Već duže vreme planiramo da pokrenemo kolumnu čiji bi naziv bio isti kao i naslov ovog članka, jer u mnogim slučajevima primećujemo, da kada pojedine stvari ispričamo ljudima koji žive u inostranstvu, oni ili slušaju razrogačenih očiju i ne žele da veruju svojim ušima, ili se mršte, a na njihovim licima se vidi sumnja, dok misle da ako je neko blagosloven takvom maštom, zašto ne zarađuje za život kao scenarista u Holivudu.
Pre nekoliko meseci, neko je na društvenoj mreži postavio kratak video na kome je prikazano dvorište pored čekaonice jedne policijske stanice u Vojvodini, a koje je bilo prepuno ptičjeg izmeta, prizor od kog se čak i prekaljenim ljudima stomak prevrnuo. Da se ovako nešto ne bi ponovilo, odnosno da se ne bi ponovilo snimanje istog, prozori su okrečeni braon farbom, tako da se ne vidi napolje i problem je rešen. Istina je i to da je obavljeno i temeljno čišćenje, ali, je li, to bi s vremena na vreme trebalo ponoviti.
Drugi slučaj se desio baš sa mnom, pre nekoliko nedelja, kada sam želeo da izmirim dug na naplatnoj rampi na jednom od izlaza sa autoputa, ali nisam imao kome, pošto čovek nije bio tamo, već me je dočekao jedan papir sa sledećim natpisom:
Sviraj
WC
Oni koji su sedeli u kolima se i dan-danas smeju mojoj faci, koja je najviše ličila na tele koje bulji u šarena vrata, i pitao sam ih da li sam dobro razumeo, čovek je u toaletu, a ja treba da zatrubim da završi sa svojim poslom, koliko god da je on veliki, da bih platio putarinu. S obzirom da su klimnuli glavom, zatrubio sam, a nakon nekog vremena, ispružila se jedna ruka iza prozora, uzela kartu i novac, zatim vratila račun, pre nego što se prozor zatvorio, a rampa se podigla otvorivši slobodan put.
Pročitali ste prvi i drugi deo kolumne „Morate ovde da živite, da biste poverovali!“
Malo je verovatno, da neće biti nastavka…
Sviraj, WC (Foto: privatna arhiva)