Prelistavajući kalendar rada za školsku 2023/24. godinu i propise koji su mu priloženi, pojedini radnici u prosveti su primetili da su izostavljena određena prava koja se odnose na manjine, a koja su ranije bila u njemu. Nastavnicima, učiteljima, palo je na pamet da u nedostatku ovih tačaka možda neće moći da obezbede učenicima slobodan dan na Sve svete ili možda neće moći da organizuju poseban program za pojedine nacionalne praznike, što je do sada bilo moguće.

Šta je izostalo iz ovogodišnjeg pravilnika?

Upoređujući pravilnik o školskom kalendaru sa prošlogodišnjim, može se ustanoviti da je deo koji se odnosi na to da škole mogu organizovati najviše četiri radne subote, šta ako se Dan škole održava radnog dana u toku školske godine, ako se organizuju ekskurzije ili učestvuje na takmičenju, uvršten u pravilnik koji važi za ovu školsku godinu, ali izostanci zbog verskih ili državnih praznika nisu uvršteni. Nadalje, izostavljeno je i precizirano navođenje nacionalnih praznika nacionalnih manjina, što znači da može nastati problem ako nastavnik želi da organizuje poseban program, tematski dan ili ekskurziju, na neki od nacionalnih praznika. U slučaju mađarske manjine, ovo se odnosi na tri datuma koje je odredio Mađarski nacionalni savet: 15. mart, 20. avgust i 23. oktobar.

Nastavnici su istakli da bi mogli da povežu programe sa ovim datumima i sa Danom Svih Svetih, kao i u oktobru i martu, a u slučaju potonja dva, Rakoci program se odvija u tim terminima.

Iz pravilnika za školsu 2023/2024. godinu izostavljen je odeljak 11, koji se u prethodnom pravilniku još nalazio, a u kome se navodi da su „na osnovu odluke nacionalnih saveta nacionalnih manjina, sledeći državni praznici određeni za nacionalne manjine:

-za mađarsku nacionalnu manjinu:

* 15. mart – Dan revolucije i borbe za slobodu 1848/49.

* 20. avgust – Dan Svetog Stefana

* 23. oktobar – početak revolucije i borbe za slobodu 1956. godine (mi smo prepisali samo deo koji se tiče Mađara, ali su izostavljeni i državni praznici ostalih manjina)

Sekretar nema pojma

Pravilnik koji je usvojen za ovu školsku godinu potpisao je Žolt Sakalaš, potpredsednik Pokranijske vlade, pokrajinski sekretar za obrazovanje, zakonodavstvo, državnu upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, u drugoj polovini maja, a koji je pravno obavezujući postao 31. maja. Žolta Sakalaša smo intervjuisali na svečanom otvaranju školske godine u organizaciji Mađarskog nacionalnog saveta, u Hajdukovu. Interesovalo nas je zašto su ove tačke izostavljene, da li su svesni problema, da li postoji način da se donesu izmene pre usvajanja godišnjeg plana, za šta škole imaju vremena do 15. septembra.

Žolt Sakalaš (Foto: szmsz.press)

Žolt Sakalaš (Foto: szmsz.press)

Razgovor sa Žoltom Sakalašom izgledao je ovako:

-U svakom slučaju, to je nešto što ćemo ispitati…

-Pravilnik ste vi potpisali…

-Svake godine se mora usvojiti pravilnik i razni propisi. Mislim da ovo nije izostalo. Hvala vam što ste mi skrenuli pažnju – odgovorio je Sakalaš.

Fremond: U svakom slučaju bi bilo važno

Pitali smo za mišljenje o ovoj temi i Arpada Fremonda, predsednika Mađarskog nacionalnog saveta, na svečanom otvaranju školske godine MNT-a, jer je to zapravo korak unazad, kršenje prava.

Arpad Fremond (Foto: szmsz.press)

Arpad Fremond (Foto: szmsz.press)

-Do mene još nije doprla ova informacija, ali u mnogim ustanovama gde je mađarski rukovodilac, bez obzira šta piše u propisima, u velikom broju slučajeva mađarski praznici se slave, neovisno o bilo čemu, a mogu se i prilagoditi skraćenim radnim vremenom.

-Ali zar ne bi bilo važno da figurira i na papiru, da se može na to i pozvati?

-Bilo bi važno, naravno, da to bude i napismeno, ali tu informaciju mi nismo dobili. Videćemo šta se povodom toga može učiniti. Video sam da u prvom polugodištu nema nijednog neradnog dana u kalendaru, a nema ni jesenjeg raspusta, sigurno neće biti lako. Mislim da ćemo zajedno sa sekretarijatom i ministarstvom za obrazovanje videti kakva će biti procedura, ali smatram da se uvek mogu naći mala vrata što se verskih praznika tiče.

Viček: Ne tražite problem tamo gde ga nema

Nastavnici su 18. avgusta prvo na društvenim mrežama skrenuli pažnju državne sekretarke za obrazovanje Saveza vojvođanskih Mađara na nedostatke u pravilniku, a odgovor nisu dobili do početka septembra.

Anamarija Viček (Foto: szmsz.press)

Anamarija Viček (Foto: szmsz.press)

I mi smo pokušali da se obratimo državnoj sekretarki Anamariji Viček povodom ovog problema, iako smo znali da nije njena nadležnost promena eventualna izmena pravilnika. Dobili smo odgovor da ona može da da izjavu o bilo čemu samo uz dozvolu ministarstva. S obzirom na to da pokrajinskog sekretara za prosvetu postavlja SVM, a stranka ima i državnog sekretara za obrazovanje, mogli smo da pomislimo da će slučaj biti rešen bez ikakve medijske halabuke. Međutim, nakon što se 31. avgusta činilo da Žolt Sakalaš ništa ne zna o tome, treba da verujemo da se to ipak nije dogodilo, odnosno, iako je Viček znala da pravilnik ne sadrži praznike za manjine, ona nije obavestila Žolta Sakalaša, niti je skrenula pažnju njemu i MNS-u na činjenicu da je zaista došlo do kršenja prava.

Umesto toga, samo dva dana nakon polaska u školu, odnosno više od dve nedelje nakon što je tema pokrenuta, odgovorila je na pitanje na društvenim mrežama sledeće:

-Dan Svih Svetih je pitanje iz godine u godinu, a odgovor se nikada ne menja, tako da je i ove godine uputstvo isto – do sada je školama prepuštena odluka da oni koji traže da ne budu prisutni na nastavi tog dana. Ako treba ceo razred, a i cela škola. Na to treba/mora se gledati fleksibilno. Prvi novembar ne može da se uvrsti u školski kalendar kao praznik, jer bi onda trebalo uvrstiti sve pravoslavne slave i svece. Što se pak tiče putovanja u martu i oktobru, ona se mogu planirati bez obzira na kalendar. Pridržavajte se smernica pravilnika – dobijte saglasnost Saveta roditelja, uključite to u godišnji plan škole, obavestite nadležnu školsku upravu i sve će biti u redu. Ne tražite problem tamo gde ga nema.

Međutim, prema mišljenju nastavnika, uopšte nije svejedno da li su ovi praznici navedeni u posebnom pasusu u kalendaru ili ne. Velika je greška odreći se stečenih prava, jer kada se nešto izbaci iz regulative, ono se ponovo pojavljuje nakon popriličnog istraživanja i mobilizacije energija, ako se uopšte i vrati.

Čonka: Naša prava se stalno ruše

-Ako više ne možete da proslavite sopstvene praznike na dostojanstven način, kako to zakon nalaže, onda je cilj da te nateraju da se osećaš kao da nisi kod svoje kuće – smatra Aron Čonka, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara.

Aron Čonka (Foto: szmsz.press)

Aron Čonka (Foto: szmsz.press)

-Imamo pravo da održimo ono što nam je doneo nacionalni savet, praznike, a uprkos tome, svedoci smo toga da se naša prava stalno ruše. Problem nije samo u tome, jer se mora ponovo pripremati manjinski akcioni plan u čijoj izradi je učestvovao i MNS, s obzirom da su svi rokovi istekli. Ako se i ovo uzme u obzir, onda su upitna ne samo manjinska prava, već i čitav odnos vlasti prema njihovom ostvarivanju. U Vojvodini praznike imaju i Slovaci, Rusini, Rumuni, ali i za njih isto tako važe propisi i kalendar. Postavlja se pitanje: ni oni neće moći da proslave svoje posebne dane? – pita se Čonka, koji smatra da postoje dve opcije, da nisu obratili pažnju ili su to namerno izostavili.

-Ne možemo znati da li je to bio propust ili namera, ali tražimo da pruži mogućnost da nacionalne zajednice uživaju ista ona prava, koja su već prošle godine bila zagarantovana pomenutim dokumentom. Jer ako to ne bude slučaj, stečena prava će biti narušena.

„U pogledu manjinskih prava, Srbija i Vojvodina polako, ali sigurno idu unazad“

-U Subotici se već duže vreme dešavaju stvari koje narušavaju sklad između dve nacionalne zajednice. Najnovija od njih je donošenje kalendara rada osnovnih škola u Vojvodini, a u kom su izostavljeni praznici nacionalnih manjina, koje su do sada određivali nacionalni saveti – rekla nam je Ana Ereg, republička poslanica Pokreta slobodnih građana.

Ana Ereg (Foto: szmsz.press)

Ana Ereg (Foto: szmsz.press)

-Pored toga, odluku je potpisao niko drugi do Žolt Sakalaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, državnu upravu i nacionalne manjine, a koji je član SVM-a. Kome je ovo dobro? – pitam ja vladajuću koaliciju. Da li je zaista moguće da ih u njihovim stalnim kombinacijama ne zanima to što Srbija i Vojvodina polako, ali sigurno nazaduju u pogledu manjinskih prava? Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, svojevremeno je rekao da on pred Vučićem stoji ponosno, ispravljene kičme i uzdignute glave. Ja bih pak, radije formulisala tako, da će pognute glave otići zajedno sa Vučićem tamo gde mu je mesto: u zaborav – rekla je Ereg.

Žolt Sakalaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, zakonodavstvo, javnu upravu i manjinske – nacionalne manjinske zajednice (s leva) i Arpad Fremond, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta predaju pakete udžbenika učenicima koji polaze u prvi razred 31. avgusta 2023. godine u Hajdukovu – iza njih stoji Anamarija Viček, državna sekretarka za obrazovanje, SVM (Foto: Arpad Fremond/Facebook)