Većina ljudi starijih od pedeset godina, sigurno će se setiti govora Slobodana Miloševića na 600.  godišnjici Kosovskog boja, koji je zapravo gotovo neskriveno predvideo krvavi raspad Jugoslavije. Poznate su nam posledice onoga što se moglo protumačiti i kao ratna poruka protiv drugih republika, jer smo ih duboko propatili.

Međutim, rat nije opravdao nade koje su se za ovo vezivale, po kojima će „svi Srbi biti u jednoj državi“. Štaviše, čak i nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, težnja za dominacijom nije nestala, a poslednja katastrofa se dogodila u poslednje dve godine na prelazu između dva veka: kosovski Albanci su proglasili nezavisnost bivše južne pokrajine, efikasno sejući seme nemira i napetosti – sam Bog zna na koliko dugo.

U nekim aspektima bi međutim, Srbija mogla imati čak i koristi od ove neprestane krize, jer bi gubitak dela teritorije koji se praktično dogodio, mogao da je natera da „odnekud“ nadoknadi deficit. A za to je najpogodnija etnički na tri strane podeljena Bosna i Hercegovina. Tačnije, Republika Srpska. Politički vrh u Beogradu duboko ćuti o ovoj univerzalnoj opciji za „proširenje“, budući da nikako ne bi bilo pametno podgrevati pitanje Velike Srbije ili „svi Srbi u jednoj državi“ što je Milošević naglašavao, s obzirom da bi to izazvalo ozbiljno nezadovoljstvo i posledice, posebno na međunarodnoj sceni. Međutim, to ne sprečava druge da se pozivaju na to. Najbolji subjekat za to je Milorad Dodik, koji je od radnika mesne industrije (sprski: od mesara) postao političar. Pogotovo u poslednje vreme, kada je njegov uticaj oslabio, skoro na dnevnoj bazi se pojavljivao sa „originalnim“ idejama, koje su dobre samo za skretanje pažnje i to na kratko vreme.

Nedavno je na primer, jednostavno prezreo Evropsku uniju, jer je odbio da se sastane sa Kristijanom Šmidom, visokim predstavnikom EU u Bosni. Čak nije oklevao ni da kaže da to imenovanje, kao članu tročlanog predsedništva BiH ne znači ništa. Svoj ispad je još podcrtao time, da se po njegovom mišljenju Šmid „lažno predstavlja“, to jest, da je mnogo manje važan nego što se pokazuje. Zbog toga se mora dati za pravo Željku Komšiću, predsedavajućem Predsedništva, po čijim rečima bi za BiH bilo korisnije da je Dodik ostao da sedi na svojoj zadnjici, odnosno, da nije ni otišao na samit na Bledu. Tim pre što Dodik već neko vreme bojkotuje sastanke predsedništva, čime je praktično zamrznuo njihove aktivnosti. Iz tog razloga je bošnjački član zatražio od visokog predstavnika EU da smeni Dodika, što on, usput budi rečeno i može da uradi, s obzirom na njegova gore pomenuta neograničena ovlašćenja. Međutim, to se nije (ne može da se dogodi) dogodilo, jer jedan političar međunarodnog nivoa nije učio u šegrtskoj školi.

Isti taj Dodik je nedavno u jednom od prestoničkih listova koliko je moguće napao Žarka Koraća, univerzitetskog profesora, koji je bio potpredsednik vlade Zorana Đinđića, ne računajući na to da druga strana zna mnogo o njemu, pa to ni ne krije.

Korać je u svom odgovoru otkrio sve ono, što bi Dodik radije prećutao. Između ostalog i to, da dok nije počeo da politizira, Dodik je vodio jedan mali butik u Beogradu, a nakon ulaska u javni život je što je moguće brže osnivao građevinske kompanije, ima kuće i u Beogradu i na Kipru (što ne može mnogo mesara da dozvoli sebi).

Međutim, spektakularno bogaćenje ima cenu, tačnije pozadinu. Naročito u poslednje vreme pokušava da uveri javnost u to da za Srbe nije moguće da u Bosni žive sa Hrvatima i Bošnjacima, tako da Republika Srpska pre ili kasnije (ali ipak pre) treba da postane nezavisna. Međutim, ako se to dogodi, nikom neće biti odgovoran, da li će ostati sam ili će se pridružiti „nekoj“ državnoj formaciji. Nije teško pogoditi koja država bi mogla da dođe u obzir.

Ne zna se da li svoje ispade usklađuje sa svojim prećutnim šefom, ali bi bilo veoma teško zamisliti da se samoinicijativno može upustiti u ovako nešto. Tim pre što je na pomalo prekoran način govorio o pregovorima Vučića sa Šmidom na bledskom samitu, jer kako je rekao, to se nije smelo dogoditi.

Njegova poslednja izjava o Federaciji Bosne zaslužuje da bude saopštena bez promena:

„Republika Srpska će u prvoj fazi povući i poništiti sve, povućićemo našu saglasnost sa ranije datih sporazuma kao što je sporazum o vojsci i indirektnim porezima. U roku od tri, četiri ili pet mjeseci, to je moj prijedlog i nadam se da će biti podržan, treba da formiramo našu vojsku i izađemo iz koncepta koji se zove Oružane snage, zabranimo Sudu i Tužilaštvu da djeluje na prostoru Srpske i pravosuđe stavimo u ingerenciju parlamenta Srpske”.

Iz ove militantne izjave, jasno je da rukovodstvo bosanskih Srba po svaku cenu želi da napusti institucije koje su uspostavila tri naroda i nesumnjivo namerava da krene putem nezavisnosti.

U vezi svega rečenog je jedino pitanje šta na sve to kaže Šef? Ako se ne protivi ideji i težnji svog prijatelja, može sebi stvoriti ozbiljne probleme na međunarodnom planu.

Međutim, da se prećutno ne slaže s njim, već davno bi ga otpirio. Može se međutim dogoditi da je Dodik predviđen za ulogu udarnog ovna koji razbija zidove u smislu secesije i budućeg ponovnog ujedinjenja sa Srbijom. Ako bi stvari krenule po zlu, Beograd bi oprao ruke, a nevolja bi se sručila na Dodikova pleća.

Foto: infomediabalkan.com