Na Danima Topole 9. septembra, uručena je nagrada za likovni umetnost Peter Kukac Nađapati: ove godine je ovo priznanje dobio umetnik Ede Šinkovič. Prema obrazloženju, Šinkovič je jedan od najsvestranijih umetnika u Vojvodini: večiti eksperimentator i nemirni istraživač čija je ekološka svest postala njegov zaštitni znak. Na dodeli nagrada, publika je mogla da ima uvid i u njegova dela, uključujući i ona od konoplje.

Ali odakle uopšte konoplja? Ede o tome govori u Bečeju, u bivšoj klanici živine, gde on i njegov brat Čaba sada prerađuju industrijsku konoplju.

Posetioca očekuje i posebna izložba u kancelariji farme, koju meštani jednostavno zovu fabrikom pilića: ovde su izloženi pozderi, kudelje, uzorci betona i papira, abažuri, male skulpture. Moj sagovornik, gost – domaćin, putuje između Budimpešte i Bečeja, diplomirao je slikarstvo u glavnom gradu Mađarske i doktorirao likovne umetnosti. On ne samo da izrađuje umetnička dela od ove biljke koja doživljava svoju renesansu i čeka na rehabilitaciju, već proizvodi i ekološki prihvatljive industrijske proizvode od ubranog useva.

Odrasli ste u bečejskom selu Mileševo. Sećate li se konoplje iz detinjstva?

-Kad sam bio dete, moj otac mi je pravio igračke od konoplje i kudelje, a majka je radila i na poljima konoplje – ni ne shvatam kako se to znanje moglo zaboraviti, pošto je Jugoslavija bila 3. najveći proizvođač konoplje na svetu, a posle drugog svetskog rata, samo u Vojvodini su bile 72 fabrike konoplje. Konoplju su osvajanje plastike, pojava raznih naftnih derivata, širenje droge, veštački izazvan strah i interesi industrijskog lobija izbacili sa tržišta, ali do kraja Drugog svetskog rata, pa i posle toga, konopljina vlakna su bila dominantna sirovina u mnogim oblastima, od proizvodnje užadi, do papirne i tekstilne industrije.

Postoji razlika između kanabisa i kanabisa: može biti divlji ili pripitomljeni, a može biti i industrijski ili medicinski u smislu sadržaja i upotrebe aktivnih sastojaka. Konoplja sa visokim aktivnim sadržajem se koristi u medicini, a industrijska konoplja sa niskim sadržajem se uzgaja zbog vlakna ili semena ili zbog oba. Za šta sve može da se koristi?

-Danas od ove biljke može da se napravi više od 60 000 registrovanih proizvoda. Takođe je odlična sirovina u prehrambenoj industriji, kozmetičkoj industriji, u medicini, funkcioniše i kao održiv izvor goriva, a i odličan je građevinski, izolacioni i materijal za pakovanje. U automobilima i avionima plastiku sve više zamenjuje konoplja. Pozder koji se proizvodi drobljenjem i usitnjavanjem stabljike može se koristiti za izradu ploča za nameštaj, izolacionih parketa ili betona. Svi delovi biljke mogu da se iskoriste za nešto, snaga njenog vlakna se poredi sa čelikom – nije čudo da i NASA eksperimentiše sa istim.

Sa svojim bratom Čabom, koji se bavi poljoprivredom i inovacijama, počeli ste da uzgajate industrijsku konoplju, istražujete mnoge upotrebe biljke. Šta je sve urađenu u vašoj laboratoriji?

-Možemo da proizvodimo sve složenije proizvode. U radu prve radionice smo izveli eksperimente sa Mihaljem Čizmarom, stručnjakom za gljive iz Budimpešte: spore pečurke bukovače stavili smo na fino mleveno stablo konoplje, a iz ovog proizvoda protkanog micelijumom gljive nastao je razgradivi materijal za pakovanje. Takođe se može koristiti i za pravljenje materijala tvrdoće ploča za nameštaj, pomoću vruće prese – tako da za dve nedelje u laboratoriji možete „uzgojiti“ jedan naslon za stolicu. Od 60 posto isečene stabljike nastaće pozder, koji može da apsorbuje 618 % vlage, što ga čini idealnim za postavljanje ispod kućnih ljubimaca ili konja, jer deluje preventivno protiv njihovih plućnih bolesti. Finim mlevenjem mogu se sakupiti mrlje od ulja sa površine mora, a takođe je odličan i kao briket. Od kudelje, toplom presom i razgradivim lepkom napravljen je izolacioni materijal. Jedan novosadski pronalazač je eksperimentisao i sa sposobnošću konoplje da obuzda električno zračenje.

Gutenbergova Biblija iz 1455. godine štampana je na papiru od konoplje, a Rembrant i Van Gog su često slikali na platnu satkanom od kanabisa. Da li ove industrijske grane i danas postoje?

-I mi smo uspeli da napravimo veoma jak papir od običnog vlakna jednostavnim mešanjem, a papirni novac i dan danas sadrži konoplju. U prošlosti je platno od konoplje još uvek bilo grubo, ali sa današnjom tehnologijom tkanja, već može da se proizvodi konopljino vlakno kvaliteta svile. Danas se biljka ponovo koristi i u tekstilnoj i u modnoj industriji.

Stručnjaci kažu da konoplja može biti važan ključ u očuvanju naše klime i životne sredine, jer može izvući neverovatne količine teških metala iz zemlje i ugljen – dioksida iz vazduha. Vi smatrate da je jedan od proizvoda koji najviše obećava odlični beton od konoplje koji smanjuje ugljenični otisak. O čemu se radi?

-Gradilišta su u velikoj meri odgovorna za emitovanje ugljenika, jer na primer 1 tona Portland cementa ispušta jednu tonu ugljen – dioksida u vazduh. Prozračni i antibakterijski zidovi mogu se graditi od betona od konoplje. Ako se u njemu pojavi pukotina, on će se, zahvaljujući kreču, sam popraviti. Može da apsorbuje 17 % vlage i da je dezinfikovanu vrati u prostoriju po suvom vremenu. Stubovi jednog francuskog mosta iz 9. veka napravljene su od ovakvog kompozita od konoplje i u Francuskoj i dan danas time izoluju. Na razvijanju radimo zajedno sa betonskom firmom iz Topole i dr Arpadom Čehom, profesorom Građevinskog fakulteta u Subotici, a pored toga sarađujemo i sa Poljoprivrednim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu. Njima smo napravili jednu probnu plantažu za doktorsku disertaciju, koja ispituje arhitektonske mogućnosti konoplje.

U Malom Iđošu, u dvorištu pisca Gabora Viraga, letos ste i izgradili jednu ovakvu kuću od konoplje na stubovima. Koje su karakteristike ovakve jedne zgrade?

-U pozder zida je dodat kvalitetni gašeni kreč i prah od cigle ili pločica, a kao katalizator smo dodali najviše 2 procenta portland cementa. Cela kuća je napravljena od izolacionog materijala: izolacioni kvalitet se može postići već zidom od 25 santimetara, ali je za stabilnost potrebno 35 santimetara. Pozder je pun vazdušnih kanala i odličan je filter: odvodi višak pare iz stambenog prostora, a kada ima potrebe, uvlači je – tako dezinfikuje vazduh, pa unutra nema gljivica ni plesni. Kada kuća više nije potrebna, ruši se i kompostira. Za 3 – 4 meseca, proizvede se 10 tona konoplje po hektaru – od čega se može izgraditi jeftina, energetski efikasna i sigurna kuća od 100 kvadratnih metara.

Bili ste prinuđeni i na inovacije u pogonu za preradu, jer je od starih mašina jedva nekoliko preostalo. Sa kojim izazovima ste još morali da se suočite?

-Prvo smo morali da se prilagodimo zamršenom lavirintu zakona, a onda i da dobijemo dozvolu za uzgoj – za to nam je pre pet godina trebalo godinu dana. Imamo mašinu za sadnju, a uništavanje korova se vrši ručno i mašinskom motikom. U nedostatku dobrog kombajna za konoplju, žetva je godinama bila improvizovana, ali smo prošle godine uspeli da nabavimo iz Kine mašinu za uklanjanje cvetova i listova. Nakon berbe, cvet treba brzo ukloniti sa stabljike, zatim ga sušimo prirodnim putem, obrćemo dve nedelje, nakon čega sledi selekcija, kada se seme odvoji od lista čaja i na kraju se pakuje u vreće.

Zašto je konoplja ekonomična?

-Ako se konoplja poseje na vreme, može da se bere i do dva puta, dobra je i za drugu setvu. Čisti kontaminirano zemljište (koristi se takođe koristi u Černobilu), potiskuje gas i ne zahteva insekticide i herbicide u uzgoju. Na jednom hektaru zemlje, dok ne poraste za tri meseca, konoplja zarobi oko 16,5 tona slobodnog ugljen – dioksida iz vazduha. Takođe je dobra alternativa u proizvodnji papira, jer se po hektaru može napraviti četiri puta više papira kao jednogodišnja biljka, nego uzgojena topola na istoj površini. Od jednog hektara konoplje može se napraviti toliko tekstilnih vlakana kao od dva i po hektara pamuka i šest hektara lana. Za mene je konoplja više od biljke: fenomen sa ogromnim potencijalom.

Roža Feher

Šta je zapravo konoplja?

Postoje mnoge zablude o fundamentalnim razlikama između marihuane i konoplje. Obe su vrste grupe Cannabis Sativa, ali se razlikuju i po izgledu, uzgoju, hemijskom sastavu, upotrebi i zakonskom okruženju. Oplemenjivanjem je postignuto da se na primer, kod vrste Helena koju su posejali Šinkoviči, psihoaktivno jedinjenje, tetrahidrokanabinol (THC) nalazi u konoplji jedva 0,2 posto, ali sa sadržajem CBD-a (kanabidiol, prim.prev.) od 1,5 do 2 posto sa značajnim terapeutskim efektom, tako da je konoplja potpuno bezbedna, zdrava i legalna za konzumiranje. Seme konoplje je najbolji izvor biljnih proteina. U biljnom svetu konoplja sadrži najveću količinu esencijalnih masnih kiselina koje organizam ne može sam da proizvede, a njihovo prisustvo je neophodno za normalno funkcionisanje organizma.

Foto: privatna arhiva