Zaista je neshvatljivo čime je jadna Vojvodina zaslužila da bude mesto okupljanja ratnih zločinaca. Ovo miroljubivo područje, koje važi za mirno podneblje, naizgled potpuno neprikladno za skrovište, gde pogled dostiže kilometrima daleko, sve dok se nebo u jesen ne dodirne sa ponekad zelenim, a tada požutelim zemljištem, gde se u vrelim letnjim danima, čak i u ovom izgrađenom 21. veku, tu i tamo pojavljuje drhtava fatamorgana – ovaj pitomi kraj pruža sigurnost onima koji zaslužuju sve na svetu osim sigurnosti i mira.

Možda još ima naših čitalaca koji se sećaju da je Goran Hadžić, jedan od vođa Srba u Hrvatskoj uhvaćen u fruškogorskom selu Krušedol 2011. godine, posle sedam godina skrivanja. Srpske vlasti su mu tako ušle u trag, jer je baš namerio da proda jedno ukradeno delo Modiljanija, kako bi tim novcem pokrio dalje svoj skriveni način života… Hadžić je u Hrvatskoj osuđen na dva puta po dvadeset godina zatvora za ratne zločine, ali su u trećoj optužnici hteli da ga pozovu na odgovornost i za vukovarski masakr. Optužnicu protiv njega je podigao i Međunarodni sud u Hagu, ali je presuda zastarela kada je umro 2016. godine. U krevetu, među jastucima, u bolnici u Novom Sadu…

Takođe je 2011. godine, posle dugogodišnjeg skrivanja u banatskom selu Lazarevo uhapšen još jedan ratni zločinac, Ratko Mladić, bivši vrhovni komandant vojske Republike Srpske.

Prošle nedelje se pojavila vest, da izvesni Dušan Kornjača, koji se nalazi na poternici u Bosni i Hercegovini, godinama živi i radi u Novom Sadu. Čak se ni ne skriva. Bivši vojni zapovednik sela Čajniče radi kao gastroenterolog u privatnoj klinici, pojavljuje se u televizijskim programima kao stručnjak, možete zakazati kod njega termin na internetu, jednostavnom pretragom… Ovaj dobri lekar koji se takođe nalazi na poternici Interpola dobija platu i od države, jer pored privatne klinike radi i za penzijsko osiguranje… Iako pored njegovog imena u optužnici bosanskog suda stoji da je dotična osoba „nedostupna organima gonjenja“. Međutim, jedan sarajevski novinar je uspeo da ga „locira“ i pokušao je da ga nagovori da priča, ali se ovaj pokušaj završio razbijanjem telefona novinara i malo je falilo i fizičkom silom, što je sprečio doktorov ljubazni sin…

Kornjača je inače u Bosni bio optužen za zločine protiv čovečnosti: pod njegovom komandom je ubijeno više od četrdeset bosanskih civila. (Njegov brat, Milun Kornjača, osuđen je za isto krivično delo 2014. godine. Dobio je pet godina…) Na novinarsko pitanje šta planira da uradi povodom hapšenja Duška Kornjače, sprska policija je odgovorila: „Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije samo postupa u skladu sa zakonskim propisima, a ne po instrukcijama neke televizije. Odgovor na pitanje zašto srpska policija nije uhapsila Duška Kornjaču, koji je na poternici Bosne i Hercegovine, je isti kao i odgovor na pitanje zašto bosanska policija nije uhapsila Nasera Orića koji je na poternici Srbije.“

Paradni odgovor, bez sumnje… Samo čoveka preplavi osećaj stida zbog ono drugog, ako pomisli na to, da dobri lekar, koji je „pristao“ na brutalno pogubljenje četrdesetoro ljudi, trenutno leči probavne smetnje, radi kao stručnjak za državnu kompaniju za penzijsko osiguranje, usred našeg pokrajinskog glavnog grada koji je doživeo i lepše dane…

Ništa manje sramotno nije ni otvaranje kancelarije u centru Subotice od strane kapetana Dragana, osuđenog na trinaest godina zatvora za ratne zločine. Tačnije, Fondacije Kapetan Dragan. Da li ga se još sećamo? Prošle godine u maju je izašao… Tada je i osnovao fondaciju, sa ciljem da „pomogne Srbima zatočenim na osnovu nepravednih presuda u susednim zemljama“. Dragan Vasiljković, koji je postao poznat kao kapetan Dragan, govorio je na otvaranju kancelarije fondacije u Subotici o tome, da desetine Srba i dalje sedi u zatvorima u Hrvatskoj, a koji su, kako je rekao, „osuđeni samo zato što su srpske nacionalnosti“. Sastavni deo njegovog političkog delovanja je i zahtevanje za oslobađanjem ubica bivšeg premijera Zorana Đinđića…

Tomislav Žigmanov,  predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), postavio je pitanje na društvenim mrežama: Treba li dopustiti onima koji su osuđeni za ratne zločine da javno istupaju?

Naravno, odgovor nije dobio.

Kao što je bez odgovora ostala i izjava Mađarskog pokreta (Magyar Mozgalom, prim.prev.), koja je takođe najoštrije osudila „otvaranje kancelarije ratnog zločinca, Fondacije Kapetan Dragan u centru Subotice“.

„Ne treba uopšte da nas čudi, što ratni avanturista otvara svoju kancelariju u Subotici, naseljenoj Hrvatima i Mađarima, posle Beograda. Odgovor je jednoznačan: vratile su se devedesete. Srpska napredna stranka, koja se predstavlja kao evropska i moderna, više ni ne pokušava da krije činjenicu da smatra da je ova decenija njena, kao i osuđeni ratni zločinci, tako da devedesete mogu da se vrate u našu domovinu po crvenom tepihu – istakao je Mađarski pokret, dodajući da je to što su naprednjaci prećutno dozvolili otvaranje jedne takve kancelarije, poruka i vojvođanskim Mađarima, koji treba da urežu u umove to da je „ovo Srbija i bolje da znaju gde im je mesto“.

„Ono što je krajnje zabrinjavajuće je to, što ovoj nacionalističkoj reviziji asistira i SVM. Do sada nijednom rečju nisu osudili ovakve pojave, mada bi bilo dobro znati da li strateška saradnja sa naprednjacima znači i to, da SVM podržava i ratno huškanje i povratak huškača, i da im ne smeta ako Đinđićev ubica bude oslobođen?“ – naglašeno je u obaveštenju.

Mi samo tiho možemo da dodamo: i nas ovo zaista interesuje.

Sve je više pitanja koja unose nemir, a na koja bi SVM trebao da odgovori. Čak i ako njihov koalicioni partner ne vidi ništa sporno u tome da se ljudi koji su osuđeni za ratne zločine, u mnogim slučajevima bave turbulentnim političkim aktivnostima.

Foto: suboticke.rs