„Tata, tata, neko jako kuca!“ – ovim rečima su moja deca prekinula moje slušanje podkasta i kao što uvek radim u takvim situacijama, prišunjao sam se prozoru da vidim ko je to i šta želi.
Jedan muškarac i jedna žena su čekali ispred. Umesto pozdrava, žena je izgovorila jedno ime i upitala da li sam ja ta osoba.
-Nisam to ja, on više ne živi ovde, mada se i dalje vodi na ovoj adresi.
-Znate li gde živi? Ili je preminuo?
-Znam gde živi, ali… ako smem da pitam… Šta to vaš kolega piše? Kakav dokument priprema?
U tom trenutku, oglasio se čovek:
-Ne pripremamo nikakav dokument.
-A šta tačno pripremate, šta pišete? Ko vas je poslao, za koga radite?
-Mi smo iz Srpske napredne stranke…
Odmah mi je sinulo da se sve to dešava zato što su znali da je na ovoj adresi prijavljena osoba koja godinama nije glasala, pa su želeli da saznaju za koga će ta osoba glasati 25. oktobra. Gotovo sigurno su već imali određeno predznanje o tome za koga ću ja glasati, pa na to nisu trebali da potroše ni sekund vremena, ali pošto su na spisku pronašli potencijalnog glasača, odlučili su da pokušaju.
Iz svega toga nije proizašlo ništa dobro, jer su se uloge obrnule, pa od tog momenta više nisu oni postavljali pitanja, već ja.
-Zašto to radite? Da li znate da je to protivzakonito? Da li sastavljate paralelni birački spisak? Kako ste došli do podataka o tome ko je prijavljen na ovoj adresi? Znati li da ja moram sad da vas prijavim? – postavljao sam pitanja, a zatim rekao da već i zovem predstavnika opštinske izborne komisije kako bih mu rekao šta se dešava. To sam i učinio, ali njih tada više nije bilo, udaljili su se.
I ovaj slučaj ukazuje na to koliko je velika panika u redovima onih na vlasti, s obzirom na to da sada tragaju za ljudima koji godinama nisu glasali. Na kraju krajeva, to može značiti samo da su iscrpeli svoju bazu pouzdanih glasača i da moraju da pronađu nove koji će ih zameniti. Ovu operaciju bi sasvim prikladno mogli da nazovu Nemogućom misijom.
Predstoje nam izbori (Foto: szmsz.press)
