Kada je u subotu uveče svetom obletela vest da je „Rusija postigla dogovor sa Belorusijom o razmeštanju taktičkog nuklearnog naoružanja na teritoriji Belorusije“, mnogi su verovatno već zamislili nuklearni krah. Međutim, ako čovek čita malo dalje, osvrne se, sluša i pokuša da razume tekstove koji su za stepen složeniji od sadržaja prve čitanke, ispostaviće se da nema razloga za sveopštu paniku.

Prvo i pre svega, vredi posmatrati stvari u kontekstu. Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji četiri dana nakon sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Ovaj sastanak je bio praćen sa povećanom pažnjom širom sveta i od toga je zaista mnogo toga zavisilo. Nismo ni znali još mnogo o tome – a ono što jesmo, nije promenilo naš pogled na svet i nismo mogli da se nadamo brzo, da je „no, Si stao iza Putina/stavio Putina na svoje mesto“ (treba podvući verziju koja odgovara svetonazorskim preferencijama), samo to, da su mnogo razgovarali, dobro jeli u raskošnom ambijentu i potpisali na desetine sporazuma, od kojih bi možda zanimljiviji bili energetski i komercijalni – ali je bilo i onih o usklađivanju regulatora prehrambene industrije… Nema ni govora o vojnom sporazumu, niti o (deklarisanim) isporukama oružja, a SAD koje su pre sastanka nervozno pominjale kako ne bi bilo najsrećnije da Peking vojnim sredstvima pomogne Moskvi, zauzele su znatno mirniji ton nakon što je Sijev avion poleteo sa ruskog tla.

Prema mišljenju stručnjaka za Kinu, previše je pojednostavljeno (i ne zna se kineska tačka gledišta) verovati da će, pošto su SAD proglašene najvećim protivnikom Kine i Rusije, Peking nužno dati svu podršku Moskvi. Kažu da jeste, Vašington je zaista protivnik Kine, ali mu je trgovina važnija od bilo čega drugog. A u tome je Zapad mnogo važniji partner od Rusije.

Međutim, šta god da se dogodilo unutar zidina Kremlja, Putin očigledno nije dobio ono čemu se nadao. Subotnja „velika“ najava razmeštanja taktičkog nuklearnog naoružanja može čak poslužiti i da se to prikrije – ako se svet fokusira na to, tom trodnevnom sastanku će se posvećivati manje pažnje…

I pre nego što se nasmrt isprepadamo od Putinove objave, hajde da razjasnimo neke „sitnice“: nuklearno oružje može biti dvojako. S jedne strane, postoje strateške (vojne) nuklearne bombe – njih se plašimo, na njih mislimo kada govorimo o nuklearnim bombama. One se pokreću „velikim crvenim dugmetom“ (nije dugme, mehanizam je mnogo složeniji, ali ovo je detaljisanje), to su one koje mogu da zbrišu gradove i države sa lica Zemlje. S druge strane, postoje taktičke (borbene) atomske bombe, koje se mogu koristiti za upotrebu na bojnom polju, baš kao i ostale gadne bombe, samo ove prvenstveno protiv velikih tenkova i timskih formacija – kako je napisala Nina Srinivasan Rathbun, istraživačica koja se bavi međunarodnim odnosima, pozivajući se na članak objavljen na Conservation-u, a pisao Qubit. Prema rečima ove stručnjakinje, zajednička karakteristika taktičkog nuklearnog naoružanja je da njihova punjenja imaju relativno manju eksplozivnu snagu, a da se do cilja isporučuju sistemima manjeg dometa (obično manje od petsto kilometara).

Dakle: Putin je govorio o manjem, taktičkom nuklearnom oružju. On je takođe rekao da je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko ranije ukazao na mogućnost stacioniranja taktičkog nuklearnog oružja u svojoj zemlji i dodao da je Rusija rasporedila deset aviona sposobnih da transportuju taktičko nuklearno oružje u Belorusiju.

On je izneo i detalje, rekavši da će obuka osoblja početi početkom aprila, a da će izgradnja specijalnog skladišta za taktičko nuklearno oružje na teritoriji Belorusije biti završena do jula.

Zli jezici govore da je Putin zapravo nagovestio buduću primenu nečega što se već odavno sprovodi u praksi. Ali su ovo zaista samo zli jezici, morali bismo da budemo zaista veoma dobri obaveštajci da bismo to mogli sa sigurnošću da tvrdimo.

Anton Bendarževski, istraživač postsovjetskog regiona i stručni direktor Fondacije za ekonomska istraživanja Oeconomus, napisao je u svojoj objavi na Facebook-u: „Plan Rusije prema njihovom narativu ››je odgovor na činjenicu da Zapad daje projektile sa osiromašenim uranijumom Ukrajini‹‹. Počeli su razgovori na raznim forumima duž ruskog narativa, da li je ono što je Velika Britanija uradila (najavljivanjem projektila) bila dobra stvar i u kojoj meri je to bila ››legitimna samoodbrana‹‹ u slučaju Rusije. S jedne strane, projektili od osiromašenog uranijuma koje su predali Britanci ne mogu se ni po kojim parametrima nazvati nuklearnim oružjem. Mnogi ih koriste, čak i sama Rusija, pa čak koriste i osiromašeni uranijum kao balastni materijal za avione, jer je težak“, napisao je stručnjak, prema čijim rečima „gledamo predstavu koju mnogi kupuju i u nju veruju“:

“Da li je najava raspoređivanja nuklearnog oružja u Belorusiju zaista bila tako iznenadna? I zaista se to dogodilo kao odgovor na britanski potez? Ma kakvi.“ Zatim pominje da je prethodni beloruski ustav, koji je Lukašenko izmenio nakon početka agresije na Ukrajinu ipak predviđao, da je „deklarisani cilj Republike Belorusije da bude zona bez nuklearnog oružja i neutralna država“ – ali ti ciljevi više ne figuriraju u njemu.

Ferenc Kajzer, docent Nacionalnog javnog univerziteta, rekao je za ATV Dnevnik da je Sovjetski Savez takođe imao takve „nuklearne bojeve glave“ u Mađarskoj kakve je Putin sada najavio da će biti instalirane. Dodao je da ovo oružje ima domet pet stotina kilometara i da se može primeniti u neposrednom okruženju. „Prava jeziva moć leži u strateškom nuklearnom oružju“ – dodao je on, pojašnjavajući da i Sjedinjene Države i Rusija imaju otprilike hiljadu petsto do šesto stotina komada bojevih glava u trenutno spremnom stanju za lansiranje, čak i sada.

Prema rečima stručnjaka za bezbedonosnu politiku Petera Talaša, iako Putinova objava zvuči zastrašujuće, to ipak još ne znači da on želi da koristi ovo oružje. „Cilj nuklearne ucene je da se uplaše zemlje članice NATO-a“ – naglasio je Talaš. Ištvan Đarmati, takođe stručnjak za bezbedonosnu politiku, smatra da je značaj ovog taktičkog nuklearnog oružja u velikoj meri opao, jer je ranije, kada je još bilo malo vojnog nuklearnog naoružanja, postojala potreba za ovo oružje većeg dometa i velike eksplozivne moći – rečeno je u Vestima ATV.

Dakle, nema ničeg novog pod suncem. Sve ovo treba uzeti u obzir pre nego što bilo ko počne da gomila tablete joda i limenke u ostavi.

Nuklearno naoružanje (Foto: republika.rs)