Njegov otac je bespomoćno širio ruke: Laci je opet dobio jedinicu. Njegova majka je uzdišući spremala dečakovu sobu, iznosila napolje tanjire sa sasušenim ostacima hrane i razbacane papire od čokolade… Razredni je pozvao roditelje da dođu, da se dogovore šta da rade sa dečakom, na kog se stalno žale ne samo ostali nastavnici, već i ostali roditelji. I deca. Konstantno uzima užinu druge dece, odgovara se nastavnicima, olovku reže ispod klupe, dere se na časovima, na času likovnog vodu prosipa u saksije sa cvećem, baca žvaku na učenika ispred sebe, prošle nedelje je razbio prozor fudbalskom loptom… Njegova mama je pre nekoliko nedelja već bila u školi, saslušala primedbe razrednog, pa mu je i obećala da će razgovarati sa sinom. Kod kuće je i rekla dečaku da dotle ne može da se kompjuteriše dok ne popravi ocene, a ako čuje da se još neko žali na njega, sledeći korak će biti oduzimanje džeparca. Laci je obećao da će početi da uči, čak se i zatvorio u svoju sobu par dana, rekao je da se sprema za pismeni iz matematike, zato te nedelje nije pomagao porodici kada su čistili dvorište. Ali svi su imali razumevanja, detetov posao je učenje.

Laci je rekao da bi mu trebala nova školska torba, jer je stara već dosta iznošena, drugi ga popreko gledaju zbog toga. Roditelji su se presabrali, tog meseca nekoliko računa manje platili, ali su odvojili novac za torbu. Dali su ga Laciju da je kupi.

Ali se dečak sledećeg dana pojavio u novoj majici, a torba je i dalje bila pocepana, kao i ranije…

Nedugo zatim, ponovo su telefonirali iz škole. Ovog puta se razredni žalio da je više učeničkih telefona nestalo, ali su i neke brendirane patike, moderni džemperi, jakne isparili nekud, a zajednički imenitelj je bilo to što su ove vredne stvari poslednji put viđene kod Lacike.

Laci se u sve na svetu kleo da su mu drugovi iz razreda sami dali svoju hranu, da je brendirane patike našao na ulici (pa neće ih valjda samo tako ostaviti tamo!), a jaknu koju je ovih dana doneo kući je zamenio sa jednim učenikom za svoju, koja mu je već dosadila…

Njegov otac je već počeo da sumnja, ali je majka verovala Laciki. Naravno da je i ona videla da u dečakovoj sobi ima sve više i više skupih stvari, koje džeparac, koji je odvajala za njega porodica ionako skromnih materijalnih mogućnosti, to jednostavno ne pokriva. Posle najnovijeg razgovora sa razrednim, kada je ušla u dečakovu sobu, i sama je bila primorana da se suoči sa činjenicama.

Pozvala je sina na odgovornost. Laci je opet sve negirao, bio ljut što ga sumnjiče. Besno je srušio par svezaka sa svog pisaćeg stola, da bi zatim, malo užasnutog pogleda shvatio da je na pod zajedno sa gomilom papira sleteo i potpuno novi mobilni telefon. Baš te marke, tog tipa, koji je toliko nedostajao njegovom drugu iz razreda…

Lacikina majka nije ovo mogla ni pred samom sobom da opravda, koliko god da je volela sina i osećala je da to tako više ne ide.

Nije želela da ga postidi, pa mu nije ni rekla da sve stvari vrati svojim vlasnicima. Ali mu je rekla da nema više džeparca, i da ne treba samo da ispravi loše ocene do kraja tromesečja, nego posle škole mora da ide i da radi, a i najavila mu je da će svake nedelje ići u školu da pogleda njegove ocene. A i lično će nadgledati da dečak svakodnevno spremi sobu i dovede je u red. Pa kad Laci dokaže da je naučio i da se ponaša i da se popravio u školi, onda mogu ponovo da razgovaraju o džeparcu.

Telefon koji je udario o pod kada je pao, probudio je Lacija, kome je postalo jasno da sa uobičajenim izgovorima neće postići ništa. U cilju toga da bi zadržao već „stečene“ stvari, i da ne bi morao posramljeno da ih vrati, prihvatio je uslove svoje majke.

Sada uči, trudi se da popravi ocene, jer ako bude imao opomenu na tromesečju, neće ići ni na skijanje koje mu je obećano za zimski raspust…

Na neki takav način bi moglo jednostavno da se objasni šta se dešavalo poslednjih nedelja između Mađarske i Evropske unije u vezi sa fondovima EU. Jer je otprilike stvar u tome da unija daje mnogo novca onim zemljama čiji razvoj ne dostiže nivo starih zemalja članica, različitim programima pomaže da se to nadoknadi, ali za to morate biti u stanju da dokažete da je dobijeni novac u datoj zemlji potrošen na najbolji mogući način, i da je suma potrošena za to, za šta je i tražena. U slučaju Mađarske, dugotrajni žal da sredstva EU mogu da dobiju samo oni koji su blizu vatre, tačnije, drugi i ne mogu baš da apliciraju za njih, nadalje tako izgleda, da sredstva i ne idu na tu namenu za koju ih je država tražila. Zato je Tata Evropskog parlamenta obavestio Mamu Evropsku komisiju da će ili on da uradi nešto po pitanju reda u Mađarskoj ili će doći do razvoda, a mama može da ide dođavola. (Ovo je zvanično rečeno ovako: ako Evropska komisija ništa ne preduzme, transparentnost korišćenja mađarskih fondova EU, to jest u cilju ispunjavanja uslova mađarske vladavine prava, Evropski parlament će pokrenuti predlog izglasavanja nepoverenja datom odboru.) Evropska komisija je pak, mekšeg srca, pa nije odmah povukla sredstva (planirano skijanje), već je postavila uslove Mađarskoj da dokaže: uvodi propise kojima može garantovati da ispunjava uslove, a za to je svom bludnom sinu dala rok do sredine novembra. A sada je Mađarska počela brzim koracima da menja zakone, kako bi dokazala da je sklona saradnji.

Krajnji rok je sredina novembra, do kada se moraju proizvesti rezultati koji će uveriti da je Mađarska ozbiljna kada obećava poboljšanje. Ali joj više ne veruju na reč, pa će se sredinom novembra ponovo ispitati dokle je stigla zemlja u ispunjavanju obaveza. I ako može verodostojno da dokaže da je na pravom putu, onda, ali tek onda, doći će novac.

Pitanje je, naravno, kako se za dva meseca može povratiti poverenje koje je izgubljeno za dvanaest godina. Ali pošto ni Tata Evropski parlament, ni Mama Evropska komisija ne žele zaista da kazne Mađarsku (A Baba Evropski savet ionako nije vredna poveravanja disciplinovanja, zbog svog mekog srca), pa ako i kasnije, doći će taj novac.

Ostaje samo da se obezbedi kontinuitet poštovanja obaveza.

To, da Laci više ne krade.

Ne sporedno: za sve bi to bilo bolje.

Mađarska u EU (Foto: depositphotos.com)