Ovogodišnji Dečji festival „More osmeha“ biće poslednji

„Zbog već postojećih teškoća i onih koje se tek pojavljuju, više nećemo organizovati Dečji festival „More osmeha“, već će ovaj održan 2023. godine biti poslednji“ – rekao je Ferenc Žoldoš, čije ime se vezuje i za Letnje omladinske igre i za Dečji festival „More osmeha“.  O razlozima, problemima i šta deca mogu da očekuju ove godine, na trinaestoj po redu ovakvoj manifestaciji, a koja počinje u 14 časova 27. avgusta, za Sabad Mađar So govorio je sam glavni organizator.

-U Budimpešti sam studirao 10 godina, a ključ preživljavanja tamo preko granice, bio je što sam pored učenja morao i da radim. Između ostalog sam pomagao i u jednoj firmi za organizaciju događaja, koja je bila odgovorna za nesmetano odvijanje preplivavanja Balatona, Budimpeštanskog maratona i drugih sportskih događaja i mogao sam iz prve ruke da iskusim kako ta organizacija izgleda. 1999. godine smo osnovali Omladinsku organizaciju vojvođanskih Mađara u Segedinu, pa smo došli na ideju da organizujemo Letnje omladinske igre, što smo na kraju i ostvarili – rekao je Žoldoš o početku svoje karijere kao organizatora događaja.

Čitavu deceniju ste bili jedan od glavnih organizatora igara, ali želja za velikim manifestacijama nije nestala ni posle toga, pošto je usledio Dečji festival „More osmeha“.

-Priznajem da je osnova civilizovanosti da kako se ti menjaš, menja se i tvoja građanska aktivnost, odnosno, ne prestaješ sa njom, već je menjaš. Kako sam postajao stariji i deca su se rađala, na pamet mi je pala ideja o „Moru osmeha“.

Prvi Dečji festival „More osmeha“ organizovao je Ci-Fi centar u Senti 2010. godine, a ova uspešna priča počela je jakom kišom.

-Nikada to neću zaboraviti, na nas je pala ogromna količina kiše, ali čim je prestala, jedan deo dece je već bio tu i u gumenim čizmama su krenuli prema punktovima na kojima su mogli da dobiju groš (nešto kao token koji deca dobiju kada reše neki zadatak, a iste posle mogu da koriste na mestu za igru, prim. prev).

Sve igre za decu su besplatne, ali da bi imali dvorac na naduvavanje, zid za penjanje, konopac za preskakanje, bio je potreban novac. Kako je izgledalo obezbeđivanje finansijske pozadine?

-Ova manifestacija je veoma brzo uzela maha i stekla ogromnu popularnost, čemu smo se veoma obradovali, ali da bi funkcionisali i da bi učešće bilo besplatno, bilo je potrebno oko milion dinara dobijenih od šest-osam uspešnih konkursa. Ova suma je bila dovoljna da se iz godine u godinu organizuje More osmeha gotovo istog sadržaja, ali nije bilo mogućnosti za razvoj. Tačno smo znali da će se na najpopuranijim lokacijama dugo čekati, ali pošto su naša finansijska sredstva pokrivala samo troškove, nismo bili u mogućnosti da se širimo i razvijamo.

Šta se promenilo ove godine, a što vas je navelo da odlučite da ovo bude poslednji Dečji festival More osmeha?

-Sa finansijske tačke gledišta, ova godina je ispala veoma loše, ali počeću sa dobrim vestima: Mađarski nacionalni savet proglasio je More osmeha prioritetnim događajem i zahvaljujući tome su lokalne i pokrajinske subvencije stizale obilnije, te smo od toga uspeli da prikupimo 420 000 dinara, što bi bilo četrdeset posto traženog iznosa. Koristim uslovnu rečenicu, jer je i manje od toga, pošto moramo da uzmemo u obzir inflaciju od dvadeset posto, odnosno trebalo bi nam 1,2 miliona dinara samo da održimo nivo, a imali smo tih 420 000 dinara pre nedelju dana. Od tada su se javili privrednici iz Sente da pomognu finansijski, a i lokalna samouprava je najavila da će uobičajenu podršku povećati za 150 000 dinara.

Kakva je situacija sa mađarskim konkursima?

-Nacionalni fond za kulturu nije raspisao ovaj tender već dve godine, tek sada je objavljen tender za 2024. godinu, a u slučaju Fonda za nacionalnu saradnju koji smo ranije osvojili, sada su skoro svi dobili fiksni iznos, a tender Fonda Gabor Betlen je raspisan veoma kasno i još uvek nema rezultata. Mi nastalu situaciju nismo tajili i jako puno ljudi je pokušavalo da pomogne. Posebno se zahvaljujemo civilnim organizacijama, koje obezbeđuju lokacije za aktivnosti, jer su one srž događaja, a sve to rade besplatno, volonterski.

U doba vrhunca manifestacije, groševi su se skupljali na tridesetak lokacija, šta možemo očekivati ove godine?

-Prošle godine smo imali petnaest lokacija, a ove godine ih imamo preko dvadeset. Ako neko razmišlja da bi došao kao pojedinac ili u ime nevladine organizacije, neka nam napiše poruku na FB stranici Mosolytenger i razgovaraćemo o detaljima. U ovakvoj situaciji možemo na ovaj način da ugasimo nastali požar, jer je cilj da se manifestacija održi, makar i u skromnijim okvirima, da deca ne osete smanjenje podrške. Ovoga puta neće biti mađarskih izvođača, ali večernji koncert neće izostati, a već znamo da će nastupiti Folkbeat bend.

Mora da je mnogo mozganja i neprospavanih noći prethodilo odluci da ovo bude poslednji Dečji festival More osmeha.

-Zbog poteškoća koje sam doživljavao prethodnih, a i ove godine, odlučio sam da više ne organizujem festival. Polazim od toga da ako je ove godine bilo ovako teško, onda mislim da ne bi bilo održivo na duge staze. I u slučaju Letnjih omladinskih igara imali smo jednom sličan problem, kada su mađarske subvencije smanjene, a onda smo uveli ulaznicu za ranije besplatan događaj. Ali sam se posle toga zakleo da to više nikada neću uraditi, posebno za događaj koji je bio zasnovan na ideji da svaki roditelj i dete – bez obzira na debljinu novčanika – provede bezbrižno jedno lepo popodne.

Da li smatrate da je zamislivo da More osmeha bude zamenjeno nekim drugim događajem ili nekoliko manjih?

-U mađarskoj vojvođanskoj zajednici postoji i ojačala je velika posvećenost deci, postoji mnogo događaja koji su isključivo za njih. Ono što je dobro, da uvek ima nešto. Ako samo kao osnovu uzmem Letnje omladinske igre, u nekoliko dana iza nas su se odigrala čak dva festivala u isto vreme: jedan je Malomfestival u Oromu, a drugi Green Future Fest, a glavni organizatori oba su ponikli od organizatora Letnjih omladinskih igara. Kako ja vidim, biće nastavka ove manifestacije u Senti, ali više ne pod nazivom Dečji festival More osmeha. Za porodice je dobro i to ako mogu da biraju ne samo jedan, već između više događaja za decu svake godine.

Zato se ipak ne bih kladio da Ferenc Žoldoš neće organizovati neke festivale u budućnosti…

-Sigurno da još nisam završio sa organizovanjem festivala, ali šta sledi, to još ne znam. U šali kažemo da će biti i Gerontofest, pošto su posle Omladinskih igara organizatori dobili decu, pa je onda nastalo More osmeha, a kako godine prolaze, ondašnji organizatori i učesnici će ostariti. Do sada smo o tome pričali samo u šali, ali ko zna šta će budućnost doneti…

Civilni centar Ci-Fi je oduvek stajao iza Mora osmeha. Šta će biti sa tom organizacijom?

-I avgust 2023. godine odvija se u znaku prolaznosti za mene, pošto je Civilni centar Ci-Fi nedavno preseljen iz kancelarije na Glavnom trgu, nakon 2002. godine. Pozadina finansiranja je istekla: postoje lični i politički razlozi za to, ali najpre to, da civilna sfera u istočno-evropskom regionu nije toliko važna i za podržavanje. Ne volim pojednostavljeno razmišljanje, ali vidim da se političko i građansko društvo na Zapadu paralelno razvijalo, u mirnim uslovima, te da jedno drugom nisu bili rivali, već su se međusobno dopunjavali. Građansko organizovanje zajednice je u istočnoj Evropi kasnije počelo, ali ga je komunizam uništio. Nakon promena 90-ih, građanska i politička sfera počele su da se razvijaju paralelno. DZVM je na primer, stvorio velike civilne organizacije koje postoje i danas. Međutim, kako je politička sfera jačala, postojanje drugog, alternativnog sveta počelo je sve više da joj smeta, pa su hteli ili da ga eliminišu ili integrišu.

Gde se preselio Ci-Fi?

-Pošto imamo jednu porodičnu kuću, Ci-Fi je dobio jednu od prostorija u prizemlju, tako da se može reći da su sve civilne aktivnosti koje sam ja obavljao prebačene u našu kuću, a s druge strane, kupili smo jedan voćnjak i tu želimo da napravimo prostor za civilnu zajednicu, koji je zbog toga prednost jer je naše vlasništvo i niko ne može da se meša u to kakvim ga sadržajem ispunjavamo. Dugoročno, razmišljamo o razvoju sopstvenog okruženja iz sopstvenih resursa i pretvaranju u zajedničko, s obzirom da se čini da će to biti neophodno, jer će se smanjivanjem broja duša u mađarskoj zajednici u Vojvodini gubiti prostori državnih i lokalnih zajednica.

Dečji festival More osmeha u Senti, 2019. godine (Foto: szmsz.press)