Ima jedan državljanin Srbije, diplomirani pravnik, po imenu Šaip Kamberi, koji je predsednik opštine Bujanovac, novinar, poslanik u Skupštini Srbije (zvanično: Predstavnički dom Republike Srbije). Njega je Stranka demokratske akcije sa sedištem u Preševu nominovala za Časnu Kuću u Beogradu, a glasači regiona poznatog kao Preševska dolina su ga i izabrali. Ovaj političar, albanske nacionalnosti, oglasio se sada na izborima za novu/staru srpsku vladu, i izazvao komentare članova koalicije vlasti i tabloidne štampe pod njihovom kontrolom.
Mišljenje gospodina Kamberija
Južnosrpski predstavnik zapravo nije rekao ništa novo, samo je sumirao ono, što ovde svi znaju. Govorio je o akterima ratnih devedesetih koji sada vode državu, koji su tada nahuškavanjem, eventualno delima ili kao krilni pomoćnici političara koji su u međuvremenu preminuli ili osuđeni za ratne zločine, oblikovali naše živote nekada, a i sada. Poneko je u Časnoj Kući mogao da se prepozna, pa i u predsedničkoj palati, ali niko od njih nije reagovao odmah. Ni predsednik skupštine, koji je ranih devedesetih bio portparol i bliski saradnik Slobodana Miloševića. Ostao je bez reči i bivši JUL-ovac, koji je iz ministra odbrane preinačen u ministra unutrašnjih poslova, a koji je pripadao užim krugovima Mirjane Marković. Do predsednika države, koji je u to vreme bio generalni sekretar stranke ratnog zločinca Vojislava Šešelja, osuđenog u Hagu, reči albanskog političara iz Bujanovca očigledno nisu ni doprle. I možemo dalje navoditi tangirane (dodirljive), a koji su sada već – nedodirljivi.
Prema mišljenju gospodina Kamberija, srpski Albanci su samo simbolično prisutni u državnim institucijama. Uprava, carina, policija, sudovi, koje se nalaze u oblastima koje uglavnom naseljavaju Albanci, te samo ovde – onde, zarad pokazivanja zapošljavaju stručnjake albanske nacionalnosti. Na sličan fenomen poslednje decenije ili dve, upozoravali su i mađarski političari u Vojvodini, i pohvalili trenutno aktuelnog ministra unutrašnjih poslova, koji organizuje kurs mađarskog jezika za policajce koji rade ovde, ili pokušava da učini mladim ljudima mađarske nacionalnosti dostupnom na primer policijsku profesiju.
Naša podrška
Nijedan od devet članova SVM-a, najjače mađarske snage u Vojvodini, nije reagovao na govor Šaipa Kamberija. Mađarski oci i majke koji politizuju u naše ime ionako podržavaju reorganizovanu vladu i njenu politiku. Samo lider frakcije, Balint Pastor, ponovio je svoj skromni zahtev, da pokušaju da zaustave invaziju migranata, koje uzrokuje sve ozbiljnije probleme u pograničnim oblastima. U severnom delu Srbije, Bačkoj i Banatu, postoje većinska mađarska naselja u blizini mađarske i rumunske granice, pa je i bilo razumno i ispravno ponoviti zahtev. Gotovo iste reči smo čuli i sada kao i pre godinu dana, kada je Časni Dom Srbije zasedao u drugom sastavu, a raspodela ministarskih portfelja je bila malo drugačija.
Ovde smo već pisali o tome da se očekuje da će SVM aktivno učestvovati u donošenju zakona, ali će u izvršnoj vlasti prihvatiti ulogu samo do nivoa državnog sekretara. Na kraju se ovo naše proročanstvo ispunilo, iako nismo mogli da vidimo u budućnost. Mada, ovoj koalicionoj vlasti nije ni važno koliko će državnih sekretara imati najjača stranka Mađara u Vojvodini, u kojim ministarstvima će dobiti te položaje, jer će celo našminkano izvršno telo ostati na funkciji samo godinu i po dana, kao što je šef države i naznačio: izbori na svim nivoima će biti raspisani najkasnije do 3. aprila 2022. godine.
Shodno tome, biće i takvih službenika u ministarstvima, pod kojima se baršunasta stolica neće ni zagrejati: dok se uhodaju u posao, prepoznaju mogućnosti i zamke koje nudi novi portfelj, već će u punom jeku biti nova kampanja – osim ako se stvari zbog epidemije ne budu drugačije razvijale.
Ptičje perje
Prema političkim analitičarima, treba razmisliti s kim bi politička stranka trebala da uđe u koaliciju. Ovo se posebno odnosi na politička udruživanja u manjinskim zajednicama, jer njihovi specifični interesi ne mogu uvek biti ostvareni na strani partija na vlasti.
Treba podsetiti da su tadašnji lideri SVM-a dobili obećanje od samog predsednika Demokratske stranke, da će se obnoviti granice okruga redefinisane za vreme Miloševićevog sistema, pa od toga nije bilo ništa. Boris Tadić je od tada već davno napustio i mesto šefa Srbije i sopstvene stranke, a od bivših radikala (Nikolića i Vučića) tako nešto verovatno ne može ni da se traži.
Osnovno pravilo raznih političkih igara je to, da nikada ljubav ili neka vrsta saosećanja, nego interesi vode učesnike. Treba razgovarati o opštim, grupnim – ili pojedinačnim interesima, koje posle možemo upakovati u različite demagogije i ideologije, ali u suštini, to ništa ne menja: politizovanje ide uz interese. Ako pak ostvarenje istih ponudi poneka koalicija, tada se sklapaju čak i zvučni i glasni koalicioni sporazumi, jer ionako niko ne gleda šta je iz njih proizašlo. A poslovicu, da „pticu poznaješ po perju, a čoveka po njegovom prijatelju“ čini se da političari nikada nisu ni čuli. I u koaliciji će nekako otaljati godinu i po dana, zbog toga ne moraju da se vole.
P.S.: Zlatno doba koje nam je obećano teško da se sada može ostvariti, jer će u Vašingtonu brave na Beloj kući definitivno biti zamenjene, bilo da ostane Tramp ili ga zameni Bajden. I čuveni ključ koji je predsednik Srbije (takođe) dobio početkom septembra, ostaće samo simbol (bez praktične koristi) i biće uokviren tamo na zidu predsedničke kancelarije.
A već smo bili uvereni da će nam to pomoći da stignemo u zlatno doba.
Janoš Nemet (Slobodna reč)
Izbori, naslovna fotografija: Pixabay
