Kraj 19. veka, pesma zrikavaca i letnja noć u ravnici – dva zemljoposednika grof Gedeon Gida Rohonci i Đorđe Lederer igraju poker među buradima. Kao i uvek, i sada igraju iz opklade: ko će se oženiti lepšom damom, koja će imati veći miraz, ko će imati plemenitije konje i bolji rod voća – ove kartaške partije obično su imale ovakve uloge. Sada igraju u to ko će imati bolje vino. Grof Rohonci se kladi u dva konja da će i ovu opkladu on dobiti. Na kraju je zadržao svoje konje, jer je kod Bačkog Gradišta, na Bisernom ostrvu koje leži u zagrljaju žive i mrtve Tise potekao zlatnožuti sok i nastao je jedinstven tip vina u Evropi. Priča se da je tako počela priča o Muskat Krokanu.
Grof Gedeon Rohonci, vlasnik Bisernog ostrva (1852-1929) – ovo je naslov pod kojim je Andre Karolj, lokalni istoričar iz Novog Bečeja pisao istoriju grofa. Majka Gedeona Rohoncija bila je Klara Šišanji, njegov otac Lipot Rohonci, a porodica je imala vlastelinska prava u Novom Bečeju, a pored toga su u prvoj polovini 19. veka posedovali i Borđoš i Jarugu. Gedeon, koji je rođen u Budimpešti, sa devet godina je ostao bez roditelja, ali su ga zahvaljujući zaostavštini rođaci školovali. Po završetku studija dolazi u Novi Bečej i znanje koje je stekao primenjuje na svom imanju na Bisernom ostrvu, gde se umesto na proizvodnju pšenice i kukuruza fokusira na proizvodnju povrća, voća, dinja i grožđa.
Svojim visokokvalitetnim proizvodima uspeo je da privuče pažnju i međunarodne publike: u Evropi najtraženije bile su dinje Biser Tise, stono grožđe muskat, breskve i razni džemovi. Posle 1890. godine, u Novom Bečeju je odomaćio sortu grožđa Chasselas mousquc bianc crouqant, od kog se pravi vino Krokan.
Priča o uspehu od švercovanih stabljika?
Veliku ulogu u njegovom uspehu imala je činjenica da je na svom imanju zapošljavao iskusne profesionalce. Jedan od njih je bio i Ištvan Ivegeš, poreklom iz Mađarske, čijeg sam sada već penzionisanog unuka upoznala u Bačkom Gradištu. On je većinu priča o svom dedi čuo od majke i bake.
-U početku su moj deda i Rohonci ovde na Biserno ostrvo dolazili samo da love, tada je bilo još potpuno divlje, močvarno ostrvo. Moj deda je studirao vinogradarstvo u Budimpešti i Beču, a zemljište ovde mu se veoma dopalo: bilo je visoko i peskovitog sastava. On je ponudio da svom prijatelju napravi vinograd, a Rohonci mu je ovaj zadatak i poverio. Moj deda se smestio na Bisernom ostrvu, poče sa drenažom, pripremio zemljište pogodno za gajenje grožđa, uzgajao razno grožđe i pravio vino, a Rohonci je dolazio samo jednom ili dva puta godišnje… –priseća se Ištvan Sekereš onoga što je čuo.
Izvori su prilično podeljeni u pogledu mesta porekla loze krokana: neki ukazuju na Francusku, neki pak na Alžir. Ivegešev unuk ima drugačiju priču o tome.
-Rohonci je uspešno nastupio sa vinima sa Bisernog ostrva na Svetskoj izložbi u Parizu. Moj deda je poznavao i francuska vina, nekako je naleteo na krokan, ali Francuzi nisu dozvolili da ovu sortu grožđa iznese iz zemlje. Moj deda je pak, uspeo da stupi u kontakt sa marokanskim vinogradarima i odatle su uspeli tajno da prošvercuju nekoliko stabljika vinove loze. Njihov zasad je dobro uspeo, jer su uslovi ovde bili pogodni. Moj deda je nagovorio Rohoncija da ovde sagrade jedan lep letnjikovac, koji je postao popularno društveno mesto. Čak je i njegova žena ponekad posle toga dolazila, iako se sa mužem mnogo prepirala zbog Bisernog ostrva – kaže Ištvan, čiji je deda gajio i novo grožđe, od kojih se jedno zvalo crveno Bisernog ostrva, a drugo Izabela Rohonci.
Vino privilegovanih
Izvanredno vino stavljano je na trpeze u kućama mnogih vladara, kasnije su u njemu uživali i Tito i Šarl de Gol, a prema dobro obaveštenim izvorima degustirao ga je i predsednik Putin tokom posete Srbiji.
Ali o kakvom je vinu reč? Muskat Krokan je zahtevan i osetljiv na bolesti i niske temperature, ali je na Bisernom ostrvu opstao – sunčeva svetlost koja se odbija od površine vode reke i odličan mikrolokalitet mu pogoduju. Muskat Krokan je kvalitetno suvo belo vino, karakterističnog ukusa i arome, ali se rakija pravljena od njega takođe smatra specijalitetom.
Grozdovi mirisnog grožđa koji čine osnovu vina su otprilike cilindričnog oblika i težine 120-150 grama. Okrugle bobice su srednje veličine i zelene boje. Krokan može da sadrži 22% šećera i 5-7 g/l kiseline. Ovo izuzetno svetlo žuto vino zelene nijanse pitko je, osvežava i puno je, a visok sadržaj ekstrakta daje mu tu punoću. Svrstava se u kvalitetna vina, iako ga neki proizvođači svrstavaju u vino vrhunskog kvaliteta.
U vreme Gedeona Rohoncija, nabavljanje krokan vina bila je privilegija magnata i političara, zbog ograničene količine i izvanrednog kvaliteta: ako se izračuna vrednost boce krokana u to vreme, flaša je vredela oko hiljadu evra.
Ne samo imanje, već i grožđe može biti izgubljeno
Imanje na Bisernom ostrvu nacionalizovano je 1946. godine, a vinograd je poveren poljoprivrednom preduzeću Sokolac iz Novog Bečeja. Zatim je usledio uobičajen scenario: 2003. je privatizovano, a zatim ga je Ministarstvo poljoprivrede 2005. godine renacionalizovalo, konačno prodalo prava zakupa Bisernog ostrva, a Sokolac je stavljen pod stečajnu upravu, čime je počelo propadanje imanja. Zbog nebrige i natezanja oko restitucije, u jednom trenutku je postojala opasnost da vrsta koja se smatra utohtonom bude zauvek izgubljena.
Inače, imanje je godinama zakupljivala firma Euro-Pan sa sedištem u Novom Sadu, čiji je većinski vlasnik Rohoncijev praunuk, američko-mađarski državljanin Kristijan Šauška, a drugi vlasnik je Bora Gvozdenac. On je godinama unazad izjavio da je kompanija 2005. godine dobila pravo korišćenja na 224 hektara na dvadeset godina, a namera je bila da Bisernom ostrvu vrati nekadašnji sjaj renoviranjem letnjikovca, sadnjom novih vinograda i razvojem vinskog turizma. U međuvremenu je Ministarstvo poljoprivrede raskinulo ugovor sa Euro-Pan-om, navodeći kao razlog kršenje ugovora: obe strane tvrde da druga nije ispunila svoje obaveze iz ugovora.
Sa početkom procesa restitucije, postoji nada da će Biserno ostrvo biti vraćeno potomcima svog prvobitnog vlasnika. Njegov praunuk, Kristijan Šauška, vlasnik je nekoliko vinarija svetske klase u Mađarskoj, a za koga se navodi da bi uložio značajna sredstva za stvaranje uslova za proizvodnju vina svetske klase i turizam, na nekadašnjem porodičnom imanju.
Poznavajući dinamiku specifičnosti domaćih postupaka i repatrijacije, kao i trenutnog nesrećnog stanja imanja, veliko je pitanje sledeće: Da li će ova posebna sorta grožđa preživeti pravnu bitku?
(nastaviće se )
Roža Feher
Lepi Gida i Cigani muzičari iz Novog Bečeja
U nekim spisima, Gedeon Rohonci se pojavljuje kao otelotvorenje savremenog razvratnog sveta – to je vidljivo i iz redova koje je o njemu napisao Zoltan Kalapiš: „Važio je za neobuzdanog viteza prestoničkih balskih dvorana i salona, trkališta i klizališta, bio je prelepi Gida u društvu lepih žena. Posećivao je kartaroške pećine Evrope, išao u lov na selo, bio junak lumpovanja, a ponekad čak i kao član parlamenta zabavljao državne oce i novinare kao asistent u političkim duelima.“
I Kalman Miksat i Geza Gardonji su više puta pisali o burnom privatnom životu Gedeona Rohocija, a sačuvano je i nekoliko anegdota o njemu koje verno odražavaju njegov boemski način života. Ovo ispod se može pročitati u knjizi pomenutog Karolja Andrea, lokalnog istoričara iz Novog Bečeja.
Tokom zabava i lumpovanja u Budimpešti, često je kritikovao muzičare da ne znaju tako dobro da sviraju kao Cigani iz Novog Bečeja. I obećao im je da će jednog dana doći u Budimpeštu sa ciganskim orkestrom, pa će se i uveriti u to. Naravno, prestonički muzičari nisu obraćali puno pažnje na rečeno, jer su smatrali nemogućim da muzičari iz Vojvodine budu bolji od njih. Posle nekog vremena, usred zabave, dobro raspoloženi muzičari upitaše Gedeona: „Pa, gospodine poslaniče, da li vaši muzičari ovako dobro sviraju?“ „Pa, odmah ćete videti“ – odgovori Gedeon i ugasi svetlo. U tom trenutku su u mraku zatitrale violine. Publika više nije mogla da izdrži sedeći brzi ritam uzastopnih čardaša, čekali su spremni za ples da se upale svetla. Svetlo je bljesnulo, a Gedeon je teatralnim pokretima predstavio muzičare iz Novog Bečeja, okupane u znoju, koji su dubokim naklonima odgovorili na ogroman aplauz publike. Priznanja i čestitke nisu izostali ni od gradskih muzičara.
Isticao se u mnogim oblastima
Pored upravljanja imanjem, grof Gedeon Rohonci se istakao i u politici, sportu i mnogim drugim oblastima. Od 1878. do 1901. godine zastupao je interese stanovništva okruga Novog Bečeja u Mađarskom parlamentu. Godine 1902. izabran je za predsednika Mađarske vinogradarske i voćarske zadruge za svoja dostignuća u inovacijama u proizvodnji, pakovanju i transportu voća. Držao je trkačke konje, aktivno učestvovao u radu Društva za zaštitu poplava i unutrašnjih voda i velikoj zaštiti od poplava u Segedinu. Na ledu je nastupao kao plesač, organizovao balove i festivale na ledu, bio predsednik Budimpeštanskog klizačkog saveza i počasni predsednik Atletskog kluba Ujpešt-Rakošpalota. Zaslužan je za pronalazak poznat kao Kolumbove klizaljke, kao i za još jedan pronalazak vezan za klizanje, Ahilov kaiš za gležanj.
Grof Gedeon Gida Rohonci (Foto: sauska.hu)
