“Sram vas bilo šta vi tu možete rešiti đabalebaroši jedni brukate Srbiji šta vas je vi ste svi od zla oca i još gore matere”, što bi rekli dobri ljudi po internetima, komentarišući blokade širom Srbije.

Napolju pada sneg, ljudi su ušuškani u svoje praznično raspoloženje i toplo ćebence. Savršeno je vreme da se ostane kod kuće i bacaju pakosni gramatički nekorektni komentari po toj beskrajnoj digitalnoj platformi koja vam daje osećaj potpune slobode i kontrole nad svojim malim nebitnim unezverenim životima.

“Pa šta ću sam, jbg, ja jedan jadan nebitan. Ja se ništa ne pitam, a malo sam i sebičan”, objasnio je Marčelo u svojoj najnovijoj pesmi pod nazivom “JBG”.

I zabluda je da snaga potiče od nepregledne mase ljudi koji u celoj toj halabuci gube svoj identitet, kao naši sugrađani koji su prisustvovali proslavi 13 godina od osnivanja “najveće stranke u Srbiji!”, što bi rekao Kurir. Snaga da se bori za promene dolazi iz odluke vrlo osvešćenog i dobro informisanog pojedinca koji razume zašto izlazi u na ulicu i razume da u trenutno postojećim društveno-političkim okolnostima osim građanske neposlušnosti, kao legitimne institucije demokratije, ništa drugo od demokratskih institucija ne funkcioniše. Osim onih koje neumorno ubiraju porez i otimaju imovinu građana.

Teško je pokrenuti se. Mrdnuti svoju cenjenu zadnjicu iz ugrejane fotelje. Pomeriti se od tog malog ekrana koji je konstantno uključen na kanal “Pink”, jer su televizije “N1” i “Nova S” sistematski skrajnute sa programske šeme. Uostalom, koga još danas interesuje realnost? Koga zanima istina? Čemu to kad se ionako ne može odreći udobnog života u kojem vas neko svaki dan tako lepo ugnjetava, ucenjuje, zastrašuje, gazi. A narod, kao svakodnevno tučena žena, i ne zna za bolje, ne ume drugačije.

A zašto je teško pokrenuti se?

Naša prćija je poznata po tome da se na ulice izlazi samo kad se baš jako mora, na primer, u obližnju pekaru po hleb. Ili u kafić. Ili na trg do Deda Mraza. Pogotovo ako je lepo vreme, kao što je to bilo prošle subote, te je u Novom Sadu bila veća blokada u centru grada, gde su blokirani trg, okolne ulice i svi kafići, nego što su zapravo bile blokirane ulice na zvaničnoj blokadi. Iako, blokada jeste bila masovna, no uprkos tome nije mogla da parira blokadi kafića i prazničnih ukrasa po centru. Uostalom, znaju se prioriteti – prvo praznici, šoping i kafica, pa onda Rio Tinto marš iz Srbije!

A možda je problem u povodu. Ljudi nisu motivisani za jednu ovako suludu fizičku aktivnost van kreveta u vreme praznika. Realno, zašto bi se Mile iz Čuruga ili Pišta iz sela Tiszakálmánfalva (na nemačkom Kaptalan, na srpskom Budisava) zabrinuli zbog otvaranja rudnika litijuma u nekakvim Gornjim Nedeljicama (gde je to uopšte?) i zašto bi ih zanimalo što će njihov sugrađanin Rade sa porodicom ostati bez porodične kuće, njive, šume, i što će nekakvo jalovište biti pored reke, i što će pijaća voda biti zagađena? Komšijinoj kravi želimo sve najbolje, ali ako ugine, nije naš problem. Samo neka je skloni da smrad crkotine ne dopire do nas, ako je ikako moguće.

Možda bi se ljudi malo više zabrinuli kad bi se povećala cena goriva, jer to svuda diže ljude na noge. Ah da, i cene goriva su kod nas skočile, i struje, i namirnica i svega, pa nikom ništa. U Kazahstanu su 4. januara počeli protesti koji su eskalirali u nasilne, zbog čega je pala vlada. U toku žestokih okršaja demonstranata, vojske i policije, na stotine ljudi je povređeno, a do sada (9. januara) poginule su 164 osobe. Prema informacijama iz medija stradalo je i nekoliko policajaca. Prema informacijama iz medija stradalo je i nekoliko policajaca. Demonstranti su oduzeli policiji štitove, vatrogascima je oteto vatrogasno vozilo, a zapaljena je i zgrada tužilaštva, zgrada gradske administracije, kao i sedište regionalnog odbora vladajuće stranke. Do protesta je došlo zbog toga što je cena tečnog naftnog gasa povećana za više od 100 odsto.

Da podsetimo, velike blokade puteva i haotični protesti desili su se i širom Francuske u toku 2018. godine, kada je cena goriva značajno skočila. Tada su demonstranti „u žutim prslucima” blokrali puteve na oko 40 lokacija u zemlji. U toku protesta povređeno je preko 200 osoba, jedna 50-godišnja žena je stradala, privedeno je 117 ljudi, a na ispitivanju zadržano 73. Zanimljivo je napomenuti da je ovde povećanje cene goriva obrazloženo strategijom predsednika Makrona da se odustane od te vrste goriva, a u cilju ekološke tranzicije. Zanimljivo je takođe i to što borba zemalja Evropske unije protiv eksploatacije i korišćenja fosilnih goriva (najviše benzina i dizela) zapravo otvara vrata eksploataciji litijuma, koji je potreban za proizvodnju baterija koje koriste električni automobili.

Srbija ima najveće rezerve litijuma na svetu malo sutra

„Energy Serbia” magazin je septembra 2019. godine objavio analizu o tome kako Srbija ima najveće rezerve litijuma na celom svetu. Prema podacima sa njihovog sajta još je i  nemački portal „Deutsche Wirtschaftsnachrichten” pisao o bogatstvu naše zemlje ovim elementom, koji je i dalje najtraženiji u celom svetu.

Portal „NS Energy business” u novembru 2020. godine objavio je spisao prvih šest država sveta sa najvećim rezervama litijuma, među kojima su ovim redom: Bolivija (21 milion tona), Argentina (17 miliona tona), Čile (9 miliona tona), Sjedinjene Američke Države (6.8 miliona tona), Australija (6.3 miliona tona) i Kina (4.5 miliona tona). Iako su SAD četvrte po posedovanju litijuma, njihova eksploatacija je minimalna, a potrebe za ovim elementom podmiruju uvozom iz Čilea i Argentine.

Međutim, iako Srbija nije čak ni prva zemlja u Evropi po količini rezerve litijuma, ona se nemilosrdno potura kao takva, kao zemlja n-tog sveta, teritorija za eksploataciju i stvaranje jednog ogromnog jalovišta, ako obratimo pažnju na informaciju da se prema nacrtu novog Prostornog plana Republike Srbije planira otvaranje oko 40 novih rudnika i šest termoelektrana.

I čemu vi sad izlazite na ulice, đabalebaroši jedni? Sram vas bilo! Umesto da sedite po kafićima ili kod kuće k’o svi normalni poslušnici i nemarnici. Doduše, nije snaga u kvantitetu, nikad nije ni bila. Nije potrebna masa od 10.000 duša da blokira most u jednoj maloj Senti, dovoljno je 10 odlučnih pojedinaca čija imena i kućna adresa nisu tajna, ali ih taj detalj ne plaši.

Blokada u Novom Sadu, 3. januara (Foto: Mina Delić)