Kako se ruši grad: Institucije mogle, ali nisu sprečile rušenja u zaštićenoj zoni Subotice

Ni nakon više od godinu dana od početka spornih rušenja kuća i izgradnje stambeno-poslovnog objekta u zaštićenoj zoni u Ulici braće Radić u Subotici, Ministarstvo kulture i informisanja, kao ni gradske institucije nisu utvrdile ko je odgovoran za uništavanje nepokretnog kulturnog dobra. Istraživanje portala Magločistač pokazalo je da su institucije mogle, ali da nisu sprečile rušenje spornih kuća u jednoj od najznačajnijih subotičkih ulica u kojoj su mnoge kuće izgrađene u stilu secesije.

Ulica braće Radić jedna je od poslednjih ulica koje čine jedinstvenu celinu sa objektima građanske arhitekture u Subotici podignutim u rasponu od sredine 18. do sredine 20. veka i predstavlja jednu od najvrednijih očuvanih uličnih celina u Vojvodini. Kuće koje su u njoj izgrađene pripadaju različitim stilskim pravcima kao što su klasicizam, eklektika sa stilskim obeležjima neorenesansa, neobarok, secesija.

Ipak, leva strana ove ulice je danas pretvorena u gradilište. Na mestu gde su se nekada nalazile kuće koje su bile pod zaštitom kao kulturno dobro, firma DG company gradi stambeno-poslovni objekat površine veće od pet hiljada kvadratnih metara – sivo-oker dvospratnicu sa ukupno 34 stana.

Iako je 11. jula 2019. godine Vlada Srbije Ulicu braće Radić proglasila za prostorno kulturno-istorijsku celinu, Skupština grada Subotice je tri meseca kasnije, 10. oktobra 2019. godine, usvojila Izmene Plana detaljne regulacije za četiri ulice, suprotno odluci Vlade i tako omogućila rušenje kuća na mestu gde prema izveštaju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture nije dozvoljena izgradnja novih objekata.

Ministarstvo kulture i informisanja je krajem te godine osnovalo Radnu grupu koja je i na terenu utvrdila nepravilnosti u radu gradskih institucija, zbog čega je traženo da se hitno obustavi rušenje u zaštićenoj zoni. Ovo ne samo da se nije desilo, nego je u međuvremenu prema Izmenama Plana detaljne regulacije porušeno ukupno pet objekata.

Dokumentacija do koje je došao Magločistač pokazuje kako se nekadašnji gradonačelnik Subotice Bogdan Laban odupirao inicijativi Ministarstva kulture i informisanja kojom je traženo da se odustane od daljeg izvršenja ovog urbanističkog plana.

Tako je Laban, u dopisu Ministarstvu od 29. januara prošle godine, tvrdio da je sve urađeno po zakonu i da bi neizvršavanjem Plana detaljne regulacije „nastala nenadoknadiva šteta za grad Suboticu, jer bi ista otvorila mogućnost podnošenja osnovanih zahteva za naknadu štete investitora kojima su izdati lokacijski uslovi i pojedinačna rešenja na osnovu donetog PDR-a“.

On je tvrdio i da bi se „u potpunosti obustavila gradnja na čitavom prostoru obuhvaćenom ovim PDR-om koji je znatno veći od sporne prostorno kulturno-istorijske celine – Ulice braće Radić“.

Advokat i stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić kaže za Magločistač da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu PDR-a, a da u vreme kada je doneta odluka Vlade kojom se ulica proglašava za kulturno dobro, PDR nije ni bio izmenjen.

“Prema tome, lokacijski uslovi su izdati nakon što je izmenjen PDR, a što je u svakom slučaju bilo nakon odluke Vlade. Dakle, šteta bi mogla nastati isključivo nezakonitim radom lokalne samouprave”, smatra Milić.

Nakon niza dopisa među institucijama, organizovan je i zajednički sastanak na kom su učestvovali predstavnici Kabineta predsednice Vlade, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva kulture i informisanja gde su još jednom usaglašene sve činjenice i ponovljen je zajednički stav koji je u januaru već upućen bivšem gradonačelniku.

„Najbolji put za rešavanje aktuelnih problema je obustavljanje od izvršenja Izmene dela Plana detaljne regulacije“ koji, između ostalih, obuhvata i Ulicu braće Radić“. Takođe, predlaže se da posle toga Subotica donese novi planski dokument za područje nepokretnog kulturnog dobra koji će biti usaglašen sa Odlukom Vlade Srbije o proglašenju ove ulice za prostorno kulturno-istorijsku celinu, navodi se u prepisci.

Uprkos gore navedenom, u zaključku svog drugog dopisa Ministarstvu kulture i informisanja, od 10. marta 2020. godine Laban navodi da oni smatraju „da je jedini način za prevazilaženje ovih neusaglašenosti da se izvrši izmena Odluke o proglašenju prostorno kulturno-istorijske celine – Ulica braće Radić na način da ista odgovara postojećem stanju na terenu i koja bi samim tim mogla biti integrisana u predmetni PDR“.

Laban je naveo i da je Ulica braće Radić proglašena za kulturno dobro suprotno članu 29. stav 4. Zakona o kulturnim dobrima, nakon isteka roka od tri godine, a posle trećeg evidentiranja ove prostorne celine, i to posle izdavanja uslova Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK), nakon što je na predmetni PDR dobijena saglasnost, posle utvrđenja ove ulice za kulturno dobro.

„Smatramo da je odgovornost za nastalu situaciju na strani ustanova zaštite i Ministarstva kulture, a ne lokalne samouprave“, naveo je Laban u svom odgovoru bivšem ministru Vladanu Vukosavljeviću.

Prema Zakonu o kulturnim dobrima, član 29. „Ustanova zaštite dužna je da u roku od dve godine utvrdi da li evidentirana nepokretnost ima spomenička svojstva i da u tom roku predloži utvrđivanje te nepokretnosti za kulturno dobro. Ukoliko nepokretnost nije utvrđena za kulturno dobro u roku od tri godine od dana evidentiranja, na tu nepokretnost neće se primenjivati mere utvrđene zakonom“.

Advokat Veljko Milić kaže da bez obzira na to da li su rokovi predviđeni Zakonom o kulturnim dobrima do kraja ispoštovani, činjenica je da je Vlada Srbije donela odluku kojom je predmetne nepokretnosti proglasila za kulturno dobro pre izmena PDR-a, a da je ta odluka objavljena u Službenom glasniku i nije mogla ostati nepoznata lokalnoj samoupravi.

“Čak i da Vlada Srbije nije mogla doneti takvu odluku u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, lokalna samouprava nije ovlašćena da utvrđuje da li su odluke Vlade Srbije zakonite ili nisu”, smatra Milić.

Dodaje da u konkretnom slučaju, u pravnom poretku istovremeno egzistiraju odluka Vlade i PDR-a, dakle, dva pravna akta koja su u suprotnosti, što je pravno neodrživo i dovodi do pravne nesigurnosti.

“Lokalna samouprava nije smela izdati dozvolu za rušenje sve dok se ova sporna pravna situacija nije rešila, čak i po cenu plaćanja eventualne naknade štete investitoru”, ocenjuje Milić.

Ekonomski razvoj kao osnovni razlog za rušenje kulturnog nasleđa

Član Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja Nenad Lajbenšperger, istoričar u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, smatra da za državu postoje “drugi prioriteti koji su važniji, kao što je ekonomski razvoj, iza čega se sve krije”.

„Iako možemo zaista da se zapitamo da li je ekonomski razvoj zaista osnovni razlog za rušenje nečega što je utvrđeno kao nepokretno kulturno nasleđe i to što su najviši državni organi, Vlada Srbije, proglasili nešto za nepokretno kulturno nasleđe, a da se iste godine kada je to doneto, to nasleđe i sruši odlukom i samovoljom lokalnih vlasti“, navodi Lajbenšperger.

On kaže da je Ulica braće Radić u Subotici jedan od najgorih primera koji postoji, ali da postoje mnogi primeri u zemlji da se to radi.

„Rušenje tih objekata je narušilo i vrednost te zaštićene celine koja je bila prepoznata i ta vrednost je sada delimično derogirana, ali to ne znači da je ona prestala da postoji“, ocenjuje Lajbenšperger.

Za rušenja kuća niko nije odgovarao

Zbog donošenja spornih odluka, Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je 27. januara 2020. godine dopis Sekretarijatu za društvene delatnosti grada Subotice sa inicijativom da se preispita zakonitost rada Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici u pogledu izdavanja akata koja su dovela do rušenja objekata u Ulici braće Radić.

Magločistač je od Sekretarijata zatražio da dostave svu dostupnu prepisku koja se odnosi na slučaj Ulice braće Radić, kao i dokumentaciju koja se odnosi na preispitivanje rada MZZSK-a u Subotici. Dostavljena nam je samo prepiska organa, u koje je naš portal i ranije imao uvid, međutim, nismo dobili informaciju o tome da li je Grad postupio na osnovu inicijative Ministarstva, kao ni obrazloženje u slučaju da to nije učinio. Novinarka Magločistača se zbog nedobijanja svih informacija obratila žalbom Povereniku za informacije o javnog značaja.

Ministarstvo kulture i informisanja takođe nije odgovorilo na dodatna novinarska pitanja Magločistača o tome zbog čega ovo ministarstvo nije preduzelo dalje korake na osnovu predloga koje je podnela Radna grupa koju je osnovao sam ministar.

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici ni nakon telefonskog razgovora sa novinarkom portala Magločistač nije odgovorio na naš zahtev u kom smo zatražili dokumentaciju koja se odnosi na Ulicu braće Radić, drugu plansku dokumentaciju, kao i da li je Upravni odbor MZZSK-a preispitao rad ove ustanove, zbog čega je isto podneta žalba Povereniku. Takođe, zbog neodgovaranja Zavoda na ranije upite RSE, pred Poverenikom za informacije od javnog značaja vodi se postupak na osnovu podnete žalbe novinarke, a sredinom januara je podnet i Predlog za sprovođenje upravnog izvršenja.

Na pitanje zbog čega institucije, iako su znale šta se dešava, nisu sprečile rušenje kuća i zbog čega niko nije odgovarao, arhitekta konzervator i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Aleksa Ciganović kaže za Magločistač da se to može nazvati „fenomenologijom mrtvih slova na papiru i ulazak u zonu nesređene pravne regulative koja polazi od izuzetno niskih kaznenih i prekršajnih odredbi po Zakonu o kulturnim dobrima i Krivičnom zakoniku, pa sve do toga da zapravo imamo veoma blagu kaznenu politiku u ovoj zemlji koja se tiču oštećenja kulturnih dobara“.

On navodi da svi objekti, koliko god se nama pričinjavalo da su lošeg kvaliteta, zahvaljujući raznim tehničkim mogućnostima i građevinskim instrumentima, mogu da se adaptiraju i da se radi i dogradnja kulturnog dobra.

„Dakle, argumentacija ima svoju široku lepezu a najčešći argumenti koji se upotrebljavaju su: nestabilni objekti, nejasne procedure oko prethodne zaštite, i drugo“, ocenjuje Ciganović.

Sličnog je mišljenja je i Nenad Lajbenšperger, koji kaže da je nepostojanje pravne države osnovni problem zbog kog institucije nisu sprečile uništavanje Ulice braće Radić u Subotici.

„Nedopustivo je da organi lokalne samouprave prenebregnu odluke Vlade Srbije i zahteve Ministarstva kulture kao nadležnog u tom polju. To bi prosto, da imamo pravnu državu, bilo nedopustivo. Oni koji su doneli te odluke bi morali da snose posledice. Predlozi za pravne posledice za ljude koji su kršili zakon su i predloženi, ali očigledno ne postoji volja viših državnih organa da to sprovedu do kraja i da insistiraju na sprovođenju pravde i na zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa Srbije“, navodi Lajbenšperger.

Podsećamo da je u izveštaju Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja u decembru 2019. godine predloženo i Vladi Srbije da donese Odluku kojom će obustaviti od izvršavanja Izmene dela Plana detaljne regulacije za deo prostora koji obuhvata ovu i još nekoliko ulica, jer se ovim urbanističkim planom ne obezbeđuje zaštita i korišćenje kulturnog dobra.

Zbog donošenja spornih odluka Ministarstvo kulture i informisanja je, osim Skupštini grada Subotice, uputilo u januaru inicijativu Upravnom odboru Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici da preispita odgovornost za nezakonitost rada te ustanove u pogledu izdavanja akata koja su dovela do rušenja objekata u Ulici braće Radić. Ni Skupština grada Subotice, ni subotički Zavod tada nisu reagovali na ove inicijative.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je još krajem oktobra 2019. uputio dopis Ministarstvu kulture i informisanja, Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici i Skupštini grada Subotica u kom se zahteva od Zavoda da bez odlaganja poništi dozvolu za uklanjanje objekata i da zaustavi njihovo rušenje, kao i da o tome obavesti vlasnika i investitora i da mu naloži vraćanje objekata u prvobitno stanje, u najkraćem roku, međutim – to se nije dogodilo.

Izgradnja nove zgrade: Jedan u nizu primera dvostrukog licemerja

U međuvremenu, radovi na izgradnji stambeno-poslovnog objekta su u punom jeku, a oni se odvijaju po uputstvima i nadzorom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici kako bi se novi objekat u potpunosti uklopio u izgled zaštićene ulice i postojećih objekata.

Prema rečima arhitekte konzervatora iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Alekse Ciganovića, novi objekat pripada savremenoj arhitekturi, koja se u smislu projektovanja sada tumači jedino mogućim, savremenim arhitektonskim rukopisom svojstvenom vremenu u kome nastaje.

„I tada ulazimo u dvostruku zamku – najpre zamku buduće informacije o prirodi kulturnog dobra, odnosno da li je na tom mestu ikada išta prethodno postojalo, te je nastali objekat rezultat sasvim opravdane i racionalne potrebe, a potom, ulazimo u zamku estetike iz koje definitivno nema niti će ikada biti izlaza“, kaže Ciganović za Magločistač.

On navodi da je područje zaštite spomenika kulture u domaćoj sredini po prirodi „svet mrtvih slova na papiru“ i da je po tome lak plen kolaboracije birokratije i investitora, kadrovskog deficita institucija i njihove izvršne razvlašćenosti, kao i blage krivično-kaznene politike.

„Ovo je tek jedan u nizu primera dvostrukog licemerja na nivou mikro-delanja, u društvu koje propoveda evropski svet poštovanja propisa, a sprovodi zapravo svet zanemarivanja propisa i svet mrtvih slova na papiru. Takvoj grupi zemalja u kojima je naravno i Srbija, pripadaju gotovo sve članice Evropske unije iz centralne i istočne Evrope“, smatra Ciganović.

Inače, rušenja spornih kuća krajem 2019. godine nisu obustavljena ni uprkos protivljenju dela građana i apelima civilnih organizacija prema svim nadležnim institucijama.

Investitor DG Company poseduje sve neophodne dozvole za rušenje spornih kuća i izgradnju novog stambeno-poslovnog objekta u Ulici braće Radić. Predviđeni datum za završetak radova je 22. avgust 2021. godine. DG Company je u vlasništvu porodice Dulić, a suvlasnik firme je bivši gradonačelnik Subotice Modest Dulić iz Demokratske stranke (DS), koji je na toj poziciji bio od jula 2012. do novembra 2013. godine.

U ovoj ulici, u međuvremenu su srušene još dve kuće bez spomeničnih vrednosti koje je kupila subotička Fondacija “Laslo Sekereš”, čiji je osnivač Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, u kojem većinu ima Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koalicioni partner Srpske napredne stranke (SNS) u Subotici. Na tom mestu je u toku izgradnja mađarskog obdaništa. Par stotina metara dalje, preko puta gradskog bazena, na mestu nekadašnjih kuća koje nemaju spomeničnu vrednost, gradi se još jedna višespratnica takođe investitora DG Company.