Buvljak koji umire: Hoće li novi Lidl objekat doneti preporod ili zadati konačni udarac?

Maloprodajni lanac Lidl otvorio je pre nedelju dana svoju treću prodavnicu u Subotici, odmah pored gradskog Buvljaka. Prerano je reći, jer je prošlo svega nekoliko dana, šta ovo znači za trgovinu na već i ovako umirućem Buvljaku, ali su mišljenja i očekivanja među trgovcima svakako podeljena kada je reč o tome koliku će konkurenciju predstavljati nova prodavnica.

Buvljak već godinama vegetira. Mnogi smatraju da bi, da kupci iz Mađarske ne dolaze vikendom, već davno bio zatvoren. Pre petnaest godina bilo bi nezamislivo da toliko stolova zvrji prazno, da prodavci počinju sa ispakivanjem tek posle osam sati ili da se vidi sa kraja na kraj hale, jer tuda ne prolazi ni živa duša. Ova promena na gore nije počela sada: kupovna moć opada iz godine u godinu i uprkos konkurentnim cenama, sve manje ljudi kupuje na pijaci.

Ako Lidl i predstavlja konkurenciju, verovatno će prvenstveno uticati na one koji robu nabavljaju u „Határdiszkont-u” u Tompi i ostvaruju zaradu putem povraćaja PDV-a, a pritom su u stanju da svoje proizvode nude po znatno nižim cenama nego obične prodavnice ili drogerije. Pored toga, lokalni proizvođači bi se mogli naći u teškom položaju, iako nude proizvode vrhunskog kvaliteta, ali ne mogu da pariraju cenama i promocijama trgovačkog lanca.

Mnogi već godinama izdržavaju svoje porodice zahvaljujući pijaci. Neki su počeli čak pre trideset godina i uspeli da opstanu u poslu, ali ipak ne postoji nijedan prodavac koji nije osetio pad prodaje, bilo da prodaje odeću ili alat.

Đorđo je u hali Trošarina na pijaci počeo da prodaje robu pre dvadeset pet godina. Do sada je prodavao proizvode za ličnu higijenu, sredstva za čišćenje i hranu za kućne ljubimce, ali kaže da je već započeo rasprodaju i da će najkasnije do kraja godine prestati da radi, jer od tog posla ne može da izdržava porodicu.

-Jednostavno nema posla, više se ne isplati baviti se ovim. Pokušaću da rasprodam ovo što imam po nabavnoj ceni ili ću možda ponuditi nekom od susednih prodavaca, da vidim da li žele nešto da preuzmu i onda sam završio. Tražiću neki posao, pa čak i ako za minimalac, bolje je tako, jer je to zagarantovani prihod. Ovde je sve neizvesno, a do penzije mi je ostalo čak još deset godina – kaže Đorđo.

Prema njegovom mišljenju, situacija se pogoršala kada je pandemija koronavirusa stigla u ovaj kraj. Pijaca se nikada u potpunosti nije oporavila od tog perioda, a uslovi postaju sve teži iz godine u godinu. Đorđo smatra da će novi objekat Lidla dodatno smanjiti obim njihove prodaje na pijaci. Takođe navodi da bi i drugi, poput njega, napustili rad na pijaci kada bi mogli, ali nemaju gde drugde da potraže zaposlenje.

–Kada smo počeli, u ovoj hali nas je bilo pedeset petoro. Sada nas je ostalo samo desetoro. Bilo je perioda kada sam odlazio po robu dva-tri puta nedeljno, jer su sve razgrabile mušterije. Danas odlazim jednom mesečno, a nema nijednog proizvoda za koji bih mogao da kažem da postoji velika potražnja. Ono što mogu da prodam slučajno prodam, te čak ni praznici više ne donose neki značajniji porast prometa. Štaviše, više se ne možemo osloniti ni na kupce iz Mađarske. Oni sada imaju običaj da ne kupuju kod nas jeftine proizvode, već na putu kući sami svrate u prodavnicu Határdiszkont. Iako bi i dalje bez njih svi ovde mogli da stave ključ u bravu.

Đorđo kaže da je nedostatak novca svakako osnovni uzrok, ali tešku situaciju dodatno otežava činjenica da prodavnice, iako su skuplje, nude mogućnost plaćanja karticom, na rate ili putem uplatnica, dok se na pijaci prihvata isključivo gotovina. Shodno tome, više nema nikakvog razloga za kupovinu na pijaci.

Silvija, još jedna prodavačica iz hale, takođe se žali na obim posla. I ona uzima povraćaj PDV-a, ali prehrambene proizvode nabavlja sa druge strane granice.

–Oni koji imaju novca ne dolaze na pijacu, oni odlaze u prodavnicu, ne gledaju cene i jednostavno kupe ono što im je potrebno. Na pijacu danas dolaze samo ljudi sa ograničenijim budžetom. Moje mušterije su prvenstveno naši ljudi, dakle ne iz Mađarske i naravno troše samo onoliko koliko imaju. Mislim da će se situacija dalje pogoršavati. Iako mađarske proizvode prodajem po cenama nižim za 100-200 dinara, Lidl će verovatno postati konkurencija i meni, naročito svojim akcijskim artiklima, ali će najveći udar verovatno osetiti prodavci na tezgama sa voćem i povrćem.Prednost nas koji radimo na pijaci je možda u tome što nudimo određene proizvode kojih nema u običnim prodavnicama.

Silvija već dugi niz godina izdržava svoju porodicu radeći na pijaci. Međutim, kako i sama ističe, više nije mlada, pa je upitno da li bi mogla da pronađe neki drugi posao. Deo zarade koristi za izmirivanje obaveznih doprinosa i uplata u penzioni fond, ali iznos koji joj preostaje, što može da usmeri kao svoju platu, sve je manji. Ponekada jedva dostigne „pozitivnu nulu“. Sve joj se manje isplati da ovo radi, ali nema drugu opciju, te mora da izdrži što je duže moguće.

Hajnalka prodaje začine. Ona je optimistična i veruje da Lidl neće dovesti do pada njihove prodaje. Konkurencija na pijaci već postoji, u vidu nekoliko drugih tezgi, ali svaki prodavac ima svoju ustaljenu bazu kupaca.

–Mi nudimo domaće proizvode, koji su daleko bolji od onih iz prodavnice. Ipak, činjenica je da je ukupan promet opao. Pre kovida je tržište bilo mnogo aktivnije, uz veću ponudu i veću potražnju. Međutim, od kraja prošle godine primećujemo promenu, neki pomak, a vidim i da su drugi optimistični. Na kraju krajeva, nada umire poslednja, nastavljamo da radimo, ne odustajemo i verujemo da će stvari krenuti nabolje – kaže Hajnalka.

Boro Bršćanski već 36 godina prodaje na pijaci voće, povrće i proizvode od istih, poput džema ili domaćeg soka od paradajza. Kako sam kaže, iako je svakako teško, bilo je na pijaci i gore, pa se jednostavno mora nastaviti dalje.

–Ja ne verujem da će Lidl imati bilo kakav uticaj na pijacu, jer nam je baza kupaca potpuno drugačija. Štaviše, nadam se da će oni koji dolaze u kupovinu u Lidl svratiti i na pijacu. A i inače, svakom je potrebna zdrava konkurencija. Važno je i to, što je kvalitet proizvoda dostupnih na pijaci bolji, kao i to što su svežiji. Reč je o odabranoj robi koja ima svoju vernu klijentelu. Oni koji to cene kupovaće ovde, a ne u prodavnici.

Ana već dugi niz godina prodaje na pultu sa mesom. I ona deli mišljenje onih koji kažu da bi blizina Lidla zapravo mogla da podstakne promet na pijaci.

–Veći izbor i veći promet koriste svima, štaviše prisustvo konkurencije može podstaći prodavce da budu još pažljiviji kada je reč o proizvodima koje nude i načinu na koji se ophode prema svojim kupcima. Ovde prodajemo piletinu i polugotove proizvode od piletine. Imamo svoj krug kupaca koji redovno kupuju od nas. Jedina razlika je u tome što se potražnja pomerila ka poluproizvodima i unapred pripremljenoj hrani, umesto ka svežem mesu. Žene više nemaju toliko vremena za kuvanje i spremne su da plate više za meso u omotaču od prezli ili za punjene rolnice nego za sveže meso, jer im to omogućava bržu pripremu obroka.

Ana pad popularnosti pijaca pripisuje i velikim tržnim centrima i pogodnostima plaćanja karticama. Istovremeno smatra da kada je reč o cenama, a naročito o kvalitetu, oni i dalje mogu ostati konkurentni u odnosu na prodavnice.

–Ja verujem da će svako ko ceni sveže, visokokvalitetne namirnice, svakako izabrati pijacu, čak i ako mora da plati nešto više. Mislim da će ljudi i dalje birati nas.

Livija Mađar

Nadaleko čuveni subotički Buvljak lagano umire… (Foto: szmsz.press)