i ruralni razvoj opštine Bečej, na naš upit rekao je ovoliko: Iako su poljoprivrednici iz Bečeja takođe pokrenuli formiranje kriznog tima za procenu štete od suše, opština za sada čeka – razlog ovome je to, što ne postoji jedinstvena metodologija za procenu štete, pa je prema njegovim rečima upitna i njena efikasnost, posebno ako se vanredna sušna situacija ne proglasi na višem nivou.

Kada smo kontaktirali Viktora Molnara, zamenika direktora Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, rekao nam je da su izračunali da će biti potrebe za povlašćenim kreditima i subvencijama, a očekuje se da će tenderi za njih biti raspisani u septembru.

Hajnalka Bognar Pastor, član Gradskog veća u Subotici, zadužena za poljoprivredu, na naše pitanje u vezi suše odgovorila je u pisanoj formi: -Poljoprivredna savetodavna i specijalistička služba Subotica (PSSS Subotica), napisala je sveobuhvatan izveštaj o klimatskim uslovima i kretanju prinosa za glavne ratarske kulture. Tačno je da to nije pisano nama, već pokrajinskom sekretarijatu, ali su nam podaci odatle stavljeni na raspolaganje. Takođe nam je na raspolaganju i izveštaj državnog hidrometeorološkog zavoda. U njihovom izveštaju se između ostalog vidi i to, da su stanje u našoj zemlji zabeležili kao ekstremnu sušu (www.hidmet.gov.rs). Radimo na rešenju.

(Foto: vojvodinameteo.rs)