Čovek jednostavno nije stizao da odmahne glavom. Ministri su se utrkivali, prestižući čak i premijere, postavljajući prošle nedelje na Fejsbuku objave o tome, da se već šesti put održava samit mađarsko – srpske vlade. Značajan deo srpske vlade je pohrlio u Budimpeštu, našli su se čelnici ministarstava, srpske zastave su se vijorile na mostovima mađarske prestonice – ova stvar je definitivno imala karakter značajnog diplomatskog događaja.

Premijer Viktor Orban primio je srpsku koleginicu Anu Brnabić sa delegacijom svoje vlade u zvaničnu posetu Budimpešti na šestom samitu mađarsko – srpske vlade.

Program je počeo radnom večerom u utorak uveče, 7. septembra, a zatim su u sredu prvo razgovarali šefovi vlada i resorni ministri odvojeno, a zatim zajedno na plenarnoj sednici. Teme sastanka uključivale su i aktuelna pitanja izuzetno dobrih ekonomskih i političkih odnosa, izazove sa kojima se suočavaju dve zemlje i naš region, te potpisivanje više međuvladinih sporazuma.

Viktor Orban je već u sredu na konferenciji za novinare izjavio: ako dođe do novog migrantskog talasa, Srbija i Mađarska će ga zajedno zaustaviti i zaštititi Evropu i Nemačku. „Mađarska je zato posvećena članstvu Srbije u Evropskoj uniji hiljadu posto, jer se bez toga ne može garantovati bezbednost unutrašnjih delova Evrope“ – naglasio je Orban.

„Branimo Srbiju, branimo Mađarsku, branimo se, ali svi znamo da ti migranti ne žele da žive ni u Srbiji ni u Mađarskoj, oni idu ka Nemačkoj, pa kada se sada odbranimo, kao toliko mnogo puta u istoriji, branimo i Evropu, a u prvom redu Nemačku“ – formulisao je, te smesta i dodao: veliko je pitanje, da li Nemačka uopšte želi da izbeglice budu zaustavljene ili želi ponovo da otvori humanitarni koridor. Dakle, kad bi Berlin čak i primao potencijalne izbeglice, Budimpešta bi to sprečila. Beograd je po ovom pitanju radije ćutao…

Mađarski i srpski premijer su potpisali sporazum o prijateljskim odnosima i strateškoj partnerskoj saradnji, čime se ekonomija stavlja u središte, tj. fokusira se na međusobne veze (granični prelazi, ekonomski odnosi, granička kontrola, putevi, železnice i brodarstvo) u oblasti saradnje dve zemlje.

Saznali smo da će čuvena – ozloglašena železnička pruga Budimpešta – Beograd biti završena do 2025. godine, a dato je, naizgled definitivno, a zapravo prilično maglovito obećanje, da će se „kapacitet prelaza Tompa i Reske u budućnosti radikalno povećati; neophodna ulaganja će biti izvršena do kraja 2022. godine“.

Drugim rečima, nepodnošljiva, višesatna čekanja na graničnim prelazima ostaće neko vreme i ne, neće produžiti radno vreme postojećih malih graničnih prelaza. Umesto toga, potpisani su još neki sporazumi o saradnji između mladih poljoprivrednika, između mađarskog Ministarstva za inovacije i tehnologiju i srpskog Ministarstva ekonomije, o zajedničkoj graničnoj patrolnoj službi, o mađarskoj stručnoj podršci za pristupanje Srbije EU, o tome, da Srbija i Mađarska dozvoljavaju diplomatama druge strane da uđu jedna kod druge u ambasadu na mestima u kojima jedna od njih nema predstavništvo; tako mađarske diplomate već rade u ambasadi Srbije u Zambiji, a nakon toga sledi Kongo, a Srbi će delegirati svoje diplomate da ih predstavljaju u mađarskim predstavništvima na Malti i u Čileu.

Pored svega ovoga je postignut dogovor o projektu hidroglisera Budimpešta – Beograd.

Da. O projektu hidroglisera.

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je to pojasnio u svom postu na Fejsbuku na sledeći način: „Dosadašnje veze između dve zemlje i dve prestonice dopunićemo lansiranjem brze brodske linije na Dunavu između Beograda i Budimpešte do sledećeg leta. Obezbeđujemo finansiranje za ovo i kupujemo brze brodove, usled čega će biti uspostavljena veza na Dunavu između Beograda i Budimpešte.“

Pored toga, ministar je rekao da su svi pripremni radovi već obavljeni u vezi sa izgradnjom železničke pruge između Segedina i Subotice, od sledećeg leta će biti moguće voziti se vozom „brzo i udobno“.

A sada ozbiljno: nije moguće putovati vozom između prestonica dve zemlje, ponekad mora da se čeka sedam do osam sati automobilom na granici, postoji jedna jedina autobuska linija između pograničnih gradova sa Mađarskom i Srbijom, a sada je zaista najveći problem dozvoliti eliti elite da plovi Dunavom brzim brodovima???

Čak su i oni koji su komentarisali na zvaničnoj Fejsbuk stranici Petera Sijartoa napisali da „radije treba obnoviti železničke veze Budimpešta – Beograd, pa bi posle toga trebalo da dođe krstarenje“, jer „trenutno postoji samo jedna mogućnost prevoza iz Budimpešte u Srbiju i to samo u Suboticu“, ali u Novi Sad, Beograd već ne. „Ne bi bilo loše da iz Segedina može da se stigne do glavnog grada susedne zemlje, aerodromskog transfera Švehat (Schwechat, prim. prev.), sa presedanjem do Berlina bez zaobilaska beogradskog aerodroma“, napisao je jedan od komentatora i mi mu dajemo za pravo.

Drago nam je, zaista nam je drago što su odnosi između vlade naše otadžbine i naše domovine na neviđenim visinama, drago nam je što puno mađarskih kompanija dolazi u Srbiju. Zaista. Ali jednostavno ne vidimo kakve koristi ima od ovih odnosa prosečni Mađar u Vojvodini. Drago nam je što mađarske diplomate već rade u ambasadi Srbije u Zambiji, sigurno da i to ima praktičnu korist. Ali bi se više radovali nekoliko autobuskih linija Segedin – Senta – Bečej – Novi Sad ili Segedin – Subotica – Bačka Topola – Novi Sad, produženju radnog vremena postojećih graničnih prelaza, kako bi se lakše i brže kretali iz jedne države u drugu, bilo da pogledamo jedan koncert, pozorišnu predstavu, odemo u posetu, kupovinu ili samo fino ručamo.

Ovi novi investicioni planovi su grandiozni, lepi, skupi – i s jedne strane traju dugo, a sa druge strane neće olakšati jednom Kanjižaninu da stigne na posao u Segedin.

Bilo bi dobro da donosioci odluka razmišljaju i o prosečnom građaninu, njegovim potrebama. U suprotnom, lako se može dogoditi da dok se grandiozni planovi ne ostvare, neće imati ko da ih koristi…

Foto: facebook