Evropska unija. Dve jednostavne reči, jedno ime, naziv jedne grupe država. Ime, kao i svako drugo. Pa ipak, samo pominjanje tog imena izaziva tako intenzivne negativne emocije ovih dana, da čovek skoro zapanjeno gleda, jer oseća da nije ništa loše rekao.

Ova pojava je mnogo poznatija onima koji su upoznati sa društvenim mrežama, koji se osećaju kao kod kuće na Facebook-u i Twitter-u, nego onima koji se ređe upuštaju u svet interneta: poplava zaslepljenih, neobuzdanih uvreda na jednoj strani, zaprepašćenje na drugoj. A ako se neko negde usudi i da pomene vrednosti Evropske unije, taj će zaista navući na sebe gnev javnosti. A tu je, naravno i pitanje članstva u EU. Pa niko živi nije mogao ni da pomisli do pre deset godina da će ovo postati tako žestoko pitanje koje izaziva podele. Naravno, birokratija Evropske unije je često bila ismevana, kružile su legende da su čak i zakrivljenost krastavaca diktirali i tome slično, ali poenta je bila ta da je biti član Evropske unije dobra stvar, a biti van EU nije dobro. Oni koji nisu bili u njoj, pokušavali su da uđu, a oni koji su bili u njoj, uzimali su prednost članstva zdravo za gotovo.

A danas?

Danas smo na toj poziciji gde se u Srbiji smanjuje broj ljudi koji članstvo u EU smatraju dobrim; iz podataka svakog istraživanja javnog mnjenja u tom cilju, može se zaključiti da sve manje ljudi želi da vidi državu unutar Unije. U Mađarskoj se „briselizacija“ već neko vreme smatra jednom od najgrubljih psovki u vladinim krugovima, a sada – kada je dolazak EU fondova sve ređi – ovo mišljenje se čak i učvrstilo. I premijer stalno izveštava o „bitkama protiv Brisela“, daje sarkastične, prezirne izjave o svemu što je u vezi sa Evropskom unijom, a ugledni članovi vladajuće partije, uz jedan ili dva izuzetka, oduševljeno ga slede.

A narod pak oduševljeno sledi šablon.

Dok istovremeno svi građani Mađarske, čak i najposvećeniji „briselizanti“, rado uživaju u blagodetima članstva u EU – često i ne znajući da one proističu iz tako proklinjanog članstva u EU.

A značajan deo građana Srbije se upinje da na neki način stekne neko državljanstvo EU (bilo mađarsko, hrvatsko, povremeno slovenačko, slovačko ili rumunsko, da navedemo samo najočiglednije), jer tačno znaju, da uz posedovanje istog, mogu da se zaposle u inostranstvu uz najbolje uslove.

Čak i čuvene zloglasne „vrednosti“ jednostavno znače praktičnu primenu principa „živi i pusti druge da žive“, da se niko ne meša u način života drugih, da oni kojima je pomoć potrebna, istu i dobiju, a oni koji mogu sami da se snalaze ne budu sprečeni u tome.

A još nismo ni pomenuli zajedničko tržište, bescarinsku zonu, bezvizni režim, putovanja, Erazmus programe rezervisane za mlade ljude sa državljanstvom EU, a pomoću kojih mogu da provode nedelje i mesece kao gosti na univerzitetima država i gradova koji im se sviđaju… I tako se može nabrajati u nedogled.

Da, sistem je previše birokratizovan. Da, potrebno je mnogo „papira“. Da, odlučivanje je teško, potrebno je vremena da se svaka odluka donese, a još više da se i sprovede. Ali (kao opšte pravilo), zahtevi su jasni i predvidljivi, pravila igre su poznata, a ako ih neko i poštuje, velika je šansa da zna šta može da očekuje. Ne treba razbijati glavu, poznavati nekoga ko poznaje nekoga ko može da „sredi“ – a to je verovatno baš ta karakteristika koja plaši mnoge koji vole da love u mutnom, to jest one koji su navikli da i pored širom otvorenog glavnog ulaza uvek traže mala vrata.

Srbija zapravo zbog ovog potonjeg ne želi da se pridruži, A Mađarska baš i ne želi zapravo da izađe iz Unije zbog beneficija.

U obe zemlje teče koordinisanje protiv Unije, posebno protiv vrednosti iste – dok se u javnosti ne pominje ni reč o tome sa kakvim prednostima ide članstvo u Uniji za prosečnog građanina.

Zbog toga je situacija u Mađarskoj došla dotle, da i dve opozicione stranke smatraju dobrom idejom da se pokrene referendum za ostanak u Evropskoj uniji. Ištvanu Ujheljiju iz Mađarske socijalističke partije i Jobbik partiji (Pokret za bolju Mađarsku, konzervativna partija, prim.prev.) skoro je u isto vreme palo na pamet da referendumom obavežu Parlament kako bi sprečili izlazak države iz EU. Ujhelji je u nedelju objavio svoju inicijativu, a u ponedeljak ujutro su Jobbik podneli sličan predlog Nacionalnoj izbornoj komisiji. Momentum je žestoko reagovao i od starta odbacio tu ideju, rekavši da je referendum, koji je u osnovi organizovan radi jačanja članstva u EU, imao katastrofalan rezultat i za Britance, a nakon toga su uzalud pokušavali da poprave stvari, to više nije bilo moguće.

Naravno, malo je verovatno da će u Mađarskoj biti održan referendum o bilo čemu ako to ne želi vlada, jer u svim organima koji donose odluke su većinski provladini ljudi, koji će verovatno sprečiti svaki takav pokušaj. Kamen spoticanja inicijative je u suštini to, što je vladajuća partija iz nekog razloga doživljava kao fantaziju i pušta je da se provuče kroz sistem – za šta će biti potrebno najmanje pola godine ili čak i duže, a u međuvremenu se većina može ubediti da glasa na način koji odgovara Fides-u. Samo pitanje je sledeće: „Da li se slažete da parlament ne treba da podrži nijedan predlog ili inicijativu koji bi mogli da dovedu do izlaska Mađarske iz Evropske unije?“ Dakle ne čačka temu „ići ili ostati“ (to i ne mogu, jer se ne može održati referendum o međunarodnim ugovorima zemlje), ali bi obavezao parlament na nešto. A što bi sa sadašnjim, dvotrećinskim sastavom Narodna skupština mogla da odigra za oko nedelju dana izmenama i dopunama zakona, a da hoće, mogla bi da proglasi i Galaktičko carstvo.

Ali za sada se ne čini da će Fides iskoristiti priliku: jedno od najoštrijih antievropskih ministarstava, ministarstvo pravde, čiji šef redovno i žestoko napada sve što dolazi iz Brisela, saopštio je u utorak ujutro: „Mađarska vlada je posvećena članstvu u EU, što potvrđuje i podatak da bi osamdeset posto mađarskog stanovništva ipak glasalo za članstvo u EU.“ Prema ministarstvu na čijem je čelu Judit Varga, osnova cele ideje je da je „na levici potpuni haos, oni očajnički pokušavaju da skrenu pažnju sa ovoga“ referendumskom inicijativom. U čemu naravno ima istine, kao i u činjenici da ekonomski interesi itekako idu u prilog ostanku, pogotovo sada kada je kriza na svim nivoima sve veća i veća, a sa kojom Mađarska nije u stanju da se izbori sama, makar samo zbog svoje veličine.

Tako da sve lepo ostaje kako je i bilo: na Facebook-u će da teče rajcanje protiv Unije, dok će čim nestanu iz vidokruga kamere svi političari u zemlji da se drže za istu kao pijan plota.

Zastave Evropske unije (Foto: eumetsat.int)