Poverenje

„To si sigurno propustio, firma više nije zajednička, jer ga je njegov šogor tako prevario, kao ništa, još je ostao i dužan gomilu novca. Vidiš, čovek više ni u koga ne može imati poverenja“ – ovaj dijalog mi je skrenuo pažnju jednog prepodneva negde oko parka, i naterao me je da razmišljam na temu, kome uopšte možemo da verujemo danas.

Bio sam svedok na jednoj društvenoj mreži, kada su jedan kamiondžija i jedan prodavac u zaglupjujuće prostačkom stilu počeli da „obrazuju“ i „edukuju“ jednu ženu, koja ih je zamolila, da objasne, koje će štetne posledice imati to, ako deca nekoliko časova dnevno budu nosila maske. Dve pomenute osobe, ubeđene u svoju duhovnu superiornost i istinu, još pre rasprave su umesto činjenica baratale ličnim uvredama, dok je njihova sagovornica pokušala da pitanje rasvetli sa naučne tačke gledišta, ali nije otkrila šta je po zanimanju. Iznenadićete se: ona je lekar, koja se „upustila“ u razgovor sa ljudima na društvenoj mreži. Zašto ja njoj verujem? Prvenstveno zato, što joj je to struka, a pored toga osam sati dnevno nosi masku. Pod dva zato, jer kada se meni veoma bliska osoba razbolela, a bili smo tada usred epidemije korona virusa i pratećeg policijskog časa za starije od 65 godina, pozvala me je da dođem da porazgovaramo, da mi da savet. Njen stav, odnos prema situaciji su rezultirali time, da od tada imam poverenja u nju.

Osećaj osobe(a) koja veruje nekom(ima) je jedna od definicija reči poverenje prema Mađarskom džepnom rečniku reči i izraza.

Danas, kada oni koji upravljaju vladama, vođe kriznih štabova, senzacionalistički novinari stalno opovrgavaju odluke, vesti koje su objavili nekoliko dana ranije, veoma je važno, da nađemo one osobe, medijska sredstva, kojima i u koje možemo (po)verovati. I dok ste zauzeti traženjem ovih „elemenata“, ne zaboravite ni tada misli Džordža Orvela: „Što se čovek više udalji od istine, to će više mrzeti one, koji je govore.“

Janoš Teke (Slobodna reč)

Poverenje, naslovna fotografija: Pixabay