Promene u Savetu REM-a pokazale su da izmena nekoliko članova ne može da obezbedi pomak neophodan za stvaranje profesionalnog i nezavisnog regulatornog tela. Više nego ikada ranije je jasno da se do nezavisnog REM-a može doći samo njegovom temeljnom rekonstrukcijom – raspuštanjem čitavog Saveta, ali i čelnih ljudi pratećih službi i izvršnog direktora REM-a.
Na predstojećem međupartijskom dijalogu pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta jedna od glavnih tema morao bi ponovo biti REM, s obzirom na to da mere za profesionalizaciju rada ovog regulatornog tela, dogovorene krajem 2019, nisu sprovedene i da je REM i dalje ključna prepreka za stvaranje uslova koji bi omogućili ravnopravnu medijsku predizbornu kampanju za sve političke aktere. REM kontinuirano odbija da radi u interesu javnosti i prvenstveno deluje u korist vladajućeg režima.
Uspostavljanje funkcionalnog i nezavisnog REM-a, koji deluje u interesu javnosti, bila je jedna od glavnih tema na međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, koji je vođen 2019. godine sa ciljem da se obezbede uslovi za slobodne izbore.
Jedan od rezultata tog dijaloga bilo je formulisanje mera čije je sprovođenje trebalo da obezbedi jednak tretman političkih aktera u programima elektronskih medija.
I pored očekivanja evroparlamentaraca da će dogovorene mere omogućiti fer medijsku kampanju i dovesti do poštenih izbora, to se, nažalost, nije dogodilo.
Izgleda da je vlast „držala fige iza leđa“ dok se obavezivala na ispunjenje dogovorenih mera, koje je kasnije sprovodila vodeći samo računa da ništa ne izgubi od svog uticaja na medije i da opozicija ostane na poželjnoj udaljenosti od televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Danas, više od godinu dana nakon završetka međustranačkog dijaloga i dogovorenih mera, sa sigurnošću se može reći da je i tadašnji pokušaj da se REM pretvori u profesionalno i samostalno telo – propao.
Kao što su skeptici i predviđali, pokazalo se da je sistem koji je davnih dana postavljen kako bi REM radio prvenstveno u korist vlasti i njoj bliskim medijskim krugovima, dobro utvrđen i da se ne može demontirati izborom nekoliko nekompromitovanih članova Saveta.
Zašto je REM važan?
Kada mediji, kao što je već dugo slučaj u Srbiji, ignorišu svoju zakonsku obavezu da istinito i objektivno izveštavaju o stavovima i aktivnostima političkih aktera i da političkim partijama obezbede ravnomernu zastupljenost u predizbornim programima, na scenu je dužan da stupi REM, regulator i kontrolor rada elektronskih medija.
Ovo telo zbog toga i postoji – da kao samostalan i nezavisan regulator doprinese „očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija… na način koji je primeren demokratskom društvu“ (Zakon o elektronskim medijima, član 5).
Kada bi REM zaista bio nezavisno telo koje radi u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, ne bi bilo moguće da predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom poslednjih deset dana predizborne kampanje na parlamentarnim izborima 2020. bude „dominantno zastupljen u centralnim dnevnicima na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću“, a da stranke koje su bojkotovale izbore budu cenzurisane i negativno predstavljane na nacionalnim televizijama, što je tokom nadzora medija utvrdila organizacija BIRODI.
Takođe, da REM profesionalno obavlja svoj posao i u interesu javnosti, ovo regulatorno telo bi donosilo kvalitetne pravilnike i druga podzakonska akta na osnovu kojih bi vršilo efikasnu kontrolu elektronskih medija i reagovalo bi u slučajevima kršenja medijskih zakona koji, između ostalog, propisuju da su radio i televizijske stanice dužne da „obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje“, i da u vreme predizborne kampanje za „registrovane političke stranke, koalicije i kandidate obezbede zastupljenost bez diskriminacije“ (Zakon o elektronskim medijima, član 47).
Ispunjavanje navedenih odredaba u vreme izbora ima poseban značaj za svako društvo, zato što samo javnost koja je u potpunosti upoznata sa različitim političkim idejama i njihovim praktičnim konsekvencama može da donosi utemeljene odluke za dobrobit čitave zajednice. Odbijanje da se stvore uslovi za ravnomerno predstavljanje programa političkih partija i njihovih kandidata suprotno je interesu javnosti i predstavlja kršenje ljudskih prava kao što su pravo na slobodno izražavanje i informisanje ili pravo na slobodne izbore.
Šta je dogovoreno da REM sprovede, a nije urađeno
Na međupartijskom dijalogu pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, koji se odvijao u drugoj polovini 2019. i u čijim su segmentima učestvovali i najviši državni zvaničnici, uključujući i predsednika Vučića, dogovorene su sledeće mere koje su se ticale REM-a:
- Izbor novih članova REM-a, po formuli 3+2 (tri nedostajuća člana plus dva nova);
- Usvajanje novog pravilnika o obavezama emitera tokom predizborne kampanje, kao i njihovo fer izveštavanje;
- Sprovođenje stalnog nadzora medija tokom predizborne kampanje i objavljivanje nedeljnih izveštaje o nadzoru na sajtu REM-a.
Da su, kojim slučajem, sve ove mere sprovedene u najboljoj nameri rukovodeći se interesom javnosti i uz poštovanje najviših standarda, medijski prostor u Srbiji je mogao biti transformisan, a uslovi za ravnopravno medijsko predstavljanje političkih aktera obezbeđeni.
Međutim, kako nijedna od dogovorenih mera nije sprovedena u potpunosti i valjano, nastavljeno je sa urušavanjem kvaliteta programa elektronskih medija i sa daljom diskriminacijom političkih aktera koji nisu po volji aktuelnom režimu.
Izbor novih članova samo taktičko zavaravanje
Saglasnost vlasti da se nakon nekoliko godina rada u nepotpunom sastavu, u Savet REM-a krajem 2019. izaberu tri nedostajuća člana, kao i izbor još dva nova člana u februaru 2020. (nakon iznenadnih ostavki Đorđa Vozarevića i Gorana Pekovića), nekima je dalo nadu da su promene u medijskoj sferi moguće.
Međutim, ispostavilo se da se radi samo o trenutnom taktičkom ustupku kako bi se zavarala javnost i sačekao pogodan trenutak za uspostavljanje još snažnije kontrole nad radom REM-a, što je i učinjeno u decembru 2020. reizborom dve članice Saveta koje su se prethodnih godina posebno isticale u pristrasnom i politički motivisanom radu.
Olivera Zekić i Aleksandra Janković ponovo su izabrane za članice Saveta, dok je Zekić odmah izabrana i za predsednicu Saveta REM-a, i to na sednici koja je po mnogima održana u neregularnim uslovima. Baš zbog nepoštovanja demokratskih procedura na pomenutoj sednici, ostavku je podneo član Saveta REM-a Slobodan Cvejić, koji je u ovo telo izabran u februaru 2020. godine.
Cvejić je i ranije ukazivao na neregularnosti u radu REM-a, a nakon ove sednice saopštio je javnosti da je Olivera Zekić izabrana na nedemokratski način. Da se izbor predsednice i potpredsednika Saveta REM-a odigrao na nezakonit način, ukazali su i Slavko Ćuruvija fondacija i BIRODI, koji su utvrdili da su interna akta REM-a, po kojima je vršen izbor, zastarela i neusklađena sa Zakonom o elektronskim medijima iz 2014. godine.
Novi pravilnik lošiji od prethodnog
Umesto da, u skladu sa dogovorom, „usvoji novi propis zasnovan na najboljoj evropskoj praksi za javne emitere kako bi se obezbedio fer pristup i izveštavanje tokom izborne kampanje“ (deo izjave Vladimira Bilčika nakon sastanka sa predsednikom Vučićem, 15. novembar 2019), REM je doneo sporni i od stručne javnosti umnogome kritikovan Pravilnik o obavezama javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, koji sadrži brojne nedostatke.
Pored nedovoljno preciznih pa čak i kontradiktornih odredaba, novim pravilnikom se javnim medijskim servisima prvi put uvodi obaveza da tokom predizborne kampanje informišu vodeći računa o „značaju političkih stranaka i kandidata, odnosno značaju događaja u kojima oni učestvuju“, pri čemu se ne nude kriterijumi na osnovu kojih bi se mogao proceniti taj značaj.
Važno je istaći da uvođenje kriterijuma „političkog značaja“ za izveštavanje, ne samo da nije utemeljeno u postojećim domaćim zakonima već i da im direktno protivreči, s obzirom na to da zakon nalaže emiterima da izveštavaju ravnomerno i bez diskriminacije.
Veliko nezadovoljstvo stručne javnosti izazvala je i odluka REM-a da izuzme privatne radio i TV stanice od obavezujuće regulative kada je u pitanju informisanje u vreme predizborne kampanje.
Odbivši da donese obavezujući pravilnik za privatne emitere, koji i inače godinama prednjače u kršenju regulative i profesionalnih standarda, REM im je ostavio široko polje da postupaju po slobodnoj volji tokom predizborne kampanje, a sebe je lišio podzakonskog akta na osnovu koga bi mogao da sankcioniše radio i TV stanice koje krše propise.
Metodološke egzibicije REM-a tokom nadzora medija
Kada je reč o kontroli izveštavanja medija, REM je ispunio deo svoje obaveze koja se odnosi na objavljivanje nedeljnih izveštaja sa rezultatima nadzora medija na svom sajtu. Međutim, u isto vreme je napravio neoprostiv faul, pribegavši neprihvatljivoj metodološkoj egzibiciji prilikom računanja zastupljenosti političkih aktera u predizbornom programu.
Umesto da građanima ponudi verodostojne podatke i da sankcioniše medije koji krše pravilo ravnomerne zastupljenosti, REM je manipulisao podacima i stvarao lažnu sliku u javnosti.
REM je sabirao nalaze monitoringa televizija sa nacionalnom frekvencijom i nadzora kablovskih televizija N1 i Nova S, iako se ove televizije nikako ne mogu staviti u istu grupu i statistički zajedno tretirati.
Naime, za razliku od televizija sa nacionalnom frekvencijom koje su dostupne svim građanima Srbije, kablovske televizije N1 i Nova S imaju više nego upola manje potencijalnih gledalaca. Osim što ima znatno manje gledalaca, TV N1 isključivo proizvodi informativni program, pa se ne može stavljati u istu ravan sa emiterima kod kojih su informativne emisije samo jedan od programskih segmenta.
Prostim sabiranjem „ukupnih vremena predizbornog programa“ kablovske televizije N1 i televizija sa nacionalnom frekvencijom dobijen je lažni prosek zastupljenosti političkih aktera u programima elektronskih medija, što je dovodilo do apsurdnih nalaza – npr. da je Savez za Srbiju, koji je uvek prikazivan u negativnom kontekstu i čije čelnike režimski mediji ignorišu i blate, zastupljeniji u televizijskim programima od liste Aleksandra Vučića.
Tako REM nije ispunio nijednu od mera dogovorenih na međupartijskom dijalogu, čime je ključno uticao na to da politički akteri, kao i u ranijim izbornim ciklusima, ne budu ravnomerno zastupljeni u medijskim programima tokom predizborne kampanje, što je osnovni preduslov da bi građani mogli da donesu utemeljenu odluku kojoj će političkoj opciji da daju svoj glas na izborima.
Reforma REM-a i dalje preduslov za slobodne izbore
O i dalje prisutnoj potrebi da se reformiše REM govori i izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) iz oktobra 2020, koji je načinjen na osnovu nalaza misije ove organizacije prikupljenih tokom parlamentarnih izbora u junu 2020.
Među sedam ključnih preporuka koje se tiču stvaranja uslova za slobodne izbore, nalazi se i jedna koja se odnosi na REM-a. ODIHR smatra da je neophodno „ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije i eksplicitno definisati njegove obaveze tokom predizborne kampanje, uključujući i mogućnost da pravovremeno reaguje na osnovu sistematskog praćenja izveštavanja medija“.
Neophodna potpuna rekonstrukcija REM-a
Slobodnih izbora nema bez slobodnih medija, a u slučaju Srbije se može reći – da slobodnih izbora nema bez nezavisnog REM-a.
Prošlogodišnje promene u sastavu Saveta REM-a pokazale su da izmena nekoliko članova ne može da obezbedi kvalitativni pomak koji je neophodan za stvaranje profesionalnog i nezavisnog regulatornog tela. Više nego ikada ranije je jasno da se do nezavisnog REM-a može doći samo njegovom temeljnom rekonstrukcijom, tj. raspuštanjem čitavog Saveta, ali i čelnih ljudi pratećih službi i izvršnog direktora REM-a. Potpuna rekonstrukcija REM-a morala bi da bude jedna od ključnih tema u predstojećem međupartijskom dijalogu.
Izvor: Anđela Reljić (Cenzolovka)
Mediji, naslovna fotografija: Pixabay
