Metal Shredder DOO, podružnica Metal Shredder Hungary Zrt. otvara fabriku za preradu reciklaže u Bečeju, gde inovativna tehnologija ekstrakcije plemenitih metala koju je razvila i patentirala matična kompanija obezbeđuje funkcionisanje velikih razmera. Hala će biti na Topolskom Putu u Bečeju, u bivšoj zgradi CBA. O profilu pomenute fabrike pitali smo vlasnika Jožefa Keriša, kao i o ulaganju kompanije u Bečeju i tehnologiji koja se koristi.
-Kada je osnovana i čime se bavi kompanija Metal Shredder Hungary Zrt.?
-Metal Shredder Hungary Zrt. u 100% mađarskom vlasništvu, osnovana je pre više od 10 godina i bavi se prvenstveno reciklažom elektronskog otpada. Uglavnom obnavljamo elektronski otpad koji sadrži plemenite metale, odnosno zlato, srebro, paladijum i druge metale kao što su nikl i kalaj, a koji bi u velikoj meri opteretili životnu sredinu. Iskoristimo i bolničke rendgen filmove, koji sadrže srebro – a ove dve aktivnosti želimo da pokrenemo i u Srbiji. U Mađarskoj se takođe bavimo istraživanjem i razvojem, reciklažom litijum-jonskih akumulatora i razvojem tehnologija koje mogu još bezbednije da vrate više sirovina u privredu – u tom cilju imamo zajedničke istraživačko-razvojne projekte sa nekoliko univerziteta, ali smo takođe i deo nekoliko istraživačko-razvojnih grupa EU. Trudimo se da buduće generacije obrazujemo da žive na ekološki svestan način – ova iskustva ćemo takođe preneti u Bečej. Želeli bismo da pronađemo one srednje škole i visokoškolske ustanove kojima bismo želeli da damo mogućnost za razvoj u okviru dualnog obrazovanja, stručne prakse i istraživačko-razvojne saradnje.
Ovo je prva strana investicija kompanije. Zašto baš u Srbiji?
-Na osnovu istraživanja tržišta u Srbiji, ustanovljeno je da bi naša tehnologija ovde mogla da bude mnogo efikasnija od postojećih, kako sa stanovišta ekonomije, tako i sa stanovišta zaštite životne sredine. Još uvek se malo ljudi u Srbiji bavi reciklažom ovog elektronskog otpada koji sadrži dragocene metale , kao i rendgenskih filmova. I mađarska vlada je podržala našu ideju. Naša tehnologija je zaštićena širom EU, u državama bivšim članicama Rusije i u Srbiji, a mi smo tu tehnologiju doneli u Bečej. Prvo smo gledali nekretnine i područja na Paliću, u Subotici, Kanjiži i Bačkoj Topoli. Konačno smo u Bečeju pronašli halu koju bismo brzo mogli pretvoriti u fabriku.
Sa kakvom vrstom elektronskog otpada radite i šta se od njega može napraviti prilikom reciklaže?
-Pokrivamo prilično širok spektar elektronskog otpada. U Mađarskoj je situacija utoliko povoljnija jer tamo ima mnogo fabrika automobila, pa je i više uvoznika istih, od kojih otkupljujemo sekundarne sirovine koje nastaju kao otpad. Mi tretiramo kompletan elektronski otpad mađarske vlade (laptopovi, telefoni, računari itd.), kao i kućni otpad. Naravno, mi ne rastavljamo televizore i radio aparate, ali otkupljujemo elektronski otpad nakon demontaže. Na bečejskoj lokaciji želimo da kupujemo i od srpskih partnera, koji već imaju rastavljene i pripremljene štampane elektronske ploče ili komponente, tako da mi nećemo biti deponija, građani neće moći kod nas da donose televizore. Iz kupljenog elektronskog otpada izdvajamo plemeniti metal hidrometalurškim postupkom i tehnologijom pirolize, koji preprodajemo za različite namene, na primer za zdravstvenu industriju. Bakterije i virusi ne prijanjaju samo za ove materijale. Čak i tokom raznih epidemija, crkveni predmeti nisu mogli slučajno da prelaze iz ruke u ruku, kao što i maske za usta sa umetnutim srebrom takođe predstavljaju mnogo sigurniji filter. Na kraju našeg postupka – koji je zaštićen industrijskim zakonom – a koji se primenjuje tokom obrade otpada nastalog od elektronskih komponenti, izdvojeni materijali koji će uključivati i plastiku i metal, a koji se mogu reciklirati, mogu ih prerađivati i druge kompanije u Srbiji, tako da srpske proizvodne kompanije imaju direktan pristup sirovinama. Nabavili smo savremenu opremu i za proizvodnju u Srbiji, koja je najpouzdanija i po efikasnosti i po zaštiti životne sredine. Mi čuvamo životnu sredinu, naša oprema radi u zatvorenom okruženju i nikakve štetne materije ne izlaze, niti se stvaraju tokom procesa.
Šta se trenutno dešava sa rendgenskim filmovima u Srbiji?
-Neke bolnice ih prodaju i oni se negde zakopavaju, značajan deo njih je kod građana kod kuće, za šta ćemo organizovati akcije sakupljanja, a ostalo je u bolnicama i ustanovama. Mi za njih dajemo pare, imamo običaj da kažemo da je rashod od koristi. Rendgenski filmovi se obrađuju korišćenjem ekološki prihvatljivog i inovativnog procesa, što je registrovani mađarski patent. Konačni proizvod procesa je jedinstveno čist i može se direktno integrisati u ekonomski ciklus: proizvodi se srebro visoke čistoće i PET koji prodajemo reciklerima plastike – ovo je savršeno ostvarenje ekonomskog ciklusa materijala. Ovakvu praksu želimo edukacijom da implementiramo i na ovom području.
Rentgenski film (Foto: szmsz.press)
Jako malo znamo o tome šta bacamo kao otpad.
-Na primer, svako ima stari mobilni telefon, a za koji malo njih zna da je vrednost. U Mađarskoj stari mobilni uređaj kupujemo za 2000 forinti, a vrednost starog laptopa je otprilike 6000 forinti. To je na regionalnom nivou ozbiljan novac. Od plastičnih boca mogu se proizvoditi dizel i benzin, a od plastike se može napraviti plodno zemljište. Bilo bi važno da se tome posveti više pažnje, mlade ljude treba edukovati, a mi ćemo biti partneri u tome. Vrednosti koje se kriju u otpadu moraju biti prepoznate širom sveta, što se može vratiti nazad u krug privrede. Postoji izreka da muzeji čuvaju prošlost, a oni koji ekonomišu otpadom čuvaju budućnost. Tako će to funkcionisati i u Srbiji, a mi bismo svoje znanje želeli da prenesemo i Vojvođanima. Ono što mi donosimo u Srbiju je jedinstveno i dobro za ljude, kompanije, privredu države i planetu Zemlju.
Kada će i sa koliko sredstava fabrika početi sa radom?
-Ovo prvenstveno zavisi od toga kada ćemo dobiti dozvolu. Sada mislim da proizvodnja može da počne sledeće godine na proleće. Mora se pribaviti dosta dozvola i saglasnosti, a to je ovde veoma spor proces, jer je u Srbiji, nažalost, još uvek rasprostranjeno mišljenje da kompanije koje se bave otpadom rade lošu stvar, iako je tačno upravo suprotno: mi štitimo životnu sredinu, trudimo se da povratimo što više materijala iz otpada i za to koristimo ekološki prihvatljivu tehnologiju. U prvom krugu bismo želeli da zaposlimo 8-10 ljudi, a onda bi se broj zaposlenih povećavao kako se tempo širenja povećava. Ovo će biti postrojenje velikog kapaciteta, a to želimo i da iskoristimo. Biće nam potrebni obučeni fizički radnici, ali i topioničari, hemičari, kancelarijski radnici, kojima ćemo moći da obezbedimo konkurentne plate.
Prema podacima UN, 2019. godine je u svetu proizvedeno neverovatnih 53,6 miliona tona e-otpada, a reciklirano je samo 17,4 posto. Prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, na svaki milion recikliranih mobilnih telefona može se izvući skoro 16 tona bakra, 350 kilograma srebra, 34 kilograma zlata i 15 kilograma paladijuma, a reciklaža milion laptopova mogla bi da uštedi električnu energiju koju koristi više od 3500 američkih domaćinstava za godinu dana.
Roža Feher
Kompanija Metal Shredder (Foto: privatna arhiva)
