Pank nije mrtav! Intervju sa pevačem i frontmenom benda Otvoreni prelom, Mićom Krnjcem

Da pank ni slučajno nije mrtav, već je itekako živ, pokazuje i sledeća priča, o bendu Otvoreni prelom. O svemu tome i još mnogočemu, razgovarala sam sa pevačem i frontmenom benda, Mićom Krnjcem.

Kako ste izabrali ime za bend?

Ime benda sam osmislio mnogo davno tj. u periodu kada sam odlučio da osnujem bend i udahnem život jednoj priči i muziciranju sa prijateljima, istomišljenicima. Opušteno, bez pritisaka i moranja. Bilo je nekoliko opcija za ime benda, ali je mi je Otvoreni prelom delovalo onako udarno i snažno.

Kako biste opisali pravac kome pripada vaša muzika?

Hmmm…ideološki i tekstualno svakako bi se mogli svrstati u anarho punk. Muzički tu ima svega. Preko hardcore-a, crossovera i crusta. Ima melodičnih deonica, a ima i krljanja!

Koliko dugo svirate zajedno?

Bend je nastao u zimu 2007. Ove godine u decembru se navršava 16 godina neprestanog delovanja benda.

Da li imate ili ste imali neke muzičke uzore?

Svaki član je privatno slušao i doživljavao bendove na svoj način. Većinom su to bili stari, oldschool bendovi. Perjanice panka u samom njegovom početku i proboju. To su uglavnom underground DIY (Do It Yourself) bendovi. Od britanskog panka, pa do finskog hardcore-a. Uglavnom ideološki radikalni bendovi sa oštrim porukama prema establišmentu.

Koja priča stoji iza Otvorenog preloma? Kako ste došli na ideju da svirate zajedno?

U periodu pre osnivanja benda, pisao sam pesme, koje su ciljano bile pisane za muzičko izvođenje. Prve pesme su nastale u periodu od 1994-1996. Pesmu Anarhista sam npr. Napisao 1996. godine. Kasnije sam odlučio da dečački san o osnivanju benda pretočim u stvarnost. Pozvao sam Milana Simića (Simke) i predočio mu ideju i tekstove. Rekao sam mu „Simke, ‘ajde da napravimo bend“. Odmah smo krenuli sa radom na autorskim pesmama. Pored autorskih, imali smo i par obrada.

Ko obično piše pesme? Odakle crpite inspiraciju?

Tekstove pesama sam ja napisao, a u nekoliko je imao udela i Simke i jedan komplet tekst je doneo sa sobom u bend, nešto kao miraz… (smeh). Muziku je svojom kreativnošću uradio Simke. Naravno sve smo zajedno radili i dogovarali. Inspiraciju crpimo iz svakodnevnog života, situacija i svega što nas prati u našem okruženju. Većina tekstova je sa jasnom porukom i stavom tj. mišljenjem o svoj nepravdi koja nas svakodnevno teroriše. Pevamo o nepravdi i tlačenju običnog-malog čoveka od strane moćnika, sistema i korumpiranih političara.

Po čemu se vaš bend razlikuje od ostalih bendova tog žanra?

Da li se razlikujemo ili ne, ne bih ulazio u to. Trudimo se da ostanemo dole i da ne letimo previše u vode gde ne pripadamo. Skromnost i iskrenost, onako iz srca, su smernice benda. Ne trudimo se da budemo „posebni“.

Koji je najbolji, a koji najgori nastup koji ste do sada imali?

Hmmm…svirali smo preko 100 koncerata u 8 evropskih zemalja. Bilo je puno dobrih koncerata, mesta i dešavanja. Puno ljudi smo upoznali i stekli prijateljstva za ceo život. To je ta draž i ta nit, koja nas povezuje i koja nas istinski gura napred i daje snage za dalje i neke nove koncerte, pesme, putovanja i druženja. Naravno, bilo je svega. I dobre i loše stvari su se dešavale. To je sve iza nas. Na taj način smo stekli i znanje i iskustvo, koje se samo tako može steći.

Vaš bend je u poslednje vreme doživeo veliki napredak, pričajte nam malo o tome, naročito o nastupima u inostranstvu, kako je do toga svega došlo?

Tako je. Ranijih godina smo imali problema oko konstantnog organizovanja proba. Samim tim i napretka oko rada na novim pesmama i napredovanja benda kroz vežbanja. Uvek je neko odlazio i dolazio sa raznih poslova u inostranstvu. To nas je kočilo, jer nismo imali kontinuitet. Početkom oktobra 2022. godine se konačno okupila prava ekipa u bendu. Trenutno je atmosfera veoma dobra u bendu. Dobro se razumemo se i slažemo. Drugarstvo, tolerancija i razumevanje su prisutni, a kada je tako, onda nema greške. Isto tako, sadašnja postava benda je vrhunski muzički potkovana. Sve se uklopilo i to bi možda bio odgovor na pitanje kako je došlo do pozitivnog pomaka ka napred. Svirali smo na raznim mestima. Ostavili smo traga ponajviše u Češkoj Republici, gde nas non-stop zovu i stekli smo puno prijatelja. Tamo smo imali 4 turneje i sada krajem oktobra nam sledi peta po redu poseta Češkoj Republici. Ovoga puta imamo 3 vezane svirke, jednu u Austriji i dve u Češkoj Republici. U pitanju su Beč, Brno i Letohrad.

Otvoreni prelom je svirao do sada u Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj Republici, Švajcarskoj i Srbiju smo presvirali uzduž i popreko.

U budućnosti nas čekaju svirke u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, itd. Sve navedeno je u fazi dogovora.

Koja su najveća dostignuća vašeg benda po vama?

Postići to da putuješ po svetu sa svojim prijateljima, radiš i sviraš ono što voliš, upoznaješ ljude i mesta i kroz sve to učiš i stičeš iskustvo na raznim poljima, to je možda ono što bi se moglo nazvati pravim dostignućima. Još jednom naglašavam, nismo bend koji je komercijalan i gladan slave i love. Postoje neke druge stvari koje  hrane dušu, a to se u svakom slučaju ne ogleda kroz novac.

Predstavite nam članove benda.

Sadašnja postava benda je sledeća: Darko Robović je za bubnjevima, Ahilej Lak (Muki) je na bas gitari. Njih dvojica čine fenomenalnu ritam sekciju, koja je temelj svega ostalog. Imamo dvoje gitarista u bendu. Jedan od njih je virtuoz na gitari i zove se Sebastian Nikolić. Drugi gitarista je Čaba Barlog, koji je najmlađi član u bendu. Za mikrofonom je moja malenkost tj. ja, a moje ime je Mićo Krnjac.

Gde vidite sebe za 5-10 godina?

U narednom periodu vidimo sebe tako što ćemo raditi tj. već radimo na novim pesmama za novi album. Bez pompe i žurbe, polako i sigurno radimo i idemo napred. Imamo dve nove pesme, koje se zovu Protest i Piroman. Pokušavamo da unapredimo zvuk i samo muziciranje, ali ostajemo ideološki i tekstualno na tragu Otvorenog preloma!

Da li odvajate svoj privatni život od onog muzičkog, sa bendom?

 Svaki od članova ima svoj privatni život. Svoje porodice, poslove, zanimanja i hobije, ali svi zajedno živimo ovaj bend i doživljavamo ga kao sastavni deo naših života. Meni je npr. Otvoreni prelom i deo familije i sastavni deo života. Na bend gledam kao na člana porodice. Mislim da sam jasno opisao koliko nam je drag i koliko volimo Otvoreni prelom i sve što radimo oko njega.

Ko su uglavnom vaši fanovi?

Ljudi koji nas prate i koji nas uistinu razumeju i podržavaju su većinom ljudi širokih shvatanja, solidarni tj. nesebični, i ljudi koji dele naše mišljenje, ideologiju i stavove, koje mi naravno kroz pesme pretačemo. Svakavih ljudi je bilo na našim svirkama. Od unikatnih frikova, do ekstremnih pankera.

Da li imate neke rituale pre koncerta?

Nemamo nikakve posebne pripreme i rituale. Sve je stvar dogovora i vežbanja na probama i svako zna šta mu je činiti. Bend polako, ali sigurno sazreva na svim poljima, svidelo se to nekome ili ne, nezaustavljivo idemo napred radeći ono što volimo i smatramo da je ispravno i što nas ispunjava i čini sretnima.

Imate li neki savet za one koji sad počinju ili žele da počnu da se bave muzikom?

 Danas se saveti i ideje teško usvajaju i primaju k znanju. Pojavili su se neki novi klinci i bendovi, koji bi mogli prerasti u ozbiljnu priču. Generalno nema baš puno mlađarije, ali svakako treba čuvati i podržati pojedince koji se zalažu i trude da naprave nešto kreativno. Pitanje je šta je uopšte uspeh u svetu muziciranja. Da li je to slava, komercijala ili neki drugi oblik sticanja samoreklame i koristi, nisam siguran. Možda neko teži tome i takvim stvarima. Mislim da je najbitnije biti srećan i zadovoljan onim što radiš i stvaraš. Imati prave ljude i prijatelje oko sebe, jer samo je to put do uspeha, pa šta god to bilo ili značilo i ispunjavalo pojedinca ili bend.

 

Članovi Otvorenog preloma, Ljubljana, kasarna Metelkova, s leva na desno: Sebastian Nikolić – gitara, Darko Robović – bubnjevi, Čaba Barlog – gitara, Mićo Krnjac – vokal, Ahilej Lak – bas (Foto: privatna arhiva)