Ima malo arsena u njoj, malo je mutna, ali je naša? Kakvu vodu pijemo i iz kakvih cevi u Vojvodini? – Hemijski, pijaća voda gotovo nigde nije prikladna, a njena konzumacija je zvanično zabranjena u Temerinu i Zrenjaninu

U Vojvodini je voda za piće najlošijeg kvaliteta u zemlji, a to zapravo više i nije vest. Već decenijama znamo da je sadržaj arsena u većini naselja veći od dozvoljenog, a ima i odstupanja od propisa u odnosu na druge hemijske komponente, ali dalje u većini mesta pijemo gradsku vodu. S druge strane, postoje gradovi i sela u kojima je konzumacija vode iz česme zabranjena godinama i decenijama: Zrenjanin i Temerin su takvi, ali ni voda u Čoki nije za piće.

Inače, u Vojvodini postoji dvadesetak gradskih vodovoda čija voda za piće ne ispunjava standarde ni hemijski ni mikrobiološki. U mnogim slučajevima to ne znači da je voda štetna po zdravlje, dešava se da je jednostavno mutna, da ima veći sadržaj gvožđa i arsena i da se u njoj mogu otkriti bakterije, ali to nije štetno za ljudski organizam. Međutim, postoje i gradovi i sela u kojima je voda potpuno nepodesna za ljudsku upotrebu, kao što su Zrenjanin i Temerin.

U BANATU JE VODA NAJGORA

Banat je definitivno onaj deo zemlje koji ima najlošiji kvalitet vode za piće. Visok je sadržaj gvožđa, mangana, hlora, amonijaka, nitrata i nitrita, a da ne govorimo o arsenu, čije su vrednosti obično veće od dozvoljenih. Institut za javno zdravlje Batut svake godine sumira rezultate kontrole kvaliteta vode za piće. Iz ovoga se vidi da u 2021. godini, na 2246 pregledanih bunara, 80,7 posto vode lošeg ili nezadovoljavajućeg kvaliteta potiče iz Banata. Najbolja voda se pak pije u Šumadiji. Državni rezultati pokazuju da je u Vojvodini svaki peti gradski vodovod duplo lošiji, odnosno da pored fizičko-hemijskih ima i mikrobiološke nedostatke. Prema Batutu, 98,1 posto vode u Severnom Banatu ne ispunjava standarde u pogledu fizičko-hemijskih komponenti. Tu je visok sadržaj kalijum permanganata (u nekim država se smatra drogom), a pijaća voda ima i boju, ali je veći problem to, što se u njoj s vremena na vreme nađu i bakterije streptokoke fekalnog porekla ili Escherichia coli. međutim, i zbog visokog sadržaja hlora iz vojvođanskih vodovoda, iz njih ne ističe voda adekvatnog kvaliteta. Voda sa visokim sadržajem hlora nađena je i u vodama južnog Banata, južne Bačke i severne Bačke. U južnom Banatu su stručnjaci u vodi pronašli 2,4 miligrama hlora, dok je dozvoljena vrednost 0,5 miligrama.

Vodu dobrog kvaliteta u skladu sa propisima piju u Novom Sadu, Bečeju, Vrbasu, Bačkoj Palanci, Beočinu, Bačkoj Topoli, Rumi, Mitrovici, Inđiji, Pančevu i Kovinu.

Sa fizičko-hemijske tačke gledišta, sa slavina u Srbobranu, Čoki, Adi, Zrenjaninu, Staroj Pazovi i Šidu, ne teče prikladna voda; sa mikrobiološke tačke gledišta, rezultati voda Sombora, Apatina i Vršca takođe nisu bili dobri. To međutim, kako su naglasili u Zavodu za javno zdravlje, ne mora da znači da problem postoji u celom cevovodu, već samo to, da pojedini uzorci nisu zadovoljili standarde. U pojedinim opštinama ni fizički, ni hemijski, ni mikrobiološki rezultati nisu ispunjavali uslove. U ukupnom sumiranju za 2021. godinu, to se dogodilo tokom pojedinačnih uzorkovanja u Malom Iđošu, Subotici, Crvenki, Kuli, Temerinu, Baču, Bačkom Petrovcu, Titelu, Senti, Kikindi, Novom Kneževcu, Novom Bečeju, Sečnju, Beloj Crkvi i Opovu.

DA LI JE REŠENJE DALEKO?

Direktorka Instituta za javno zdravlje u Kikindi, dr Sandra Radlović, izjavila je za Čaladi Ker da se ne može zvanično reći da je voda za piće, čak i ako ne ispunjava samo fizičko-hemijske standarde, jer postoje pravila i ona su njima prilagođena. Ona je međutim naglasila da je sa mikrobiološke tačke gledišta reč samo o pojedinačnim slučajevima kada je u pitanju infekcija, tako da se u septembru moglo dogoditi da u izveštaju piše: mikrobiološki, dva uzorka u Senti nisu zadovoljila standarde. Streptokoka je zaista pronađena u uzorku uzetom sa jedne lokacije, što se može dogoditi i tada, kada se dotične slavine ne koriste duže vremena. U takvim slučajevima se cevi peru i dezinfikuju, a infekcija se eliminiše.

-Dugoročno rešenje je izgradnja fabrika vode, što bi zaista bilo hitno potrebno mnogim selima i gradovima, kako bi se rešio ovaj problem kvaliteta vode. Namera države postoji, na primer, u Senti postoji pilot projekat, ali su to ogromne investicije, tako da polako napreduju – rekla je direktorica, da bi dodala da bi pored vodovoda, trebalo zameniti i cevi, koje su u većini mesta u Vojvodini stare 60 i više godina.

U TEMERINU JE NAPRAVLJEN PLAN, U KIKINDI SE GRADI FABRIKA VODE

U Temerinu kod Novog Sada gradska voda nije za piće od 2003. godine, kada je pokrajina odlučila da promeni propise, a količina arsena u vodi može da bude samo 0,1 mg umesto dosadašnjih 0,5 mg. U Temerinu je letos završen urbanistički plan za fabriku vode, koja bi bila izgrađena na 32 hektara. Situacija sa kvalitetom vode nije bolja ni u Kikindi, gde je izgradnja fabrike vode počela posle pedeset godina, a biće završena verovatno za dve i po godine. Vrednost investicije je 11,4 miliona evra.

OKTOBARSKI REZULTATI U KIKINDI

Tokom oktobra u Zavodu za javno zdravlje Kikinda u opštini Kikinda kontrolisano je 67 uzoraka – od toga 34 u Kikindi i 33 u selima koja pripadaju opštini. Što se tiče mikrobioloških rezultata, 8,82 posto uzetih uzoraka u gradu nije zadovoljilo standarde, što je višestruko povećanje, jer je prethodnog meseca bilo 2,7 posto. Što se tiče sela, 9.09 posto uzoraka nije odgovaralo, što je takođe više od četiri puta prethodnog meseca, kada je stopa loših rezultata bila 2,08 posto. U gradu su u uzetim uzorcima pronađene aerobne mezofilne bakterije (nisu opasne po ljude), ali se u uzorcima uzetim u selima pojavila bakterija Streptococcus, fekalnog porekla.

Što se hemijskih rezultata tiče, može se reći da uzeti uzorci ne ispunjavaju 100% uslove ni po boji ni po hemijskom sastavu. Na kraju oktobarskog izveštaja Instituta za javno zdravlje Kikinda, ističe se da Svetska zdravstvena organizacija smatra da je kvalitet vode za piće prihvatljiv, ako uzeti uzorci pokazuju mikrobiološko odstupanje manje od 5 posto na godišnjem nivou. Iz zavoda navode da uzimajući ovo u obzir, vode za piće koje proveravaju nisu u skladu sa pomenutim.

SLAVNIĆ: VODA U SENTI MOŽE DA SE PIJE

Mreža pijaće vode u Senti se prostire na ukupno 99 kilometara, sve cevi su stare, ima delova grada u kojima su stare i šezdeset godina. Snabdevanje vodom obezbeđuje osam bunara, koji potiču sa dva odvojena izvora, a duboki su 90-100 metara. Preduzeće obezbeđuje građanima 1,3 miliona kubnih metara godišnje. Direktor Javnog komunalnog preduzeća Senta, Akoš Slavnić, rekao je za Čaladi Ker da Zavod za javno zdravlje Kikinda svakog meseca proverava kvalitet vode na 15 punktova.

-Mi svoj posao shvatamo veoma ozbiljno, bez obzira na to što ljudi uvek okrivljuju komunalno preduzeće. Ima građana koji stalno napadaju komunalno preduzeće. Veoma je neodgovorno govoriti da je voda 100% neodgovarajućeg kvaliteta. To bi značilo da je puna bakterija, što uopšte nije tačno. Voda za piće se proverava na više mernih mesta svakog meseca. U septembru su uzeti uzorci sa 15 mesta, od čega su bakterije pronađene na dva mesta, što je 13 posto. Pronađene su bakterije streptokoke, koje bi eventualno mogle da izazovu infekciju, ali se to nije dogodilo, jer je ta linija dezinfikovana. Pronađena je i druga bakterija, koja uopšte nije opasna po ljudski organizam. Uprkos tome, u izveštaju je to naglašeno i to je u redu. Streptokoka je identifikovana iz česme jednog vrtića, jer je vrtić zatvoren zbog letnjeg raspusta. Nakon toga je sistem ispran, a kada je ponovljena provera, u sistemu više nije bilo bakterija. Kvalitet vode je u Senti bolji nego u drugim opštinama (na primer u Adi, Čoki), jednostavno zbog toga što imamo više sreće, bolji je kvalitet, i sadržaj arsena je niži, to jest jako dobro održavamo naše bunare. Na godišnjem nivou najviše 5 posto uzoraka ne odgovara, na šta možemo biti ponosni. Ljudi mogu da budu mirni, voda nije sto posto loša, kako neki tvrde – rekao je Slavnić.

Prema njegovim rečima, da bi se poboljšao kvalitet vode, bila bi potrebna fabrika vode i obnova mreže, što se smatra velikim ulaganjima, a nažalost preduzeće i opština sami to ne mogu da ostvare. Slavnić je naglasio: žutu vodu u Narodnoj bašti, koju ljudi redovno nose sa bunara, ne treba konzumirati, ali je gradska voda pogodna za potrošnju i pored toga i pored toga što joj hemijski sastav nije dobar, ne ispunjava sastave. Propisi su po ovom pitanju strogi, gleda se i boja vode, kao i sadržaj gvožđa i amonijaka. Ono što je bitno jeste da je voda mikrobiološki podesna, a samo u izuzetnim slučajevima se dešava suprotno – na primer kada se cev duže vreme ne koristi.

Fizičko-hemijske karakteristike koje se uzimaju u obzir pri ispitivanju vode su: zamućenost i boja, visok nivo gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita i prisustvo kalijum permanganata. U većini slučajeva fizičko-hemijske karakteristike nemaju negativan uticaj na zdravlje ljudi, ali postoje izuzeci, kao što je visok sadržaj arsena, koji je dokazano kancerogen. Što se tiče mikrobioloških karakteristika, radi se o prisustvu različitih bakterija, među kojima su i bakterije fekalnog porekla. Na primer, 2021. godine bakterija Escherichia coli je bila prisutna u 0,9 posto uzoraka, međutim, stručnjaci ističu da je reč o jedinstvenim slučajevima, a ove godine nije bilo nijedne epidemije koja bi mogla biti povezana sa potrošnjom vode.

Vodovod (Foto: gradjevinarstvo.rs)