Na konferenciji Fondacije Sloboda štampe pod nazivom Democlipse, o srednjoevropskoj emigraciji, govornici su razmotrili rezultate popisa iz oktobra 2022. godine iz nekoliko perspektiva: stanovništvo većine srednjoevropskih zemalja značajno stari i smanjuje se, što višestruko utiče na nacionalne manjine u regionu. Ova pojava može imati dubok psihološki uticaj na pojedince i različite društvene grupe, ali ima i široke ekonomske, socijalne, kulturne i političke posledice, ne samo za dotične zemlje, već i za Evropsku uniju i kontinent u celini.
Na konferenciji u Budimpešti, sudija Ustavnog suda i bivši predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Tamaš Korhec, postavio je pitanje da li ima razloga da se za depopulaciju Vojvodine koristi termin demografska katastrofa. Naime, sve ovo se dešava u vreme kada je situacija Mađara mirnija i manje opasna nego bilo kada (osim 70-ih i 80-ih godina), a ekonomska moć država je porasla, u ciframa. Mađarska država je preko Fondacije Prosperitati uložila u region 250 miliona evra, što je veliki novac, ali nije mogla da zaustavi iseljavanje. Mnoga pitanja se postavljaju, rekao je Korhec, koji smatra da se moramo suočiti sa činjenicom da problem postoji, da bismo mogli da utičemo na ove procese.
Pitali smo Tamaša Korheca zašto se natalitet u mnogim slučajevima pominje kao glavni problem, iako to možda nije razlog broj jedan za opadanje broja stanovništva. On je odgovorio da je razlog tome što to zaista i jeste stvaran problem, jer da dobro stojimo na tom polju, onda bi ostali faktori, koji su izazvali pomenuti pad, bili manje primetni. Korhec je istakao da poređenje pokazuje da je situacija u svakom regionu drugačija, u Slovačkoj na primer nema problema sa natalitetom, ali tu ima drugih problema, koji kod nas ne gravitiraju.
-Ne želim da izbegnem odgovor, verovatno je to i zato što jedna javna ličnost ne zna mnogo toga da kaže o emigraciji, osim ako ne želi da klišeizira ili ako ne želi da kaže stvari za koje nije više sigurno da imaju elemente istine. Ono što je bila očigledna pokretačka snaga ovog procesa u prvim decenijama 2000-ih, velika nezaposlenost, više ne postoji. Uprkos tome, emigracija je jača. Ljudi ne znaju šta da kažu o tome, plaše se da daju izjave, posebno politički akteri, kojima je popularnost važna. Ne usuđuju se da kažu ništa što bi moglo izazvati nezadovoljstvo onih koje bi tema dotakla. Nije slučajno što je Peter Vataščin rekao da kada je Ištvan Pastor otvoreno tvrdio da mladi odlaze iz mode, to bila nepopularna izjava čak i u redovima SVM-a. Od tada više nije želeo da priča o ovoj temi. U vezi sa tim može se osetiti oprez, premda ako mi ne otkrijemo stvarne faktore, ako ne pokušamo da se pozovemo na realne razloge, onda ćemo od toga izumreti – objasnio je Korhec. On je u svom izlaganju govorio i o tome kako se promenio i sistem vrednosti Vojvođana.
Tamaš Korhec na konferenciji Democlipse u Budimpešti (Foto: szmsz.press)
-Vojvođanski Mađari su usvojili preovlađujući narativ vezan za globalizaciju, digitalizaciju i stalni rast. U Vojvodini sposobni mladi početnici u karijeri, koji bi želeli da rade, potpuno drugačije razmišljaju o tome šta im je glavni životni cilj od druge generacije. Iako su materijalne stvari oduvek bile veoma važne u ljudskim životima, sticanje materijalnih dobara je sada postalo primarni cilj. Na najvišoj stepenici pijedestala stoji jedna stvar: srećan sam kada mnogo zarađujem, kada mogu da posedujem mnogo stvari za koje je potreban novac. Sve drugo, što bi čoveka moglo usrećiti, povlači se u drugi plan. Naravno, ima i onih koji ne razmišljaju tako, ali u smislu glavnog udarca, mnogi idu tamo kuda i svet ide i usvojili su pomenuti mentalitet. Trenutno i istraživanja pokazuju da je plata primarni faktor pri traženju posla, s kim radim, kakav posao radim, koliko se zamaram, koliko dugo moram da putujem, sve su to sekundarni faktori. Da ne govorimo o onima koji rade u drugim državama, ne zna se sa čim ide to, ako prestane pristup njihovoj sopstvenoj kulturi.
Više puta na konferenciji se moglo čuti da političari potpuno ignorišu rezultate popisa, ali društvo ne čine samo političari, pa smo pitali Tamaša Korheca i to, zašto građanska sfera ćuti.
-Trenutno civilne sfere jedva da ima. Unutar našeg mini društva, došlo je do toliko jake centralizacije, da iako postoji mnogo civilnih organizacija koje rade, one se drže na tako kratkoj uzici i njihove aktivnosti su toliko kontrolisane, da se ne bave time za šta nisu dobili dozvolu. To je građanska sfera koja se drži na hlebu i vodi, a čiji glas tek ponekad dopire do naroda. Mediji su takođe samo u maloj meri otvoreni za pluralitet. Civilna sfera se ne bavi ovim problemom, jer ne može. Slobodni javni diskurs ne postoji, iako bi iz njega mogle proizaći dobre stvari. Kada o nečemu ne sme da se priča, a pravimo se da to nešto i ne postoji, onda nema dijaloga, iako bi bio potreban. Ni na konferenciji nismo nastupili tako, da smo unapred znali šta ćemo da kažemo, već smo slušali jedni druge, odgovarali jedni drugima i formirao se dijalog. To je ono što je potrebno i u javnom životu, zdrav dijalog, jer ako ne govorimo o problemu, to je isto kao da skrivamo neku bolest – rekao je Korhec.
Zanimljiv deo njegovog izlaganja je bilo i nijansiranje one slike, da se mi vojvođanski Mađari izolujemo od većinskog društva, pri čemu je između ostalog naglasio i situaciju trudnica, to jest način, na koji se izolujemo od većine.
-Mađarska zajednica je mnogo više zatvoreno mikro društvo, nego što to mi u javnosti priznajemo. Ne govorimo o asimilaciji, jer je jedan od načina da se približimo većinsom društvu odricanje od svog nacionalnog identiteta. Vrlo je malo Mađara stručnjaka, intelektualaca i stvaralaca koji rade kao Mađari i poznaju ih u Novom Sadu ili Beogradu. Ako istražimo, verovatno poznajemo samo nekoliko ovakvih ljudi. Ali i mali čovek to može da oseti, jer, koliko Mađara čita savremenu srpsku književnost ili gleda srpski dnevnik? Koliko vojvođanskih Mađara zanima ono čime se bavi srpsko društvo? Na kom nivou govorimo jezik, da li umemo da čitamo na tom jeziku?
Sa ove tačke gledišta, mi smo zatvoreni, a da prosperiramo, moramo prepoznati važnost poznavanja drugog jezika, moramo ga usvojiti, jer je danas gotovo nemoguće prosperirati u mnogim oblastima bez znanja srpskog jezika – dodao je on.
Tokom razgovora se povela reč i o tome da li mešamo pojmove asimilacije i integracije.
-To nije uvek svesna odluka, ali mi nesumnjivo ne pravimo razliku između ova dva pojma u javnom diskursu. Asimilacija je gubitak sopstvenog identiteta, a integracija je sposobnost da se pliva, preživi, prosperira u jednom takvom društvu koje većinski nije vezano za moj jezik i kulturu. Dakle, ako treba da „plivam“ u Beogradu, na primer, onda mogu tamo i da radim svoj posao. S jedne strane mešamo ta dva pojma, a s druge strane je nemoguće govoriti o integraciji zbog jezičkih kompetencija. Razumljivo je da se otuđujemo od onog što ne razumemo, međutim, ako prepoznamo svoje nedostatke, dodatnim radom možemo da prevaziđemo jezičke barijere – to je uslov da nestane osećaj inferiornosti – istakao je Tamaš Korhec.
Izbegavanje upotrebe srpskog jezika svojstveno je mnogim vojvođanskim Mađarima, a ne pomaže ni to što se mnogi od njih informišu samo iz mađarskih medija.
-Ovo izaziva konfuziju u ljudskim umovima i identitetu. Kao rezultat jake nacionalne retorike (mi smo jedna nacija), ljudi pokušavaju da žive onako, kao da žive u Mađarskoj. U digitalnom prostoru, kao i u vestima, gledaju samo mađarske kanale, pokušavaju da žive u svetu koji su sami stvorili, a ne primećuju stvarnost. Međutim, u stvarnom životu se ne radi o tome, jer se u mnogim životnim situacijama može ispostaviti da živimo u kreiranom svetu. Ako se takva osoba nađe u situaciji u kojoj mora da se snađe bez znanja jezika i mesta, može da se uspaniči, počini greške i oseti potrebu da pobegne odavde. Međutim, i on sam doprinosi tome da živi u virtuelnom svetu, dok saobraća kod kuće. Identitet je važno pitanje u nacionalnoj politici, ali moramo znati da nas ne ugoržava asimilacija, već druga dva procesa. Ova slika mora biti iznijansirana, a napori koje mogu da učine političke snage moraju se prilagoditi stvarnosti – rekao je Korhec.
Govori i zaključci doneti na konferenciji nisu bili baš pozitivni, jer kako je istakao sudija Ustavnog suda Tamaš Korhec, ako ne prepoznamo probleme, rešenja se ne mogu pronaći.
-U svom izlaganju sam okarakterisao kao katastrofu ono što sada doživljavamo. Međutim, ako prepoznamo veličinu opasnosti, želimo nešto da uradimo po tom pitanju, a želimo i da delamo, onda se trudimo da stručno formulišemo mere kako bi se nešto promenilo, a to može imati pozitivan efekat. Zaustaviti, preokrenuti, to su smeli izrazi, bilo bi neozbiljno govoriti o mogućnosti da se ovaj trend preokrene, ali mogli bismo mnogo da učinimo da tokom sledećeg popisa ove brojke ne budu tako katastrofalne. Ako ne želimo da stvorimo ove uslove, onda ne moramo ni da započnemo celu priču, već treba da pustimo da se odvijaju spontani procesi, pa tako nećemo imati šanse za neuspeh. Svako može da uradi mnogo stvari, međutim, najviše toga možemo uraditi u svom uskom krugu. Ako želimo da uradimo nešto u oblasti demografije, onda najviše toga možemo da uradimo u odnosu na sopstvenu porodicu, na nju možemo da utičemo. Ako smo doslednim, posvetimo dovoljno energije i pažnje tome, onda možemo da doživimo uspeh u svom manjem okruženju. Ako želimo da menjamo svet, za to imamo najmanje šanse – izjavio je Tamaš Korhec.
Oršolja Šeregelj
Broj Mađara koji žive u Vojvodini, smanjen je za 70 000 od 2011. godine, na osnovu konačnih podataka sa popisa od prošle godine.
Tamaš Korhec na konferenciji Democlipse u Budimpešti (Foto: szmsz.press)
