Prvog februara se obeležava Dan sećanja na živi svet Tise, a drugog je svetski dan močvara. Pored ogromnih problema i izazova zaštite životne sredine, vredi pomenuti i katastrofalno stanje močvara u Srbiji.

Ako se spuštamo sa severa na dole, možemo početi sa Palićkim i Ludoškim jezerom. Prvo je možda u boljem stanju, a drugo je, poput pastorka, iako je Ramsarsko područje (tj. močvarno područje od međunarodnog značaja), zapravo postalo septička jama.

Ako ne govorimo o našim stajaćim vodama, već o našim rekama, poslednjih godina je iz Tise i njenog plavnog područja uklonjeno 180 tona otpada, a reka se bori i sa ozbiljnim zagađenjem mikroplastikom. Slična je situacija i sa Dunavom, čije zagađenje mikroplastikom takođe izaziva zabrinutost, ali to nije jedini problem u Srbiji. Početkom leta je jedan nemački hemičar plivao 3 kilometra duž različitih deonica Dunava, da bi uzeo uzorke vode, pa da bi na kraju odustao u Beogradu, jer je u vodi bilo toliko fekalija da nije mogao da nastavi svoju misiju.

Sledeće, evo slučaja reke Krivaje, ono što znamo po zvaničnim podacima je da je udeo štetnih materija ispuštenih u vodotok duplo ili čak pet puta veći od dozvoljenih graničnih vrednosti u nekim slučajevima – na šta ukazuju merenja koja su od 2018. do 2021. godine sproveli Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Zavod za javno zdravlje Subotica.

Situacija nije mnogo bolja ni ako idemo južnije. Svaki put kada reka Lim poplavi, u Potpećko jezero uđe 15 000 kubika smeća: plastični otpad, flaše, metali, kućni aparati. Naše smeće.

Čistoća naših močvara i životne sredine je isključivo odgovornost pojedinca. Vaša, moja, naša. A dugoročno rešenje možda ne bi trebalo tražiti u preradi otpada koji proizvodimo, nego upravo o tome treba da razmišljamo, kako da smanjimo ogromnu količinu otpada koji svake godine pojedinačno proizvedemo. Kupujmo manje, kupujmo svesno i reciklirajmo šta možemo, jer će se na kraju naša deca ugušiti u našem smeću.

Smeće u rekama (Foto: sd.rs)