Nakon što je Ferenc Ševenj, bivši predsednik Mađarskog pokreta, u prilogu programa RTV objavio da je organizacija obustavila svoje političke aktivnosti, kao da su se konačno „smirila“ raspoloženja mađarskog javnog života u Vojvodini. To izvesne posledice čini verovatnim. Koje su one?

Opis prve posledice nije bez određenog cinizma, ali je ipak istinit. Slomom mađarske opozicije u Vojvodini, mlada generacija koja polako preuzima upravljanje SVM-om može biti mirna: imaće posla. Uglavnom je reč o političarima kao što su Balint Pastor, Arpad Fremond (da neko ne pomisli da će on od sada imati veze samo sa Mađarskim nacionalnim savetom, on je tamo poslat da drži mesto), Elvira Kovač, Balint Juhas i drugi. Postoji velika šansa da ćemo njihove programe gledati sledećih dvadeset ili čak trideset godina – na isti način kako se to moglo urediti početkom 90-ih za birače, a za Jožefa Kasu ili za one pola generacije mlađe od njegove generacije, praktično sve do danas. Dakle, sada dolaze Balint Pastorovi, a videćemo da li su voljni da se prilagode autoritarnoj politici sa veoma jednostavnom strukturom, kojom su Pastor stariji i njegove kolege pelcovali stranku koja zaslužuje bolju sudbinu. Možda čak i naprave tu promenu, ali ne treba zaboraviti gde su do sada proveli svoje karijere – posebno u poslednjih sedam godina. Ispostavilo se za sve njih da su u stanju da nastave stil Pastorove politike, makar i pomalo nepristrasno, ali više puta veoma entuzijastično – što pokazuje da ona sa stanovišta vlasti funkcioniše. Da li bi trebalo da rizikuju svoje karijere i posao eksperimentišući sa nečim drugim? Da u pozadini, pored zlonamernih osmeha ne istisnu i zadnji dah iz svojih protivnika? Možda od njih i možemo očekivati neko prilagođavanje, ali je više od toga sada malo verovatno. Istovremeno, vredi na trenutak razmisliti i o tome da još mlađa generacija, koja će jednom možda voditi SVM, za 20-30 godina verovatno će imati veoma uske društvene temelje: zajednicu od znatno ispod 100 000 ljudi.

Druga posledica je očigledno ta, da je politika koja je suprotstavljena SVM-u došla na ivicu potpune irelevantnosti. Ovde i sada se uopšte ne čini da iz Vojvodine može da izraste dovoljno jaka „mađarska“ stranka. Možda je stvaranje MP bio poslednji pokušaj u mađarskoj političkoj istoriji Vojvodine. Ni demografija, ni ideološki interes, ni prateća ekonomska pozadina, ni pojedinačne motivacije ne pokazuju da bi se to moglo ponoviti, i to sa trajnim posledicama. Možda još i ima ljudi od kojih bi se nešto moglo „skuvati“, ali se ovaj krug ubrzano sužava u istorijskim razmerama.

Svojevremeno sam često putovao između Subotice i Budimpešte i imao sam tu sreću da razgovaram sa mnogim mladim ljudima u dvadesetim godinama koji govore i srpski, a koji o društvenim problemima razmišljaju na dinamičan/osetljiv način, gledaju u susret uspešnim profesionalnim karijerama, to jest vole svoju otadžbinu – samo ne planiraju da se vrate kući i da svoje zamahe utapaju u blatu vojvođanske politike. U ovoj tački, nemojmo potceniti ni problem nedostatka motivacije.

Za zrele autoritarne sisteme, bilo lokalne, bilo nacionalne, karakteristično je da isisavaju vlast iz javnog života, a ako se neko bavi opozicionom politikom, uopšte nije izvesno da će uspeti na kraju bilo šta da postigne, pred ogromnim stepenom potčinjenosti. Može da uloži 10-20 godina, može čak da dobije i određene pozicije posle pojedinih izbora, ali nikada on neće deliti karte, toliko je sistem zaražen klijentelom centra moći, a sa njom i njegova politizacija. Možete se obavezati da ćete se obavezati, ali hajde da pogledamo sudbinu VMDK, koja nije srećna.

Pa ko želi da ulaže energiju i vreme u ovakvu opozicionu politiku? Ovo je ozbiljan, akutni problem u Mađarskoj u celini, to jest i u Srbiji (da o Rusiji sada i ne pričamo), a sada već verovatno i definitivno za vojvođanske Mađare. U ovoj oblasti postoji jedan minimalni izuzetak, a to je politiziranje u srpskim strankama – o tome u nastavku…

U svakom slučaju, ostavimo mogućnosti otvorenima: osim SVM-a, postoje još četiri organizacije, odnosno izgleda da su neke lokalne ćelije MP-a još uvek aktivne, i dokle god je tako, neka od njih može da počne i da raste, ali je za ovo potrebno neko manje (pa, pre veće) čudo.

I treće: SVM će od sada verovatno moći da se „bori“ protiv veoma pretećih fantoma na jednoj strani, i pojedinih političara, posebno onih u redovima srpske opozicije, na drugoj. Pod prvim treba podrazumevati razumevanje društvenih uslova, od kojih je brza apsorpcija etničke zajednice najdramatičniji proces. Teško je reći gde se po pitanju ovog nalazimo, možda ćemo uskoro na to dobiti odgovor iz podataka prošlogodišnjeg popisa stanovništva, ali ima jedan sociolog koji smatra da se broj ljudi koji zaista žive ovde može približiti broju od 100 000.

Kako god, slatka politička pesma koju svira SVM verovatno neće biti dovoljna da blokira ovaj proces – a sa druge strane taman odgovara tome, da oteža stranci da izgovori to, da zajednica već u 21, veku ide ka svom izumiranju. Verovatno da nijedna manjinska stranka to ne bi rado uradila, ali je ovaj potez tim teži, što političari radije govore suprotno. Već su postojali znaci da je pojava opadanja broja zajednice tabu tema za SVM, ili se sa njom može suočiti samo usred veoma ozbiljnih konfrontacija. Ovo mučenje će se skoro sigurno nastaviti i sa usponom generacije Balinta Pastora. Što se tiče pojedinačnih političkih protivnika, nazovimo to „Ereg Ana – faktorom“, na osnovu najnovijih dešavanja. Političarka Pokreta slobodnih građana uspešno se pozabavila pitanjem spomenika 1944. godine u Novom Sadu i uspela da iznervira SVM, koji je nije mogao ignorisati. Iako su neki elementi njene kritike možda površni (nije da stav SVM-a nije to), činjenica je da je ona uspešno pokrenula utakmicu. Mađarski političari se već duže vreme veštački ili prirodno pojavljuju u strankama „većine“, ali su od prestanka jednopartijskog sistema dosadašnji pokušaji zaista ostali samo eksperimenti. Najdalje je otišao pokušaj Demokratske stranke, ali uprkos tome, do danas od toga ništa nije ostalo. Međutim, ovo je prelomna tačka u kojoj se jedan mađarski političar iz Srbije možda može nadati većem uspehu sa jednom državnom organizacijom iza sebe. Videćemo, da li ima kandidata za to.

Balint Pastor (Foto: danas.rs)